5. Мојсијева 20
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Tongan Bible, Revised West Version
1Кад одеш на војску на непријатеља свог и видиш коње и кола и народ већи од себе, немој се уплашити од њих, јер је с тобом Господ Бог твој, који те је извео из земље мисирске.
1“ʻOka ke ka ʻalu ke tauʻi ho ngaahi fili, mo ke mamata ki he fanga hoosi, mo e ngaahi saliote, mo e kakai ʻoku tokolahi hake ʻiate koe, ʻoua naʻa ke manavahē kiate kinautolu: he ʻoku ʻiate koe ʻa Sihova ko ho ʻOtua, ʻaia naʻa ne ʻomi koe mei he fonua ko ʻIsipite.
2И кад пођете да се побијете, нека приступи свештеник и проговори народу,
2Pea ʻe hoko ʻo pehē, ʻi hoʻomou hoko ʻo ofi ki he tau, ʻe ʻunuʻunu mai ʻae taulaʻeiki ʻo lea ki he kakai,
3и нека им каже: Слушај Израиљу! Ви полазите данас у бој на непријатеље своје, нека не трне срце ваше, не бојте се и не плашите се, нити се препадајте од њих.
3Pea ʻe pehē ʻe ia kiate kinautolu, ‘Fanongo, ʻE ʻIsileli, ʻoku mou hoko ʻo ofi he ʻaho ni ke tau mo homou ngaahi fili: ʻoua naʻa mou loto foʻi, pea ʻoua naʻa mou manavahē, pe tetetete, pe lilika kiate kinautolu;
4Јер Господ Бог ваш иде с вама и биће се за вас с непријатељима вашим да вас сачува.
4He ko Sihova ko homou ʻOtua ia ʻaia ʻoku ʻalu mo kimoutolu, ke tauʻi homou ngaahi fili maʻamoutolu, ke fakamoʻui ʻakimoutolu.’
5Потом и војводе нека проговоре народу, и кажу: Ко је саградио нову кућу а није почео седети у њој? Нека иде нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други почео седети у њој.
5¶ “Pea ʻe lea ʻae kau matāpule ki he kakai, ʻo pehē, ‘Ko hai ha tangata kuo ne langa ha fale foʻou, pea ʻoku teʻeki ai hūfia ia; ke ʻalu ia ʻo foki ki hono fale, telia naʻa mate ia ʻi he tau, pea huufi ia ʻe ha tangata kehe.
6И ко је посадио виноград а још га није брао? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други га брао.
6Pea ko hai ha tangata kuo ne tō ʻae ngoue vaine, pea ʻoku teʻeki ai te ne kai mei ai? Ke ʻalu ia ʻo foki ki hono fale, telia naʻa mate ia ʻi he tau, pea kai mei ai ʻe ha tangata kehe.
7И ко је испросио девојку а још је није одвео? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други је одвео.
7Pea ko hai ha tangata kuo poloʻi ha fefine kiate ia, pea ʻoku teʻeki ai te ne maʻu ia? Ke ʻalu ia pea foki ki hono fale, telia naʻa mate ia ʻi he tau, pea maʻu ia ʻe ha tangata kehe.’
8Још и ово нека кажу војводе народу: Ко је страшљив и трне му срце? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би трнуло срце браћи његовој као њему.
8Pea ʻe toe lea ʻae kau matāpule ki he kakai, pea tenau pehē, ‘Ko hai ha tangata ʻoku manavahē mo loto foʻi? Ke ʻalu ia ʻo foki ki hono fale, telia naʻa vaivai foki ʻae loto ʻo hono ngaahi kāinga ʻo hangē ko hono loto.’
9И кад војводе изговоре народу, онда нека наместе главаре од чета пред народ.
9Pea ʻe pehē, ʻoka hili ʻae lea ʻae kau matāpule ki he kakai tenau toki fakanofo ʻae kau ʻeikitau ki he kau tau kenau taki ʻae tau.
10Кад дођеш под који град да га бијеш, прво га понуди миром.
10¶ “ʻOka ke ka hoko ʻo ofi ki ha kolo ke tauʻi ia, te ke fakahā ʻae melino ki ai.
11Ако ти одговори миром и отвори ти врата, сав народ који се нађе у њему нека ти плаћа данак и буде ти покоран.
