Јеремија 48
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1За Моава овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Тешко Невону! Јер ће се опустошити; Киријатајим ће се посрамити и узети; Мизгав ће се посрамити и препасти.
1Concerning Moab, this is what the LORD of Hosts, the God of Israel, says: “Woe to Nebo, for it will be devastated. Kiriathaim will be captured and disgraced; the fortress will be shattered and dismantled.
2Неће се више хвалити Моав Есевоном; јер му зло мисле: Ходите да га истребимо да није више народ. И ти, Мадмане, опустећеш; мач ће те гонити.
2There is no longer praise for Moab; in Heshbon they devise evil against her: ‘Come, let us cut her off from nationhood.’ You too, O people of Madmen, will be silenced; the sword will pursue you.
3Чује се вика из Оронајима, пустошење и сатирање велико.
3A voice cries out from Horonaim: ‘Devastation and great destruction!’
4Моав се сатре; стоји вика деце његове.
4Moab will be shattered; her little ones will cry out.
5Јер ће се путем луитским дизати плач без престанка; и како се силази у Оронајим, непријатељи ће чути страшну вику;
5For on the ascent to Luhith they weep bitterly as they go, and on the descent to Horonaim cries of distress resound over the destruction:
6Бежите, избавите душе своје, и будите као врес у пустињи.
6‘Flee! Run for your lives! Become like a juniper in the desert.’
7Јер што се уздаш у своја дела и у благо своје, зато ћеш се и ти узети, и Хемос ће отићи у ропство, свештеници његови и кнезови његови скупа.
7Because you trust in your works and treasures, you too will be captured, and Chemosh will go into exile with his priests and officials.
8И доћи ће затирач у сваки град, неће се сачувати ни један град; долина ће пропасти и равница ће се опустошити, јер Господ рече.
8The destroyer will move against every city, and not one town will escape. The valley will also be ruined, and the high plain will be destroyed, as the LORD has said.
9Подајте крила Моаву, нека брзо одлети; јер ће градови његови опустети да неће нико живети у њима.
9Put salt on Moab, for she will be laid waste; her cities will become desolate, with no one to dwell in them.
10Проклет био ко немарно ради дело Господње, и проклет ко устеже мач свој од крви!
10Cursed is the one who is remiss in doing the work of the LORD, and cursed is he who withholds his sword from bloodshed.
11Моав је био у миру од детињства свог и почивао на дрождини својој, нити се претакао из суда у суд, нити је у ропство ишао; зато му оста кус његов, и мирис се његов није променио.
11Moab has been at ease from youth, settled like wine on its dregs; he has not been poured from vessel to vessel or gone into exile. So his flavor has remained the same, and his aroma is unchanged.
12Зато, ево, иду дани, говори Господ, да му пошаљем преметаче, који ће га преметнути, и судове његове испразнити и мехове његове покидати.
12Therefore behold, the days are coming, declares the LORD, when I will send to him wanderers, who will pour him out. They will empty his vessels and shatter his jars.
13И Моав ће се осрамотити с Хемоса, као што се осрамотио дом Израиљев с Ветиља, гада свог.
13Then Moab will be ashamed of Chemosh, just as the house of Israel was ashamed when they trusted in Bethel.
14Како говорите: Јаки смо и јунаци у боју?
14How can you say, ‘We are warriors, mighty men ready for battle’?
15Моав ће се опустошити и градови ће његови пропасти, и најбољи младићи његови сићи ће на заклање, говори цар, коме је име Господ над војскама.
15Moab has been destroyed and its towns have been invaded; the best of its young men have gone down in the slaughter, declares the King, whose name is the LORD of Hosts.
16Близу је погибао Моавова, и зло његово врло хити.
16Moab’s calamity is at hand, and his affliction is rushing swiftly.
17Жалите га сви који сте око њега, и који год знате за име његово, реците: Како се сломи јаки штап, славна палица?
17Mourn for him, all you who surround him, everyone who knows his name; tell how the mighty scepter is shattered— the glorious staff!
18Сиђи са славе своје, и седи на место засушено, кћери, која живиш у Девону; јер ће затирач Моавов доћи на тебе и раскопаће градове твоје.
18Come down from your glory; sit on parched ground, O daughter dwelling in Dibon, for the destroyer of Moab has come against you; he has destroyed your fortresses.
19Стани на путу, и погледај, која живиш у Ароиру, упитај оног који бежи и ону која гледа да се избави, реци: Шта би?
19Stand by the road and watch, O dweller of Aroer! Ask the man fleeing or the woman escaping, ‘What has happened?’
20Посрами се Моав; јер се разби; ридајте и вичите; јавите у Арнон да се Моав опустоши.
20Moab is put to shame, for it has been shattered. Wail and cry out! Declare by the Arnon that Moab is destroyed.
21Јер суд дође на земљу равну, на Олон и на Јасу и Мифат,
21Judgment has come upon the high plain— upon Holon, Jahzah, and Mephaath,
22и на Девон и на Невон и на Вет-Девлатајим,
22upon Dibon, Nebo, and Beth-diblathaim,
23и на Киријатајим и на Вет-Гамул и на Вет-Меон,
23upon Kiriathaim, Beth-gamul, and Beth-meon,
24и на Кериот и на Восору, и на све градове земље моавске, који су далеко и који су близу.
24upon Kerioth, Bozrah, and all the towns of Moab, those far and near.
25Одбијен је рог Моаву, и мишица се његова сломи, говори Господ.
25The horn of Moab has been cut off, and his arm is broken,” declares the LORD.
