Јеремија 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Freedom Bible (フリーダム・バイブル)
1Опет ми дође реч Господња говорећи:
1主の言葉が私に臨み、こう告げられた。
2Иди и вичи Јерусалиму да чује и говори: Овако вели Господ: Опомињем те се по милости у младости твојој и по љубави о веридби твојој, кад иђаше за мном по пустињи, и по земљи где се не сеје.
2「行って、エルサレムの耳にこう告げよ。『主はこう言われる。 「わたしは、あなたの若いころの慈しみ、 花嫁であった時のあなたの愛を覚えている。 あなたは荒野で、 種も蒔かれていない地で、わたしに従って来た。
3Израиљ беше светиња Господу и првина од родова Његових; који је јеђаху сви беху криви, зло долажаше на њих, вели Господ.
3イスラエルは主にとって聖なるもの、 その収穫の初穂であった。 彼を食い尽くす者は皆、罪に問われる。 災いが彼らに臨む」と、主は言われる』」
4Чујте реч Господњу, доме Јаковљев и све породице дома Израиљевог.
4ヤコブの家よ、イスラエルの家のすべての氏族よ、主の言葉を聞け。
5Овако вели Господ: Какву неправду нађоше оци ваши у мене, те одступише од мене, и присташе за ништавилом, и посташе ништави?
5主はこう言われる。 「あなたがたの父祖は、わたしにどんな不義を見つけたので、 わたしから遠く離れたのか。 彼らは価値のない、むなしいものに従って歩み、 自らも価値のない者となった。
6И не рекоше: Где је Господ који нас је извео из земље мисирске, који нас је водио по пустињи, по земљи пустој и пуној пропасти, по земљи сувој и где је сен смртни, по земљи преко које нико није ходио и у којој нико није живео?
6彼らはこう言わなかった。 『私たちをエジプトの地から連れ上り、 荒野を通って導かれた主はどこにおられるのか。 砂漠と穴の地、 乾燥と死の陰の地、 だれも通らず、 人の住まない地を通って導かれた方はどこにおられるのか』と。
7И кад вас доведох у земљу родну да једете род њен и добра њена, дошавши оскврнисте земљу моју и од наследства мог начинисте гад.
7わたしはあなたがたを実り豊かな地に導き入れ、 その実と良いものを食べさせた。 しかし、あなたがたはそこに入ると、わたしの地を汚し、 わたしの相続地を忌まわしいものにした。
8Свештеници не рекоше: Где је Господ? И који се баве законом не познаше ме, и пастири одусташе ме, и пророци пророковаше Валом и идоше за стварима залудним.
8祭司たちは、『主はどこにおられるのか』と言わず、 律法を扱う者たちは、わたしを知らなかった。 支配者たちもわたしに背き、 預言者たちはバアルによって預言し、 何の益にもならないものに従った。
9За то ћу се још прети с вама, вели Господ, и са синовима синова ваших прећу се.
9それゆえ、わたしはなお、あなたがたと争う」と、主は言われる。 「あなたがたの子孫とも争う。
10Јер прођите острва китимска и видите и пошљите у Кидар, и разгледајте добро, и видите, је ли било такво шта:
10キティムの島々へ渡って見よ。 ケダルに人を遣わし、よく調べよ。 このようなことがかつてあったか、見よ。
11Је ли који народ променио богове, ако и нису богови? А мој народ промени славу своју на ствар залудну.
11一つの国が、自分たちの神々を取り替えたことがあるだろうか。 それらは本当は神々ではない。 しかし、わたしの民は自分たちの栄光を、 何の益にもならないものと取り替えた。
12Чудите се томе, небеса, и згрозите се и упропастите се! Вели Господ.
12天よ、このことに驚け。 恐ろしさに震え、 ひどくおののけ」と、主は言われる。
13Јер два зла учини мој народ: оставише мене, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студенце испроваљиване, који не могу да држе воде.