11Pea ʻe pehē, kapau ʻoku tali fakamelino ia, pea ʻoku toʻo ia kiate koe, pea ʻe toki pehē, ko e kakai kotoa pē ʻoku ʻi ai ʻe hopoate kotoa pē kiate koe, pea tenau tauhi koe.
12Ако ли не учини мира с тобом него се стане бити с тобом тада га биј.
12Pea kapau ʻe ʻikai fai ia ha fakalelei mo koe, ka ʻoku loto ke tauʻi koe, te ke toki tauʻi ia:
13И кад га Господ Бог твој преда у руке твоје, побиј све мушкиње у њему мачем.
13Pea hili hono tuku ia ʻe Sihova ko ho ʻOtua ki ho nima, te ke taaʻi ʻae tangata kotoa pē ʻoku ʻi ai ʻaki ʻae mata ʻoe heletā:
14А жене и децу и стоку и шта год буде у граду, сав плен у њему, отми, и једи плен од непријатеља својих, који ти да Господ Бог твој.
14Ka ko e kau fefine, mo e fānau siʻi, mo e fanga manu, mo e meʻa kotoa pē ʻoku ʻi he kolo, ʻio, ko e meʻa vete kotoa pē ʻo ia, ke ke toʻo kiate koe; pea ke kai ʻae meʻa vete ʻa ho ngaahi fili, ʻaia kuo foaki ʻe Sihova ko ho ʻOtua kiate koe.
15Тако чини са свим градовима, који су далеко од тебе и нису од градова ових народа.
15Ke ke fai pehē pe ki he ngaahi kolo ʻaia ʻoku mamaʻo ʻaupito meiate koe, ʻaia ʻoku ʻikai ʻi he ngaahi kolo ʻoe ngaahi puleʻanga ni.
16А у градовима ових народа, које ти Господ Бог твој даје у наследство, не остави у животу ниједну душу живу.
16Ka ko e ngaahi kolo ʻae kakai ni, ʻaia ʻoku foaki kiate koe ʻe Sihova ko ho ʻOtua ko ho tofiʻa, ʻoua naʻa ke fakamoʻui ha tokotaha ʻoku mānava:
17Него их затри сасвим, Хетеје и Амореје и Хананеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје, као што ти је заповедио Господ Бог твој.
17Ka te ke fakaʻauha ʻaupito ʻakinautolu; ʻae kau Heti, mo e kau ʻAmoli, mo e kau Kēnani, mo e kau Pelesi, mo e kau Hevi, mo e kau Sepusi; ʻo hangē ko e fekau ʻa Sihova ko ho ʻOtua kiate koe:
18Да вас не науче чинити гадна дела која чинише боговима својим, и да не згрешите Господу Богу свом.
18Koeʻuhi ke ʻoua naʻa nau ako kiate kimoutolu ke fai ʻo hangē ko ʻenau ngaahi ngāue kovi ki honau ngaahi ʻotua: pea mou fai angahala ai kia Sihova ko homou ʻOtua.
19Кад опколиш какав град и будеш дуго под њим бијући га да би га узео, не квари дрвета његова секиром; јер можеш с њих јести, зато их не сеци; јер дрво пољско је ли човек да уђе у град испред тебе?
19¶ “ʻOka ke ka kāpui ha kolo ʻo fuoloa, ʻi hoʻo tauʻi ia ke lavaʻi, ʻoua naʻa ke maumauʻi ʻae ngaahi ʻakau ʻo ia ʻi hoʻo ʻai mālohi ʻae toki ki ai: he koeʻuhi te ke kai mei ai, pea ʻoua naʻa ke tā hifo ia ke ngāueʻaki ʻi he tau, (he ko e ʻakau ʻoe ngoue ko e moʻui ia ʻae tangata:)
20Него дрвета која знаш да им се род не једе, њих обаљуј и сеци и гради заклон од града који се бије с тобом, докле не падне.
20Ka ko e ngaahi ʻakau ʻoku ke ʻilo ʻoku ʻikai ko e ngaahi ʻakau fua ke kai, ke ke maumau mo ke tā hifo ia, pea te ke tanu puke ki he kolo ʻoku ne tauʻi koe kaeʻoua ke ke lavaʻi ia.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.