5. Мојсијева 31
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Tongan Bible, Revised West Version
1Потом дође Мојсије и каза ове речи свему Израиљу,
1Pea naʻe ʻalu ʻa Mōsese ʻo ne lea ʻaki ʻae ngaahi lea ni ki ʻIsileli kotoa pē.
2и рече им: Мени има данас сто и двадесет година, не могу више одлазити и долазити; а и Господ ми је рекао: Нећеш прећи преко тог Јордана.
2Pea naʻe pehē ʻe ia kiate kinautolu, “Ko e taʻu eni ʻe teau mo e taʻu ʻe uofulu ʻo hoku motuʻa he ʻaho ni; ʻoku ʻikai te u kei faʻa ʻalu kituaʻā mo haʻu ki lotoʻā: pea kuo pehē foki ʻe Sihova kiate au, ʻE ʻikai te ke ʻalu koe ki he kauvai ʻe taha ʻo Sioatani.
3Господ ће Бог твој ићи пред тобом, и истребиће оне народе испред тебе, и ти ћеш их наследити; Исус ће ићи пред тобом као што је казао Господ.
3Ko Sihova ko ho ʻOtua, ʻe ʻalu ia ʻo muʻomuʻa ʻiate koe, pea ʻe fakaʻauha ʻe ia ʻae ngaahi puleʻanga ni mei ho ʻao, pea te ke maʻu ʻakinautolu: pea ko Siosiua, ʻe ʻalu ia ʻo muʻomuʻa ʻiate koe, ʻo hangē ko e folofola ʻa Sihova.
4И учиниће Господ с њима како је учинио са Сионом и Огом, царевима аморејским и са земљом њиховом, те их је истребио.
4Pea ʻe fai ʻe Sihova kiate kinautolu ʻo hangē ko ʻene fai kia Sihoni pea kia Oki, ko e ongo tuʻi ʻae kau ʻAmoli, pea ki hona fonua, ʻaia naʻa ne fakaʻauha.
5Зато кад вам их преда Господ учините им сасвим онако како сам вам заповедио.
5Pea ʻe tukuange ʻakinautolu ʻe Sihova ʻi homou ʻao, koeʻuhi ke mou fai kiate kinautolu ʻo fakatatau ki he ngaahi fekau ʻaia kuo u fekau ni kiate kimoutolu.
6Будите слободни и храбри, и не бојте их се и не плашите се од њих; јер Господ Бог твој иде с тобом, неће одступити од тебе, нити ће те оставити.
6Ke ke mālohi koe pea ke lototoʻa, ʻoua naʻa ke lilika, pea ʻoua naʻa ke manavahē kiate kinautolu: he ko Sihova ko ho ʻOtua, ko ia ia ʻoku mo ō mo koe; ʻe ʻikai te ne fakatukutukuʻi koe, pe liʻaki koe.”
7Потом дозва Мојсије Исуса, и рече му пред свим Израиљем: Буди слободан и храбар; јер ћеш ући с овим народом у земљу за коју се заклео Господ оцима њиховим да ће им је дати, а ти ћеш им је разделити у наследство.
7¶ Pea naʻe ui ʻe Mōsese kia Siosiua, ʻo ne pehē kiate ia ʻi he ʻao ʻo ʻIsileli kotoa pē, “Ke ke mālohi koe pea ke lototoʻa: he ko koe te ke ʻalu mo e kakai ni ki he fonua ʻaia naʻe fuakava ai ʻe Sihova ki heʻenau ngaahi tamai ke foaki, kiate kinautolu; pea te ke fakahoko ʻakinautolu ki ai kenau maʻu ia.
8Јер Господ који иде пред тобом биће с тобом, неће одступити од тебе, нити ће те оставити, не бој се и не плаши се.
8Pea ko Sihova, ko ia ia ʻoku ʻalu muʻomuʻa ʻiate koe; ʻe ʻiate koe ia, ʻe ʻikai te ne fakatukutukuʻi koe, pe liʻaki koe; ʻoua naʻa ke manavahē, pea ʻoua naʻa ke puputuʻu.”
