Јеремија 34
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Реч која дође Јеремији од Господа, кад Навуходоносор цар вавилонски и сва војска његова, и сва царства земаљска која беху под његовом влашћу, и сви народи војеваху на Јерусалим и на све градове његове, и рече:
1Ятэ кувынтул спус луй Иеремия дин партя Домнулуй кынд Небукаднецар, ымпэратул Бабилонулуй, ку тоатэ оштиря са ши тоате ымпэрэцииле пэмынтулуй де суб стэпыниря луй ши тоате попоареле фэчяу рэзбой ымпотрива Иерусалимулуй ши ымпотрива тутурор четэцилор каре циняу де ел:
2Овако вели Господ Бог Израиљев: Иди и кажи Седекији, цару Јудином, и реци му: Овако вели Господ: Ево, ја ћу предати тај град у руке цару вавилонском, и он ће га спалити огњем.
2„Аша ворбеште Домнул Думнезеул луй Исраел: ‘Ду-те де спуне луй Зедекия, ымпэратул луй Иуда, ши зи-й: «Аша ворбеште Домнул: ‹Ятэ, дау четатя ачаста ын мыниле ымпэратулуй Бабилонулуй ши о ва арде ку фок.
3А ти нећеш утећи из његове руке, него ћеш бити ухваћен и предан у његове руке, и очи ће се твоје видети с очима цара вавилонског и његова ће уста говорити с твојим устима, и отићи ћеш у Вавилон.
3Ши ту ну вей скэпа дин мыниле луй, чи вей фи луат ши дат ын мына луй, вей да окь ку ымпэратул Бабилонулуй, ел ыць ва ворби гурэ кэтре гурэ ши вей мерӂе ла Бабилон.›»’
4Али чуј реч Господњу, Седекија царе Јудин; овако вели Господ за те: Нећеш погинути од мача.
4Нумай, аскултэ Кувынтул Домнулуй, Зедекия, ымпэратул луй Иуда! Аша ворбеште Домнул деспре тине: ‘Ну вей мури учис де сабие,
5Него ћеш умрети на миру, и као што палише оцима твојим, пређашњим царевима, који су били пре тебе, тако ће палити и теби, и нарицаће за тобом: Јаох господару! Јер ја рекох ово, говори Господ.
5чи вей мури ын паче ши, кум ау арс миресме пентру пэринций тэй, векий ымпэраць, каре ау фост ынаинтя та, тот аша вор арде ши пентру тине ши те вор жели, зикынд: «Вай, доамне!» Кэч Еу ам ростит кувынтул ачеста’, зиче Домнул.”
6И каза Јеремија пророк Седекији цару Јудином све ове речи у Јерусалиму.
6Пророкул Иеремия а спус тоате ачесте кувинте луй Зедекия, ымпэратул луй Иуда, ла Иерусалим,
7А војска цара вавилонског удараше на Јерусалим и на све остале градове Јудине, на Лахис и Азику, јер ти беху остали тврди градови између градова Јудиних.
7пе кынд оастя ымпэратулуй Бабилонулуй лупта ымпотрива Иерусалимулуй ши ымпотрива тутурор челорлалте четэць але луй Иуда, ымпотрива Лакисулуй ши Азекей, кэч ачестя ерау четэциле каре май рэмэсесерэ дин тоате четэциле ынтэрите але луй Иуда.
8Реч која дође Јеремији од Господа кад цар Седекија учини завет са свим народом који беше у Јерусалиму да им прогласи слободу,
8Ятэ кувынтул спус луй Иеремия дин партя Домнулуй, дупэ че ымпэратул Зедекия фэкусе о ынвоялэ ку тот попорул Иерусалимулуй ка сэ вестяскэ слобозения робилор,
9да сваки отпусти слободног роба свог и робињу своју, Јеврејина и Јеврејку, да ни у кога не буде роб Јудејац, брат његов.
9пентру ка фиекаре сэ ласе слобозь пе робул ши роаба са, пе евреу ши пе еврейкэ, ши нимень сэ ну май цинэ ын робие пе фрателе сэу иудеу.
10И послушаше сви кнезови и сав народ, који приста на завет, да сваки отпусти слободног роба свог и робињу своју, да им не буду више робови, послушаше и отпустише.
10Тоате кэпетенииле ши тот попорул каре фэкусерэ ынвояла с-ау легат сэ ласе слобозь фиекаре пе робул ши роаба луй ши сэ ну-й май цинэ ын робие. Ей ау аскултат ши ле-ау дат друмул.
11А после, опет, сташе узимати робове и робиње, које беху отпустили на вољу, и нагонише их да им буду робови и робиње.
11Дар, май пе урмэ, с-ау рэзгындит, ау луат ынапой пе робий ши роабеле пе каре-й слобозисерэ ши й-ау силит сэ ле фие ярэшь робь ши роабе.
