Јеремија 48
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Tongan Bible, Revised West Version
1За Моава овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Тешко Невону! Јер ће се опустошити; Киријатајим ће се посрамити и узети; Мизгав ће се посрамити и препасти.
1ʻOku folofola pehē ʻe Sihova ʻoe ngaahi kautau, ko e ʻOtua ʻo ʻIsileli ki Moape; “ʻE malaʻia ʻa Nipo! He kuo maumau ia: kuo veuveuki mo kapa ʻa Kiliateimi: pea kuo maveuveu mo puputuʻu ʻa Misikapi.
2Неће се више хвалити Моав Есевоном; јер му зло мисле: Ходите да га истребимо да није више народ. И ти, Мадмане, опустећеш; мач ће те гонити.
2ʻE ʻikai toe fakaongolelei ʻa Moape: kuo nau fakakaukau kovi ki ai ʻi Hesiponi; ( ʻo pehē ,) ‘Ke tau tuʻusi ia ke ʻoua naʻa kei puleʻanga ia.’ Pea ʻe tuʻusi foki ʻa koe Matimena: ʻe tuli koe ʻe he heletā.
3Чује се вика из Оронајима, пустошење и сатирање велико.
3Kuo ongo mai ʻae leʻo ʻoe tangi mei Holonaimi, ‘Ko e maumauʻi mo e fakaʻauha lahi.’
4Моав се сатре; стоји вика деце његове.
4Kuo fakaʻauha ʻa Moape; kuo tangi ke ongo ʻa hono kakai iiki.
5Јер ће се путем луитским дизати плач без престанка; и како се силази у Оронајим, непријатељи ће чути страшну вику;
5Koeʻuhi ʻi he ʻalu hake ʻa Luiti te nau ʻalu hake mo e tangi maʻuaipē: he kuo fanongo ʻae fili ki he tangi ʻoe fakaʻauha ʻi he ʻalu hifo ʻa Holonaimi.
6Бежите, избавите душе своје, и будите као врес у пустињи.
6Mou hola, pea fakahaofi hoʻomou moʻui, ka te mou hangē ko e ʻakau taʻehanolau ʻi he toafa.
7Јер што се уздаш у своја дела и у благо своје, зато ћеш се и ти узети, и Хемос ће отићи у ропство, свештеници његови и кнезови његови скупа.
7“He koeʻuhi kuo ke falala ki hoʻo ngaahi ngāue, mo hoʻo ngaahi koloa, ʻe lavaʻi ai foki koe: pea ʻe ʻalu ki he fakapōpula ʻa Kimosi, mo ʻene kau taulaʻeiki mo hono houʻeiki fakataha.
8И доћи ће затирач у сваки град, неће се сачувати ни један град; долина ће пропасти и равница ће се опустошити, јер Господ рече.
8Pea ʻe hoko ʻae tangata maumau ki he kolo kotoa pē, pea ʻe ʻikai ʻaupito hao ha kolo ʻe taha: ʻe malaʻia ʻae teleʻa, pea ʻe fakaʻauha mo e toafa, ʻo hangē ko e folofola ʻa Sihova.
9Подајте крила Моаву, нека брзо одлети; јер ће градови његови опустети да неће нико живети у њима.
9Foaki ʻae kapakau ki Moape, koeʻuhi ke ne hola ʻo ʻalu: he kuo lala hono ngaahi kolo, pea ʻoku ʻikai ha taha ke nofo ai.”
10Проклет био ко немарно ради дело Господње, и проклет ко устеже мач свој од крви!
10“ʻE malaʻia ia ʻoku ne fai ʻae ngāue ʻa Sihova ʻi he kākā, pea ʻe malaʻia ia ʻoku taʻofi ʻene heletā mei he toto.
11Моав је био у миру од детињства свог и почивао на дрождини својој, нити се претакао из суда у суд, нити је у ропство ишао; зато му оста кус његов, и мирис се његов није променио.
11“Kuo fakafiemālie ʻa Moape talu ʻene kei siʻi, pea kuo toka hifo ki hono takele, pea naʻe ʻikai fakatafe mei he ipu ki he ipu, pea naʻe ʻikai ʻave ia ki he fakapōpula: ko ia ʻoku maʻu ʻiate ia hono ifo, pea ʻoku ʻikai fakakehe hono nanamu.
12Зато, ево, иду дани, говори Господ, да му пошаљем преметаче, који ће га преметнути, и судове његове испразнити и мехове његове покидати.