13「わたしの民は二つの悪を行った。 生ける水の泉であるわたしを捨て、 自分たちのために水溜めを掘った。 水を保つことのできない、壊れた水溜めを。
14Је ли Израиљ роб? Је ли роб у кући рођен? Зашто поста грабеж?
14イスラエルは奴隷なのか。 奴隷として生まれた者なのか。 それなのに、なぜ捕らわれの身となったのか。
15Рикаше на њ лавићи и дизаше глас свој, и обратише земљу његову у пустош; градови су му попаљени, те нема никога да живи у њима.
15若い獅子たちが彼に向かってほえ、 声を上げた。 彼らはその地を荒れ果てさせ、 その町々を焼き払い、住む者のない所とした。
16И синови нофски и тафнески опасоше ти теме.
16メンフィスとタフパンヘスの者たちも、 あなたの頭の頂を打ち砕いた。
17Ниси ли то сам себи учинио оставивши Господа Бога свог кад те вођаше путем?
17あなたの神、主が道を導いておられた時、 あなたが主を捨てたために、 自らこのことを招いたのではないか。
18А сада шта ће ти пут мисирски да пијеш воде сиорске? Шта ли ће ти пут асирски да пијеш воде из реке?
18今、あなたは何のためにエジプトへ行き、 シホルの水を飲もうとするのか。 また、何のためにアッシリアへの道を行き、 大河の水を飲もうとするのか。
19Твоја ће те злоћа покарати и твоје ће те одметање прекорити. Познај дакле и види да је зло и горко што си оставио Господа Бога свог и што нема страха мог у теби, вели Господ Господ над војскама.
19あなた自身の悪があなたを懲らしめ、 あなたの背信があなたを責める。 それゆえ、知って、よく見よ。 あなたの神、主を捨て、 わたしを恐れないことが、 どれほど悪く、苦いことであるかを」と、 万軍の主 なる神は言われる。
20Јер давно изломих јарам твој и раскидох свезе твоје, и ти рече: Нећу бити слуга; а на сваки високи хум и под свако зелено дрво идеш да се курваш.
20「はるか昔、わたしはあなたのくびきを砕き、 あなたの縄を断ち切った。 しかし、あなたは『私は仕えない』と言った。 あらゆる高い丘の上、 あらゆる青々とした木の下で身をかがめ、 不貞を重ねた。
21Ја те посадих, лозу изабрану, све семе истинито; па како ми се промени и изметну се одвода од туђе лозе?
21わたしはあなたを良質のぶどうの木、 純粋で確かな種として植えた。 それなのに、どうしてあなたは、 わたしにとって異質なぶどうの木の、 変わり果てた枝になってしまったのか。
22Да се измијеш салитром и узмеш много сапуна, опет ће се познавати безакоње твоје преда мном, вели Господ Господ.
22たとえ灰汁で身を洗い、 多くの石けんを使っても、 あなたの咎はわたしの前に染みついている」と、 主なる神は言われる。
23Како можеш рећи: Нисам се оскврнио, нисам ишао за Валима? Погледај пут свој по долу; познај шта си учинила, брза камило, која остављаш знаке на својим путевима.
23「どうしてあなたは、 『私は汚れていない。 バアルたちに従ってはいない』と言えるのか。 谷での自分の道を見よ。 自分が何をしたかを知れ。 あなたは道を縦横に駆け回る、 足の速い雌のらくだだ。
24Као дивља магарица, која је навикла на пустињу и по жељи душе своје вуче у се ветар, кад навали, ко ће је вратити? Који је траже неће се уморити, наћи ће је у месецу њеном.
24荒野に慣れた野ろばが、 欲情して風をかぐようなものだ。 発情している時、だれがそれを引き止められるだろうか。 それを捜す者は疲れる必要がない。 発情期になれば、それを見つける。
25Чувај ногу своју, да није боса, и грло своје, да не жедни. Али ти велиш: Од тога нема ништа; не, јер љубим туђе, и за њима ћу ићи.
