Јеремија 8
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Tongan Bible, Revised West Version
1У то време, говори Господ, извадиће се из гробова кости царева Јудиних и кости кнезова његових и кости свештеничке и кости пророчке, и кости становника јерусалимских;
1ʻOku pehē ʻe Sihova, “ʻI he ngaahi ʻaho ko ia te nau ʻomi mei honau ngaahi faʻitoka, ʻae hui ʻoe ngaahi tuʻi ʻo Siuta, mo e ngaahi hui ʻoe houʻeiki, mo e hui ʻoe kau taulaʻeiki, mo e hui ʻoe kau palōfita, pea mo e ngaahi hui ʻoe kakai ʻo Selūsalema.
2и разметнуће се према сунцу и месецу и свој војсци небеској, које љубише и којима служише и за којима идоше и које тражише и којима се клањаше; неће се покупити ни погрепсти, него ће бити гној по земљи.
2Pea te nau fofola ʻakinautolu ʻi he ʻao ʻoe laʻā, pea mo e māhina, mo e meʻa kotoa pē ʻoe langi, ʻaia kuo nau ʻofa ki ai, pea kuo nau tauhi, pea kuo nau muimui ki ai, pea kuo nau kumi pea kuo nau lotu ki ai; pea ʻe ʻikai tānaki ʻakinautolu, pe tanu; ka te nau hoko ko e kinohaʻa ʻi he funga ʻoe kelekele.
3И волеће смрт него живот, сав остатак што их остане од овог рода злог, што их остане по свим местима куда их раселим, говори Господ над војскама.
3Pea ʻe fili ʻae mate ʻi he moʻui ʻekinautolu kotoa pē ʻoku toe ʻi he faʻahinga kovi ni, ʻakinautolu kotoa pē ʻoku toe ʻi he ngaahi potu kuo u kapusi ʻakinautolu ki ai,” ʻoku pehē ʻe Sihova ʻoe ngaahi kautau.
4Још им реци: Овако вели Господ: Ко падне, не устаје ли? Ко зађе, не враћа ли се?
4¶ “Pea te ke lea kiate kinautolu foki, ‘ʻoku pehē ʻe Sihova; “‘Te nau hinga, pea ʻe ʻikai toetuʻu? Te ne ʻalu atu pea ʻe ʻikai toe foki mai?
5Зашто је зашао тај народ јерусалимски за свагда? Држе се преваре, неће да се обрате.
5Ka ko e hā kuo fakaholomui ai ʻae kakai ni ʻo Selūsalema ʻo fakaholomui maʻuaipē? ʻOku nau kuku maʻu ki he kākā, ʻoku ʻikai te nau fie tafoki mai.
6Пазио сам и слушао, не говоре право, нема никога да се каје за зло своје, да рече: Шта учиних? Сваки је окренуо својим трком, као коњ кад нагне у бој.
6Pea naʻaku fakafanongo pea ongoʻi, ka naʻe ʻikai te nau lea totonu: naʻe ʻikai ha tangata kuo fakatomala ʻi heʻene kovi, ʻo ne pehē, “Ko e hā kuo u fai?” Kuo taki taha foki ki heʻene anga ʻaʻana, ʻo hangē ko e ʻoho ʻae hoosi ki he tau.
7И рода под небом зна своје време, грлица и ждрал и ласта пазе на време кад долазе; а народ мој не зна суд Господњи.
7ʻIo, ʻoku ʻilo ʻe he motuku ʻi he langi hono ngaahi ʻaho kuo tuʻutuʻuni; pea mo e lupe, mo e kelene, pea mo e sualo honau ʻaho ke haʻu ai; ka ʻoku ʻikai ʻilo ʻe hoku kakai ʻae fakamaau ʻa Sihova.
8Како говорите: Мудри смо, и закон је Господњи у нас? Доиста, гле, лаж учини лажљива писаљка књижевничка.
8“‘ʻOku fēfē hoʻomou pehē, “ʻOku mau poto, pea ʻoku ʻiate kimautolu ʻae fono ʻa Sihova?” Ko e moʻoni kuo liliu ʻae meʻa ni ko e loi, ʻe he peni kākā ʻae kau tangata tohi.
9Мудраци се осрамотише, уплашише се и ухватише се; ето, одбацише реч Господњу, па каква им је мудрост?
9Kuo mā ʻae kau tangata poto, kuo tauhele mo fakailifia ʻakinautolu: Vakai, kuo nau liʻaki ʻae folofola ʻa Sihova; pea ko e hā ʻae poto ʻoku ʻiate kinautolu?
10Зато ћу дати жене њихове другима, њиве њихове онима који ће их наследити, јер од малог до великог сви се дадоше на лакомство, и пророци и свештеници, сви су варалице.
10Ko ia te u foaki honau ngaahi uaifi ki he kakai kehe: he ʻoku manumanu ʻakinautolu taki taha mei he iiki, ʻio, ʻo aʻu ki he lalahi, ʻoku taki taha fai kākā mei he palōfita ʻo aʻu ki he taulaʻeiki.
11Јер лече ране кћери народа мог овлаш говорећи: Мир, мир; а мира нема.