9И Мојсије написа овај закон, и даде га свештеницима, синовима Левијевим, који ношаху ковчег завета Господњег, и свим старешинама Израиљевим.
9¶ Pea naʻe tohi ʻe Mōsese ʻae fono ni, pea ne ʻatu ia ki he kau taulaʻeiki ko e ngaahi foha ʻo Livai, ʻaia naʻe haʻamo ʻae puha ʻoe fuakava ʻa Sihova, pea ki he kau mātuʻa kotoa pē ʻo ʻIsileli.
10И заповеди им Мојсије говорећи: Сваке седме године, у одређено време године опросне, на празник сеница,
10Pea naʻe fekau ʻe Mōsese kiate kinautolu, ʻo pehē, “ʻI he ngataʻanga ʻo hono fitu taʻu kotoa pē, pea ʻi he kātoanga ʻoe taʻu ʻoe tukuange, ʻi he kātoanga ʻoe ngaahi fale fehikitaki,
11кад дође сав Израиљ и стане пред Господа Бога свог на месту које изабере, читај овај закон пред свим Израиљем да чују,
11ʻI he hoko mai ʻa ʻIsileli kotoa pē ʻi he ʻao ʻo Sihova ko ho ʻOtua ki he potu ʻaia te ne fili, ke ke lau ʻae fono ni ʻi he ʻao ʻo ʻIsileli kotoa pē kenau ongoʻi.
12сабравши народ, људе и жене, децу и дошљаке, који буду у местима твојим, да чују и уче да се боје Господа Бога вашег, и држе и творе све речи овог закона;
12Fakakātoa fakataha ʻae kakai, ʻae tangata, mo e fefine, mo e fānau, mo e muli ʻoku nofo ʻi ho ngaahi matapā, koeʻuhi kenau fanongo, pea kenau ʻilo, pea manavahē kia Sihova ko honau ʻOtua, pea tokanga ke fai ʻae ngaahi lea kotoa pē ʻoe fono ni:
13и синови њихови, који још не знају, нека чују и уче бојати се Господа Бога вашег, докле сте год живи на земљи у коју идете преко Јордана да је наследите.
13Pea ko ʻenau fānau, ʻaia ʻoku teʻeki hoko ʻo ʻilo ha meʻa, kenau ongoʻi, pea ʻilo ke manavahē kia Sihova ko homou ʻOtua, ʻi he lolotonga ʻoku mou moʻui ʻi he fonua ʻaia ʻoku mou ʻalu ki ai ʻi he kauvai ʻe taha ʻo Sioatani ke maʻu ia.”
14А Господ рече Мојсију: Ево, приближи се време да умреш. Дозови Исуса и станите обојица у шатору од састанка, да му дам заповести. И отиде Мојсије и Исус, и стадоше у шатору од састанка.
14¶ Pea naʻe folofola ʻa Sihova kia Mōsese, “Vakai, ʻoku ʻunuʻunu mai ʻa ho ngaahi ʻaho te ke mate ai: ui kia Siosiua, pea fakahā ʻakimoua ʻi he fale fehikitaki ʻoe kakai, koeʻuhi ke u tuku ha fekau kiate ia.” Pea naʻe ʻalu ʻa Mōsese mo Siosiua, ʻo na fakahā ʻakinaua ʻi he fale fehikitaki ʻoe kakai.”
15И јави се Господ у шатору у ступу од облака, и стајаше ступ од облака над вратима од шатора.
15Pea naʻe fakahā ʻa Sihova ʻi he fale fehikitaki ʻi he pou ʻoe ʻao: pea naʻe tuʻu ʻae pou ʻoe ʻao ʻi ʻolunga ʻi he matapā ʻoe fale fehikitaki.
16И рече Господ Мојсију: Ево, ти ћеш починути с оцима својим; а народ овај уставши чиниће прељубу за туђим боговима оне земље у коју иде, и оставиће ме и поквариће завет мој, који учиних с њима.
