Јеремија 21
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Tongan Bible, Revised West Version
1Реч која дође Јеремији од Господа кад посла к њему цар Седекија Пасхора сина Мелхијиног и Софонију сина Масијиног свештеника, и поручи:
1Ko e folofola naʻe hoko kia Selemaia meia Sihova, ʻi he fekau kiate ia ʻe he tuʻi ko Setikia ʻa Pasuli ko e foha ʻo Malikia, mo Sefania ko e foha ʻo Māseia ko e taulaʻeiki, ʻo pehē,
2Упитај Господа за нас, јер Навуходоносор, цар вавилонски, завојшти на нас; еда би нам учинио Господ по свим чудесима својим, да отиде од нас.
2“ʻOku ou kole kiate koe, ke ke hūfia ʻakimautolu kia Sihova; he ʻoku teu tau kiate kimautolu ʻa Nepukanesa ko e tuʻi ʻo Papilone; heiʻilo ʻe fai ʻe Sihova kiate kitautolu ʻo hangē ko ʻene ngaahi ngāue fakaofo kotoa pē, koeʻuhi ke ne ʻalu atu ʻiate kitautolu.”
3А Јеремија им рече: Овако реците Седекији:
3¶ Pea naʻe toki lea ʻa Selemaia kiate kinautolu, Te mou lea pehē kia Setikia:
4Овако вели Господ Бог Израиљев: Ево, ја ћу окренути натраг оружје што је у вашим рукама, којим се бијете с царем вавилонским и с Халдејцима који су вас опколили иза зидова, и скупићу их усред тог града.
4ʻOku pehē ʻe Sihova ko e ʻOtua ʻo ʻIsileli; “Vakai, te u fakatafoki ʻae ngaahi meʻa tau ʻoku ʻi homou nima, ʻaia ʻoku mou tau ʻaki ki he tuʻi ʻo Papilone, mo e kau Kalitia, ʻakinautolu ʻoku tauʻi ʻakimoutolu mei tuaʻā, pea te u fakataha ʻakinautolu ki loto kolo ni.
5И ја ћу војевати на вас руком подигнутом и мишицом крепком и гневом и јарошћу и жестином великом.
5Pea ko au te u tauʻi kimoutolu ʻaki ʻae nima mafao atu pea mo e nima mālohi, ʻio, ʻi he ʻita, pea mo e houhau kakaha, pea mo e tuputāmaki lahi.
6И побићу становнике тог града, и људе и стоку; од помора великог помреће.
6Pea te u taaʻi ʻae kakai ʻoe kolo ni, ko e tangata mo e manu: pea te nau mate ʻi he mahaki fakaʻauha.
7А после, вели Господ, даћу Седекију цара Јудиног и слуге њихове и народ, оне који остану у том граду од помора, од мача и од глади, у руке Навуходоносору цару вавилонском и у руке непријатељима њиховим и у руке онима који траже душу њихову, те ће их побити мачем, неће их жалити ни штедети нити ће се смиловати.
7ʻOku pehē ʻe Sihova, Hili ia te u tukuange ʻa Setikia ko e tuʻi ʻo Siuta, mo ʻene kau tamaioʻeiki, pea mo e kakai, pea mo kinautolu ʻi he kolo kuo hao mei he mahaki fakaʻauha, mo e heletā, pea mo e honge, ki he nima ʻo Nepukanesa ko e tuʻi ʻo Papilone, pea ki he nima ʻo honau ngaahi fili, pea ki honau nima ʻoku kumi ʻenau moʻui: pea te nau taaʻi ʻakinautolu ʻaki ʻae mata ʻoe heletā: ʻe ʻikai te ne ʻofa kiate kinautolu, pea ʻe ʻikai te ne fakamoʻui, pea ʻe ʻikai te ne fai ʻaloʻofa.”
8А народу том реци: Овако вели Господ: Ево ја стављам пред вас пут к животу и пут к смрти.
8ʻOku pehē ʻe Sihova, ke ke pehē ki he kakai ni, “Vakai ʻoku tuku ʻi homou ʻao ʻae hala ki he moʻui, pea mo e hala ki he mate.
9Ко остане у том граду, погинуће од мача или од глади или од помора; а ко изађе и преда се Халдејцима који су вас опколили, остаће жив, и душа ће му бити место плена.
9Ko ia ʻoku nofo ʻi he kolo ni te ne mate ʻi he heletā, pea ʻi he honge, pea ʻi he mahaki fakaʻauha: ka ko ia ʻoku ʻalu kituʻa ʻā ʻo hola ki he kau Kalitia, ʻakinautolu ʻoku kāpui ʻakimoutolu, te ne moʻui, pea ʻe ʻiate ia ʻene moʻui ʻo hangē ko e koloa.
10Јер окретох лице своје томе граду на зло, а не на добро, говори Господ; у руке цару вавилонском биће предан, и он ће га спалити огњем.
10He ʻoku pehē ʻe Sihova, kuo u hanga ki he kolo ni, ke fakahoko ki ai ʻae kovi, kae ʻikai ko e lelei: ʻe tukuange ia ki he nima ʻoe tuʻi ʻo Papilone, pea te ne tutu ia ʻaki ʻae afi.”
11А за дом цара Јудиног чујте реч Господњу:
11¶ Pea ko e meʻa ʻoku kau ki he fale ʻoe tuʻi ʻo Siuta, Mou fanongo ki he folofola ʻa Sihova.
12Доме Давидов, тако вели Господ, судите свако јутро, и коме се отима избављајте га из руку насилникових да не изиђе као огањ гнев мој и разгори се да га нико не може угасити за злоћу дела ваших.
12ʻE fale ʻo Tevita, ʻoku pehē ʻe Sihova; Fai fakatoʻotoʻo ʻae fakamaau, pea fakamoʻui ia kuo fakamālohia mei he nima ʻoe fakamālohi, telia naʻa ʻalu atu ʻa ʻeku houhau kakaha ʻo hangē ko e afi ʻo vela, pea ʻe ʻikai ha taha ʻe faʻa fuʻifuʻi ia, koeʻuhi ko e kovi ʻo hoʻomou ngaahi faianga.
13Ево ме на тебе, који седиш у долини, као стена у равници, говори Господ, на вас, који говорите: Ко ће доћи на нас? И ко ће ући у станове наше?
13ʻOku pehē ʻe Sihova, “Vakai, ʻoku ou fai mo koe, ʻa koe ʻoku ke nofo ʻi he teleʻa, pea mo e maka ʻi he toafa; ʻakimoutolu ʻoku pehē, ko hai ʻe tauʻi ʻakimautolu? Pe ko hai ʻe hū ki homau nofoʻanga?”
14Јер ћу вас покарати по плоду дела ваших, вели Господ, и распалићу огањ у шуми његовој, који ће прождрети све што је око њега.
14ʻOku pehē ʻe Sihova, “Te u tautea kiate kimoutolu ʻo tatau mo e fua ʻo hoʻomou ngaahi faianga; pea te u tutu ʻae afi ʻi hono vao ʻakau, pea te ne fakaʻauha ʻae ngaahi meʻa kotoa pē ʻoku takatakai ia.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.