26Опојте га, јер се подигао на Господа; нека се ваља Моав у бљувотини својој, и буде и он подсмех.
26“Make him drunk, because he has magnified himself against the LORD; so Moab will wallow in his own vomit, and he will also become a laughingstock.
27Јер, није ли теби Израиљ био подсмех? Је ли се затекао међу лупежима, те кад год говориш о њему поскакујеш?
27Was not Israel your object of ridicule? Was he ever found among thieves? For whenever you speak of him you shake your head.
28Оставите градове и населите се у стени, становници моавски, и будите као голубица која се гнезди у крају и раселини.
28Abandon the towns and settle among the rocks, O dwellers of Moab! Be like a dove that nests at the mouth of a cave.
29Чусмо понос Моавов да је веома поносит, охолост његову и понос, разметање његово и обест његову.
29We have heard of Moab’s pomposity, his exceeding pride and conceit, his proud arrogance and haughtiness of heart.
30Знам ја, говори Господ, обест његову; али неће бити тако; лажи његове неће учинити ништа.
30I know his insolence,” declares the LORD, “but it is futile. His boasting is as empty as his deeds.
31Зато ћу ридати за Моавом, викати за свим Моавом, уздисаће се за онима у Кир-ересу.
31Therefore I will wail for Moab; I will cry out for all of Moab; I will moan for the men of Kir-heres.
32Више него за Јазиром плакаћу за тобом, лозо сивамска; одводе твоје пређоше море, допреше до мора јазирског; затирач нападе на летину твоју и на бербу твоју.
32I will weep for you, O vine of Sibmah, more than I weep for Jazer. Your tendrils have extended to the sea; they reach even to Jazer. The destroyer has descended on your summer fruit and grape harvest.
33И радост и весеље отиде с родног поља, из земље моавске, и учиних те неста у кацама вина; нико неће газити певајући; песма неће се више певати.
33Joy and gladness are removed from the orchard and from the fields of Moab. I have stopped the flow of wine from the presses; no one treads them with shouts of joy; their shouts are not for joy.
34Од вике есевонске, која допре до Елеале, подигоше вику до Јасе, од Сигора до Оронајима, као јуница од три године, јер ће и вода нимримских нестати.
34There is a cry from Heshbon to Elealeh; they raise their voices to Jahaz, from Zoar to Horonaim and Eglath-shelishiyah; for even the waters of Nimrim have dried up.
35И учинићу, говори Господ, да не буде Моаву човека који би приносио жртву на висини и кадио боговима својим.
35In Moab, declares the LORD, I will bring an end to those who make offerings on the high places and burn incense to their gods.
36Зато ће срце моје пиштати за Моавом као свирала, и срце ће моје пиштати као свирала за људима у Кир-ересу, јер ће му сва течевина пропасти.
36Therefore My heart laments like a flute for Moab; it laments like a flute for the men of Kir-heres, because the wealth they acquired has perished.
37Јер ће све главе бити ћелаве и све браде обријане, и све руке изрезане, и око бедара кострет.
37For every head is shaved and every beard is clipped; on every hand is a gash, and around every waist is sackcloth.
38На свим крововима Моавовим и по улицама његовим биће сам плач, јер ћу разбити Моава као суд на коме нема милине, говори Господ.
38On all the rooftops of Moab and in the public squares, everyone is mourning; for I have shattered Moab like an unwanted jar,” declares the LORD.
39Ридајте: Како је сатрвен! Како Моав обрну плећи срамотан? И поста Моав подсмех и страхота свима који су око њега.
39“How shattered it is! How they wail! How Moab has turned his back in shame! Moab has become an object of ridicule and horror to all those around him.”
40Јер овако говори Господ: Ево, као орао долетеће и рашириће крила своја над Моавом.
40For this is what the LORD says: “Behold, an eagle swoops down and spreads his wings against Moab.
41Кериот је покорен и тврда се места заузеше, и срца ће у јунака Моавових бити у онај дан као срце у жене која се порађа.
41Kirioth has been taken, and the strongholds seized. In that day the heart of Moab’s warriors will be like the heart of a woman in labor.
42И Моав ће се истребити да не буде народ, јер се подиже на Господа.
42Moab will be destroyed as a nation because he vaunted himself against the LORD.
43Страх и јама и замка око тебе је, становниче моавски, говори Господ.
43Terror and pit and snare await you, O dweller of Moab,” declares the LORD.
44Ко утече од страха, пашће у јаму, а ко изађе из јаме, ухватиће се у замку; јер ћу пустити на њега, на Моава, годину похођења њиховог, говори Господ.
44“Whoever flees the panic will fall into the pit, and whoever climbs from the pit will be caught in the snare. For I will bring upon Moab the year of their punishment,” declares the LORD.
45У сену есевонском уставише се који бежаху од силе; али ће огањ изаћи из Есевона и пламен исред Сиона, и опалиће крај Моаву и теме немирницима.
45“Those who flee will stand helpless in Heshbon’s shadow, because fire has gone forth from Heshbon and a flame from within Sihon. It devours the foreheads of Moab and the skulls of the sons of tumult.
46Тешко теби, Моаве, пропаде народ Хемосов, јер синове твоје заробише, и кћери твоје одведоше у ропство.
46Woe to you, O Moab! The people of Chemosh have perished; for your sons have been taken into exile and your daughters have gone into captivity.
47Али ћу повратити робље Моавово у последње време, говори Господ. Довде је суд Моаву.
47Yet in the latter days I will restore Moab from captivity,” declares the LORD. Here ends the judgment on Moab.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.