12И дође реч Господња Јеремији од Господа говорећи:
12Атунч, Кувынтул Домнулуй а ворбит луй Иеремия дин партя Домнулуй астфел:
13Овако вели Господ Бог Израиљев: Ја учиних завет с оцима вашим кад вас изведох из земље мисирске, из дома ропског, говорећи:
13„Аша ворбеште Домнул Думнезеул луй Исраел: ‘Еу ам фэкут ун легэмынт ку пэринций воштри ын зиуа кынд й-ам скос дин цара Еӂиптулуй, дин каса робией ши ле-ам зис:
14Кад се свршује седма година, отпуштајте сваки брата свог Јеврејина који ти се буде продао и служио ти шест година, отпусти га слободног од себе. Али не послушаше ме оци ваши нити пригнуше уха свог.
14«Дупэ шапте ань, фиекаре дин вой сэ ласе слобод пе фрателе сэу евреу каре и се винде луй; шасе ань сэ-ць служяскэ ши апой сэ-л лашь слобод де ла тине.» Дар пэринций воштри ну М-ау аскултат ши н-ау луат аминте ла Мине.
15И ви се бејасте сада обратили и учинили што је право преда мном прогласивши слободу сваки ближњему свом, учинивши завет преда мном у дому који се зове мојим именом.
15Вой в-аць ынторс астэзь ын вой ыншивэ, аць фэкут че есте бине ынаинтя Мя, вестинд фиекаре слобозения пентру апроапеле сэу, ши аць фэкут о ынвоялэ ынаинтя Мя, ын Каса песте каре есте кемат Нумеле Меу.
16Али ударисте натраг и погрдисте име моје узевши опет сваки роба свог и робињу своју, које бејасте отпустили слободне на њихову вољу, и натерасте их да вам буду робови и робиње.
16Дар пе урмэ в-аць луат ворба ындэрэт ши Мь-аць пынгэрит Нумеле, луынд ярэшь ынапой фиекаре пе робий ши роабеле пе каре-й слобозисерэць ши-й лэсасерэць ын воя лор, ши й-аць силит сэ вэ фие ярэшь робь ши роабе.’
17Зато овако вели Господ: Ви не послушасте мене да прогласите слободу сваки брату свом и ближњему свом; ево, ја проглашујем слободу супрот вама, говори Господ, мачу, помору и глади, и предаћу вас да се потуцате по свим царствима земаљским.
17Де ачея аша ворбеште Домнул: ‘Ну М-аць аскултат ка сэ вестиць слобозения фиекаре пентру фрателе сэу, фиекаре пентру апроапеле сэу. Ятэ, Еу вестеск ымпотрива воастрэ’, зиче Домнул, ‘слобозения сабией, чумей ши фоаметей ши вэ вой фаче де поминэ принтре тоате ымпэрэцииле пэмынтулуй.
18И предаћу људе који преступише мој завет, који не извршише речи завета који учинише преда мном, расекавши теле на двоје и прошавши између половина,
18Ши пе оамений каре ау кэлкат легэмынтул Меу, каре н-ау пэзит ындаторириле ынвоелий пе каре о фэкусерэ ынаинтя Мя, тэинд ун вицел ын доуэ ши трекынд принтре челе доуэ жумэтэць але луй,
19кнезове Јудине и кнезове јерусалимске, дворане и свештенике и сав народ ове земље, који прођоше између половина оног телета,
19ши ануме пе кэпетенииле луй Иуда ши пе кэпетенииле Иерусалимулуй, пе фамений дрегэторь, пе преоць ши пе тот попорул цэрий, каре ау трекут принтре букэциле вицелулуй,
20предаћу их у руке непријатељима њиховим и у руке онима који траже душу њихову, и мртва ће тела њихова бити храна птицама небеским и зверима земаљским.
20ый вой да ын мыниле врэжмашилор лор, ын мыниле челор че вор сэ ле я вяца, ши трупуриле лор моарте вор служи ка хранэ пэсэрилор черулуй ши фярелор кымпулуй.
21И Седекију, цара Јудиног, и кнезове његове предаћу у руке непријатељима њиховим и у руке онима који траже душу њихову, у руке војсци цара вавилонског, која се вратила од вас.
21Дар пе Зедекия, ымпэратул луй Иуда, ши пе кэпетенииле луй, ый вой да ын мыниле врэжмашилор лор, ын мыниле челор че вор сэ ле я вяца, ын мыниле оштирий ымпэратулуй Бабилонулуй, каре а плекат де ла вой!
22Ево, ја ћу им заповедити, вели Господ, и довешћу их опет на овај град, и биће га и узеће га и спалиће га огњем; и градове Јудине обратићу у пустош да нико неће становати у њима.
22Ятэ, вой да порункэ’, зиче Домнул, ‘ши-й вой адуче ынапой ымпотрива четэций ачестея; о вор бате, о вор луа ши о вор арде ку фок. Ши вой префаче четэциле луй Иуда ынтр-ун пустиу фэрэ локуиторь.’”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.