25足を裸にせず、 喉が渇かないようにせよ。 しかし、あなたは言った。 『無駄だ。 いや、私は見知らぬ者たちを愛した。 彼らに従って行く』と。
26Као што се лупеж посрами кад се ухвати, тако ће се посрамити дом Израиљев, они, цареви њихови, кнезови њихови, и свештеници њихови и пророци њихови,
26盗人が見つかった時に恥じるように、 イスラエルの家も恥じる。 彼らも、その王たちも、高官たちも、 祭司たちも、預言者たちも。
27Који говоре дрвету: Ти си отац мој; и камену: Ти си ме родио; јер ми окренуше леђа, а не лице; а кад су у невољи говоре: Устани и избави нас.
27彼らは木に向かって、『あなたは私の父だ』と言い、 石に向かって、『あなたが私を生んだ』と言う。 彼らはわたしに顔ではなく、 背を向けた。 それなのに、苦難の時には、 『立ち上がって、私たちを救ってください』と言う。
28А где су богови твоји које си начинио себи? Нека устану, ако те могу избавити кад си у невољи, јер имаш, Јуда, богова колико градова.
28あなたが自分のために造った神々はどこにいるのか。 苦難の時にあなたを救えるのなら、 彼らを立ち上がらせよ。 ユダよ、あなたの神々は、 あなたの町々と同じ数だけいるからだ。
29Зашто хоћете да се правдате са мном? Ви сте се сви одметнули од мене, вели Господ.
29なぜ、あなたがたはわたしと争うのか。 あなたがたは皆、わたしに背いた」と、主は言われる。
30Узалуд бих синове ваше, не примише науке; мач ваш прождре пророке ваше као лав који дави.
30「わたしはあなたがたの子らを打ったが、無駄であった。 彼らは懲らしめを受け入れなかった。 あなたがた自身の剣が預言者たちを食い尽くした。 滅ぼす獅子のように。
31О роде! Видите реч Господњу; бејах ли пустиња Израиљу или мрачна земља? Зашто говори мој народ: Господари смо, нећемо више доћи к теби?
31この世代よ、主の言葉に心を留めよ。 わたしはイスラエルにとって荒野であったのか。 深い闇の地であったのか。 なぜ、わたしの民は、 『私たちは自由になった。 もうあなたのもとには行かない』と言うのか。
32Заборавља ли девојка свој накит и невеста урес свој? А народ мој заборави ме толико дана да им нема броја.
32おとめが自分の飾りを、 花嫁が自分の装いを忘れるだろうか。 それなのに、わたしの民は、 数え切れない日々の間、わたしを忘れている。
33Зашто говориш да је добар твој пут тражећи шта љубиш? Па си и неваљале жене научио својим путевима.
33あなたは愛を求めるために、 なんと巧みに自分の道を整えることか。 そのため、悪い女たちにさえ、 自分のやり方を教えた。
34И још на скутовима твојим налази се крв сиромаха правих; не налазим копајући, него је на свима њима.
34あなたの裾には、 貧しい罪なき者たちの血も見つかる。 彼らが押し入っているところを捕らえたのではない。 それなのに、これらすべてのことを行った。
35А ти говориш: Нисам крив, гнев се Његов одвратио од мене. Ево ја ћу се прети с тобом што говориш: Нисам згрешио.
35それでも、あなたは言った。 『私は罪がない。 確かに、主の怒りは私から去った』と。 見よ、わたしはあなたを裁く。 あなたが『私は罪を犯していない』と言うからだ。
36Зашто трчкаш тако мењајући свој пут? Посрамићеш се од Мисирца како си се посрамио од Асирца.
36なぜ、あなたは自分の道を変えようとして、 そんなにもあちこちへ行くのか。 あなたはアッシリアによって恥を受けたように、 エジプトによっても恥を受ける。
37Отићи ћеш и одатле с рукама над главом својом, јер Господ одбацује узданице твоје, и нећеш бити срећан у њима.
37あなたはそこからも、 両手を頭に置いて出て行く。 主が、あなたの信頼する者たちを退けられたからだ。 あなたは彼らによって栄えることはない。」
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.