12Ko ia ʻoku pehē ʻe Sihova, “Vakai, ʻoku haʻu ʻae ngaahi ʻaho, ʻaia te u fekau ai ʻae kau fakahē, pea te nau fakahēʻi ia, pea fakatafe ʻene ngaahi ipu, pea maumau ʻenau ngaahi hina.
13И Моав ће се осрамотити с Хемоса, као што се осрамотио дом Израиљев с Ветиља, гада свог.
13Pea ʻe mā ʻa Moape ia Kimosi, ʻo hangē ko e mā ʻae fale ʻo ʻIsileli ki Peteli ko honau falalaʻanga.
14Како говорите: Јаки смо и јунаци у боју?
14“Pea ʻoku fēfē hoʻomou lea pehē, ‘ʻOku mau mālohi ko e kau tangata mālohi ki he tau?’
15Моав ће се опустошити и градови ће његови пропасти, и најбољи младићи његови сићи ће на заклање, говори цар, коме је име Господ над војскама.
15Kuo maumau ʻa Moape, pea kuo ʻalu hake ia ʻi hono ngaahi kolo, pea kuo ʻalu hifo ki he tāmateʻi ʻa hono kau talavou kuo fili,” ʻoku pehē, ʻe he tuʻi, ʻaia ko hono huafa ko Sihova ʻoe ngaahi kautau.
16Близу је погибао Моавова, и зло његово врло хити.
16“Kuo ofi ʻene hoko mai ʻae tuʻutāmaki ʻa Moape, pea ʻoku fakatoʻotoʻo mai ʻa hono mamahi.
17Жалите га сви који сте око њега, и који год знате за име његово, реците: Како се сломи јаки штап, славна палица?
17Ko kimoutolu kotoa pē ʻoku nonofo mo ia, mou mamahi koeʻuhi ko ia, pea ko kimoutolu kotoa pē ʻoku ʻilo hono hingoa, mou pehē, ‘ʻOiauē! ʻAe fesiʻi ʻae tokotoko mālohi, pea mo e vaʻa matamatalelei!’
18Сиђи са славе своје, и седи на место засушено, кћери, која живиш у Девону; јер ће затирач Моавов доћи на тебе и раскопаће градове твоје.
18“Ke ke ʻalu hifo mei ho nāunau, pea nofo fieinua, ʻa koe ko e ʻofefine ʻaia ʻoku nofo ʻi Tiponi; he kuo hoko kiate koe ʻae maumau ʻo Moape, pea te ne fakaʻauha hoʻo ngaahi potu mālohi.
19Стани на путу, и погледај, која живиш у Ароиру, упитај оног који бежи и ону која гледа да се избави, реци: Шта би?
19ʻA koe ʻoku ke nofo ʻi ʻAloeli, Ke ke tuʻu ʻi he veʻehala mo leʻo; pea fehuʻi kiate ia ʻoku hola, pea mo ia ʻoku hao, ʻo pehē, ‘Ko e hā ʻae meʻa kuo fai?’
20Посрами се Моав; јер се разби; ридајте и вичите; јавите у Арнон да се Моав опустоши.
20Kuo veuveuki ʻa Moape; he kuo holoki hifo ia: mou tangilāulau pea tangi lahi, mou fakahā ia ʻi ʻAlanoni, kuo maumauʻi ʻa Moape.
21Јер суд дође на земљу равну, на Олон и на Јасу и Мифат,
21Kuo hoko ʻae tautea ki he fonua tokalelei; ki Holoni, mo Sehasa, pea mo Mefata.
22и на Девон и на Невон и на Вет-Девлатајим,
22Pea mo Tiponi, mo Nipo, pea mo Petetipilateimi,
23и на Киријатајим и на Вет-Гамул и на Вет-Меон,
23Pea mo Kiliateimi, mo Petekamuli, pea mo Petemioni,
24и на Кериот и на Восору, и на све градове земље моавске, који су далеко и који су близу.
24Pea mo Kiliote, mo Posila, pea ki he ngaahi kolo kotoa pē ʻi he fonua ʻo Moape, pe ko e mamaʻo pe ko e ofi.
25Одбијен је рог Моаву, и мишица се његова сломи, говори Господ.
25Kuo tuʻusi ʻae nifo ʻo Moape, pea kuo fesiʻi hono nima, ʻoku pehē ʻe Sihova.”
26Опојте га, јер се подигао на Господа; нека се ваља Моав у бљувотини својој, и буде и он подсмех.
26“Mou fakakona ia: he kuo ne fakahikihiki ʻe ia ia kia Sihova: ʻe fetafokifokiʻaki foki ʻa Moape ʻi heʻene lua, pea ʻe hoko ia foki ko e manukiʻanga.