16¶ Pea naʻe folofola ʻa Sihova kia Mōsese, “Vakai, te ke mohe koe mo hoʻo ngaahi tamai: pea ʻe tuʻu hake ʻae kakai ni, ʻo ʻalu ʻo fai angahala ki he ngaahi ʻotua ʻoe kau muli ʻoe fonua, ʻaia ʻoku nau ʻalu ki ai ke nonofo mo kinautolu, pea tenau liʻaki au, ʻo liʻaki ʻae fuakava ʻaia kuo u fai mo kinautolu.
17И онда ће се распалити мој гнев на њих, и оставићу их, и сакрићу лице своје од њих; они ће се прождрети, и снаћи ће их зла многа и невоље; и онда ће рећи: Да ме не снађоше ова зла зато што Бог мој није посред мене?
17Pea ʻe tupu ai ʻeku houhau kiate kinautolu ʻi he ʻaho ko ia, pea te u liʻaki ʻakinautolu, pea te u fufū hoku fofonga meiate kinautolu, pea ʻe fakaʻosiʻosi ʻakinautolu, pea ʻe hoko ʻae ngaahi kovi lahi mo e ngaahi mamahi lahi kiate kinautolu; ko ia tenau lea ai ʻi he ʻaho ko ia, ʻIkai kuo hoko ʻae ngaahi kovi ni kiate kitautolu, koeʻuhi ʻoku ʻikai ʻiate kitautolu ʻa hotau ʻOtua?
18А ја ћу онда сасвим сакрити лице своје за сва зла која учинише обративши се к другим боговима.
18Pea ko e moʻoni teu fufū hoku fofonga ʻi he ʻaho ko ia mei he ngaahi kovi kotoa pē ʻaia kuo ʻosi ʻenau fai, ko e meʻa ʻi heʻenau tafoki ki he ngaahi ʻotua kehe.
19Зато сад напишите себи ову песму, и научи је синове Израиљеве; метни им је у уста да ми та песма буде сведок на синове Израиљеве.
19Pea ko eni, mo tohi ʻae hiva ni maʻamoutolu pea ako ʻaki ia ki he fānau ʻa ʻIsileli: ʻai ia ki honau ngutu, koeʻuhi ke hoko ʻae hiva ni ko e fakamoʻoni kiate au, ki he fānau ʻa ʻIsileli.
20Јер ћу га одвести у земљу за коју сам се заклео оцима његовим, у којој тече млеко и мед; онде ће јести и наситиће се и угојиће се, па ће се онда обратити к другим боговима и њима ће служити, а за мене неће марити, и поквариће завет мој.
20Koeʻuhi ʻi he hili ʻeku ʻomi ʻakinautolu ki he fonua ʻaia naʻaku fuakava ai ki heʻenau ngaahi tamai, ʻaia ʻoku mahutāfea ʻi he huʻahuhu mo e honi; pea hili ʻenau kai ʻo fakamākona ʻakinautolu, pea nau hoko ʻo sino; tenau toki tafoki ki he ngaahi ʻotua kehe, ʻo tauhi ʻakinautolu, fakahouhauʻi au, pea liʻaki ʻeku fuakava.
21А кад га снађу зла многа и невоље, онда ће та песма сведочити на њих; јер се неће заборавити нити ће је нестати из уста семена њиховог. Јер знам мисли њихове и шта ће још данас чинити, пре него их уведем у земљу за коју сам се заклео.
21Pea ʻe hoko ʻo pehē, ʻi he hoko ʻae ngaahi kovi lahi mo e mamahi lahi kiate kinautolu, ʻe fakaʻilo ʻenau kovi ʻe he hiva ni ʻo hangē ha fakamoʻoni; koeʻuhi ʻe ʻikai ngalo ia mei he ngutu ʻo honau hako: he ʻoku ou ʻilo ʻenau mahalohalo ni ʻaia ʻoku nau feʻaluʻalu fano ʻo fai ni, ʻi he teʻeki ai te u ʻomi ʻakinautolu ki he fonua ʻaia naʻaku fuakava ki ai.”