11He kuo nau fakamoʻui kākā ʻae lavea ʻoe ʻofefine ʻo hoku kakai, ʻonau pehē, “Fiemālie, fiemālie;” ka ʻoku ʻikai ha fiemālie.
12Еда ли се постидеше што чинише гад? Нити се постидеше нити знају за стид; за то ће попадати међу онима који падају; кад их походим, попадаће, вели Господ.
12He naʻa nau mā ʻi he hili ʻenau fai ʻae meʻa fakalielia? Naʻe ʻikai; naʻe ʻikai ʻaupito te nau mā, pe fekulaʻi honau mata: ko ia te nau tō hifo fakataha mo kinautolu ʻoku hinga: ʻe fakatō ki lalo ʻakinautolu, ʻo kau ka tautea ʻakinautolu, ʻoku pehē ʻe Sihova.’”
13Сасвим ћу их истребити, говори Господ, нема грозда на лози, ни смокве на дрвету, и лишће је опало; и шта сам им дао узеће им се.
13ʻOku pehē ʻe Sihova, “Ko e moʻoni te u fakaʻauha ʻakinautolu:” ʻe ʻikai fua ʻae ngaahi vaine, pea ʻe ʻikai fua ʻae ngaahi fiki, ka ʻe mae hono lau; pea ʻe mole ʻiate kinautolu ʻae ngaahi meʻa naʻaku foaki kiate kinautolu.”
14Што стојимо? Скупите се и уђимо у тврде градове, и онде ћутимо; јер нас је Господ Бог наш ућуткао напојивши нас жучи, јер згрешисмо Господу.
14“Ko e hā ʻoku tau nofo fakafiemālie ai? Ke tau fakataha pea ʻalu ki he ngaahi kolo mālohi, pea ke tau tatali fakalongolongo ʻi ai: he kuo fakalongoʻi ʻakitautolu ʻe Sihova ko hotau ʻOtua, pea kuo ne foaki kiate kitautolu ʻae huhuʻa kona ʻoe ʻahu ke inu, koeʻuhi kuo tau fai angahala kia Sihova.
15Чекасмо мир, али нема добра; и време да оздравимо, а гле, страх.
15Naʻa tau ʻamanaki ki he fiemālie, ka naʻe ʻikai haʻu ha lelei; ki he fakamoʻui, ka e vakai ko e mamahi!
16Од Дана чу се фркање коња његових, од рзања пастуха његових сва се земља затресе, дођоше и поједоше земљу и све што беше у њој, градове и који живљаху у њима.
16Naʻe ongo mai mei Tani ʻae tangi ʻo ʻene fanga hoosi, naʻe ngalulu ʻae fonua kotoa pē ʻi he ʻuʻulu ʻae tangi ʻae fanga hoosi tau; he kuo nau haʻu mo kai ʻo ʻosi ʻae fonua, mo e meʻa fulipē naʻe ʻi ai; ko e kolo, mo kinautolu ʻoku nofo ai.”
17Јер, ево, ја ћу пустити на вас змије, аспиде, од којих нема бајања, те ће вас уједати, говори Господ.
17He ʻoku pehē ʻe Sihova, “Vakai, te u fekau kiate kinautolu ʻae fanga ngata mo e fanga ngata fekai, ʻaia ʻoku ʻikai faʻa fakalata, pea te nau ʻuusi ʻakinautolu.”
18Окрепио бих се у жалости, али је срце у мени изнемогло.
18ʻO kau ka fakafiemālieʻi au ʻi heʻeku mamahi, ʻoku vaivai hoku loto ʻiate au.
19Ето вике кћери народа мог из далеке земље: Зар Господ није у Сиону? Цар његов зар није у њему? Зашто ме разгневише својим ликовима резаним, туђим таштинама?
19Vakai, ko e leʻo ʻoe tangi ʻae ʻofefine ʻo hoku kakai, koeʻuhi ko kinautolu ʻoku nofo ʻi he fonua mamaʻo: “ʻIkai ʻoku ʻi Saione ʻe Sihova? ʻIkai ʻoku ʻiate ia hono tuʻi?” “Ko e hā ʻoku nau fakaʻita ai au ʻaki ʻenau ngaahi tamapua kuo tongi, pea mo e ngaahi meʻa vaʻinga?”
20Жетва је прошла, лето минуло, а ми се не избависмо.
20“Kuo ʻosi ʻae ututaʻu, kuo hili ʻae faʻahitaʻu mafana, pea ʻoku teʻeki ai fakamoʻui ʻakitautolu.”
21Сатрвен сам што је кћи народа мог сатрвена, у жалости сам, чудо освоји ме.
21He ko e mamahi ʻo hoku kakai, ʻoku ou mamahi ai; ʻoku ou ʻalu mamahi, kuo pukea au ʻi he fakatumutumu.
22Нема ли балсама у Галаду? Нема ли онде лекара? Зашто се дакле не исцели кћи народа мог?
22ʻIkai ʻoku ai ʻae lolo faitoʻo ʻi Kiliati? ʻIkai ʻoku ai ha faitoʻo ʻi ai? Pea ko e hā ʻoku ʻikai moʻui ai ʻae ʻofefine ʻo hoku kakai?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.