27Јер, није ли теби Израиљ био подсмех? Је ли се затекао међу лупежима, те кад год говориш о њему поскакујеш?
27ʻIkai naʻe hoko ʻa ʻIsileli ko e manukiʻanga kiate koe? Naʻe ʻilo ia mo e kau kaihaʻa? Koeʻuhi talu hoʻo lea ki ai, mo hoʻo hopohopo ʻi he fiefia.
28Оставите градове и населите се у стени, становници моавски, и будите као голубица која се гнезди у крају и раселини.
28Ko kimoutolu ʻoku nofo ʻi Moape, liʻaki ʻae ngaahi kolo, pea nofo ʻi he potu maka, pea mou hangē ko e lupe ʻoku ngaohi hono pununga ʻi he ngutu ʻoe luo.
29Чусмо понос Моавов да је веома поносит, охолост његову и понос, разметање његово и обест његову.
29“Kuo tau fanongo ki he fielahi ʻa Moape, (ʻoku fakamanavahē ʻene fielahi) ko ʻene angahiki, mo e fieʻeiki, mo e fakamofutofuta, pea mo e laukau ʻo hono loto.
30Знам ја, говори Господ, обест његову; али неће бити тако; лажи његове неће учинити ништа.
30Pea ʻoku pehē ʻe Sihova, “ʻOku ou ʻilo ʻene ʻita ka ʻoku ʻikai te ne faʻa fai; ʻe ʻikai te ne lavaʻi ʻi heʻene ngaahi loi.
31Зато ћу ридати за Моавом, викати за свим Моавом, уздисаће се за онима у Кир-ересу.
31Ko ia te u tangilāulau koeʻuhi ko Moape, ʻio, te u tangi koeʻuhi ko Moape, kotoa pē; Te u mamahi koeʻuhi ko e kau tangata ʻo Kilihelesi.
32Више него за Јазиром плакаћу за тобом, лозо сивамска; одводе твоје пређоше море, допреше до мора јазирског; затирач нападе на летину твоју и на бербу твоју.
32ʻE vaine ʻo Sipima, te u tangi ʻaki ʻae tangi ʻo Sesa koeʻuhi ko koe: kuo ʻave ho huli ki tahi, ʻo aʻu ki he tahi ʻo Sesa: kuo hoko ʻae maumau ki ho ngaahi fua momoho, pea ki he fua ʻoe vaine.
33И радост и весеље отиде с родног поља, из земље моавске, и учиних те неста у кацама вина; нико неће газити певајући; песма неће се више певати.
33Pea kuo mole ʻae fiefia mo e nekeneka mei he ngoue mahu, pea mei he fonua ʻo Moape; pea kuo u fakangata ʻae uaine ʻi he tataʻoʻanga uaine: ʻe ʻikai fai ha malamalaki ʻaki ʻae kalanga; ʻoku ʻikai ko e kalanga ʻenau kalanga.
34Од вике есевонске, која допре до Елеале, подигоше вику до Јасе, од Сигора до Оронајима, као јуница од три године, јер ће и вода нимримских нестати.
34ʻOku ongoʻi ʻae tangi mei Hesiponi ki ʻIliale, pea kuo ongo atu honau leʻo ʻo aʻu ki Sehasi, mei Soa ʻo aʻu ki Holonaimi, ʻo hangē ko e pulu mui kuo tolu taʻu ʻa ʻene motuʻa: koeʻuhi ʻe liakiʻi ʻae ngaahi vai ʻo Nimilimi.”
35И учинићу, говори Господ, да не буде Моаву човека који би приносио жртву на висини и кадио боговима својим.
35Ko ia ʻoku pehē ʻe Sihova, “Te u fakangata ʻi Moape, ʻaia ʻoku ne fai ʻae feilaulau ʻi he ngaahi potu māʻolunga, pea mo ia ʻoku tutu meʻa namu kakala ki hono ngaahi ʻotua.
36Зато ће срце моје пиштати за Моавом као свирала, и срце ће моје пиштати као свирала за људима у Кир-ересу, јер ће му сва течевина пропасти.
36Ko ia ʻe tangi hoku loto ʻo hangē ko e ngaahi fangufangu koeʻuhi ko Moape, pea ʻe tangi hoku loto ʻo hangē ko e ngaahi fangufangu koeʻuhi ko e kau tangata ʻo Kilihelesi: koeʻuhi kuo ʻauha ʻae ngaahi koloa kuo ne maʻu.