22И написа Мојсије ту песму онај дан, и научи синове Израиљеве.
22¶ Ko ia naʻe tohi ai ʻe Mōsese ʻae hiva ni ʻi he ʻaho pe ko ia, ʻo ne akoʻi ia ki he fānau ʻa ʻIsileli.
23И Господ даде заповести Исусу Навином говорећи: Буди слободан и храбар, јер ћеш ти увести синове Израиљеве у земљу за коју сам им се заклео и ја ћу бити с тобом.
23Pea naʻa ne tuku kia Siosiua ko e foha ʻo Nuni ʻae fekau, ʻo ne pehē, “Ke ke mālohi koe pea ke lototoʻa: koeʻuhi te ke fakahoko ʻae fānau ʻa ʻIsileli ki he fonua ʻaia naʻaku fuakava ai kiate kinautolu: pea te u ʻiate koe.”
24И кад написа речи овог закона у књигу, све до краја,
24¶ Pea naʻe hoko ʻo pehē, ʻi he fakaʻosi ʻe Mōsese ʻae tohi ʻoe ngaahi lea ʻoe fono ni ki he tohi, ʻo aʻu atu ki hono kakato,
25заповеди Мојсије Левитима, који ношаху ковчег завета Господњег, говорећи:
25“Naʻe fekau ʻe Mōsese ki he kau Livai, ʻaia naʻe haʻamo ʻae puha ʻoe fuakava ʻa Sihova, ʻo pehē,
26Узмите ову књигу закона и метните је покрај ковчега завета Господа Бога свог, да буде онде сведок на вас.
26“ʻAve ʻae tohi ni ʻoe fono, pea ʻai ia ki he kaokao ʻoe puha ʻae fuakava ʻa Sihova ko homou ʻOtua, koeʻuhi ke ʻi ai ia ko e meʻa fakamoʻoni kiate koe.
27Јер знам непокорност твоју и тврди врат твој. Ето, докле сам још жив с вама, до данас, бејасте непокорни Господу; а камоли кад ја умрем?
27He ʻoku ou ʻilo hoʻo talangataʻa, mo hoʻo kia kekeva: Vakai, ʻi heʻeku kei moʻui mo kimoutolu he ʻaho ni, kuo mou fai talangataʻa kia Sihova; kae muʻa hake ʻo kau ka mate!
28Скупите мени све старешине од племена својих и управитеље своје да им кажем да чују ове речи, и да им засведочим небом и земљом.
28¶ “Fakakātoa mai kiate au ʻae kau mātuʻa kotoa pē ʻo homou ngaahi faʻahinga, mo homou kau matāpule, koeʻuhi ke u lea ʻaki ʻae ngaahi lea ni ʻi honau telinga, pea ui ki langi mo māmani ke fakamoʻoni kiate kinautolu.
29Јер знам да ћете се по смрти мојој покварити, и заћи с пута који вам заповедих; и зато ће вас задесити ово зло најпосле, кад станете чинити што је зло пред Господом гневећи Га делом руку својих.
29He ʻoku ou ʻilo ʻo kau ka mate te mou fakahalaʻi ʻaupito ʻakimoutolu, pea tafoki mei he hala ʻaia kuo u fekau kiate kimoutolu; pea ʻe tō ʻae kovi kiate kimoutolu ʻi he ngaahi ʻaho ʻamui; ko e meʻa ʻi hoʻomou fai kovi ʻi he ʻao ʻo Sihova, ke fakatupu ai hono houhau ʻi he ngāue ʻa homou nima.”
30И изговори Мојсије да чује сав збор Израиљев речи ове песме до краја.
30Pea naʻe lea ʻa Mōsese kae fanongo ʻae fakataha ʻoe kakai kotoa pē ʻa ʻIsileli ki he ngaahi lea ʻoe hiva ni, ʻo aʻu ki hono ngataʻanga.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.