37Јер ће све главе бити ћелаве и све браде обријане, и све руке изрезане, и око бедара кострет.
37Koeʻuhi ʻe tula ʻae ʻulu kotoa pē, pea ʻe kosi ʻae kava kotoa pē: pea ʻe ʻi he nima kotoa pē ʻae ngaahi tafa, pea mo e tauangaʻa ki he kongaloto.
38На свим крововима Моавовим и по улицама његовим биће сам плач, јер ћу разбити Моава као суд на коме нема милине, говори Господ.
38ʻE ai ʻae tangilāulau lahi, ʻi he funga ʻoe ngaahi fale kotoa pē ʻo Moape, pea ʻi hono ngaahi hala: he kuo u maumauʻi ʻa Moape ʻo hangē ko e ipu, ʻaia ʻoku ʻikai fiefia ki ai ha tokotaha,” ʻoku pehē ʻe Sihova.
39Ридајте: Како је сатрвен! Како Моав обрну плећи срамотан? И поста Моав подсмех и страхота свима који су око њега.
39Te nau tangi lahi, ʻo pehē, “ʻOiauē hono maumauʻi hifo ia! ʻOiauē ʻae fulituʻa mai ʻa Moape ʻi heʻene mā! ʻE hoko ʻa Moape ko e manukiʻanga, pea mo e meʻa fakailifia kiate kinautolu kotoa pē ʻoku takatakai ia.”
40Јер овако говори Господ: Ево, као орао долетеће и рашириће крила своја над Моавом.
40He ʻoku pehē ʻe Sihova; Vakai, te ne puna ʻo hangē ko e ʻikale, pea te ne mafao atu hono kapakau ki Moape.
41Кериот је покорен и тврда се места заузеше, и срца ће у јунака Моавових бити у онај дан као срце у жене која се порађа.
41Kuo kapa ʻa Kiliote, pea kuo ilifia ai ʻae ngaahi potu mālohi, pea ʻe hoko ʻi he ʻaho ko ia ʻae loto ʻoe kau tangata mālohi ʻi Moape ʻo hangē ko e loto ʻoe fefine kuo langā.
42И Моав ће се истребити да не буде народ, јер се подиже на Господа.
42Pea ʻe fakaʻauha ʻae puleʻanga ʻo Moape, koeʻuhi ko e fakahikihiki ia kia Sihova.
43Страх и јама и замка око тебе је, становниче моавски, говори Господ.
43ʻOku pehē mai ʻe Sihova, ʻa koe ʻoku nofo ʻi Moape, ʻe ʻiate koe ʻae ilifia, mo e luo, pea mo e tauhele.
44Ко утече од страха, пашће у јаму, а ко изађе из јаме, ухватиће се у замку; јер ћу пустити на њега, на Моава, годину похођења њиховог, говори Господ.
44ʻOku pehē ʻe Sihova, “Ko ia ʻoku hola ʻi he manavahē te ne tō ki he luo; pea ko ia ʻe hao mei he luo ʻe moʻua ia ʻi he tauhele: he te u ʻomi kiate ia, ʻio, ki Moape, ʻae taʻu ʻo honau ʻaʻahi.
45У сену есевонском уставише се који бежаху од силе; али ће огањ изаћи из Есевона и пламен исред Сиона, и опалиће крај Моаву и теме немирницима.
45“Naʻe tuʻu ʻi he malumalu ʻo Hesiponi ʻakinautolu naʻe hola ko e meʻa ʻi he mālohi: ka ʻe ʻalu atu ʻae afi mei Hesiponi, pea mo e ulo afi mei he loto Sihoni, pea ʻe fakaʻauha ai ʻae tuliki ʻo Moape, pea mo e tumuʻaki ʻoe ngaahi fonua fakamaveuveu.
46Тешко теби, Моаве, пропаде народ Хемосов, јер синове твоје заробише, и кћери твоје одведоше у ропство.
46ʻE Moape, ʻe malaʻia ʻa koe! ʻoku malaʻia ʻae kakai ʻo Kimosi: he kuo ʻave fakapōpula ʻa ho ngaahi foha, pea kuo ʻalu foki ʻa ho ngaahi ʻofefine ki he fakapōpula.
47Али ћу повратити робље Моавово у последње време, говори Господ. Довде је суд Моаву.
47Ka ʻoku pehē ʻe Sihova, “Te u liliu ʻae fakapōpula ʻo Moape, ʻi he ngaahi ʻaho ʻamui.” Ko eni ʻae fakamaau ʻo Moape.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.