5. Мојсијева 20
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Кад одеш на војску на непријатеља свог и видиш коње и кола и народ већи од себе, немој се уплашити од њих, јер је с тобом Господ Бог твој, који те је извео из земље мисирске.
1When you go out to war against your enemies and see horses, chariots, and an army larger than yours, do not be afraid of them; for the LORD your God, who brought you out of the land of Egypt, is with you.
2И кад пођете да се побијете, нека приступи свештеник и проговори народу,
2When you are about to go into battle, the priest is to come forward and address the army,
3и нека им каже: Слушај Израиљу! Ви полазите данас у бој на непријатеље своје, нека не трне срце ваше, не бојте се и не плашите се, нити се препадајте од њих.
3saying to them, “Hear, O Israel, today you are going into battle with your enemies. Do not be fainthearted or afraid; do not be alarmed or terrified because of them.
4Јер Господ Бог ваш иде с вама и биће се за вас с непријатељима вашим да вас сачува.
4For the LORD your God goes with you to fight for you against your enemies, to give you the victory.”
5Потом и војводе нека проговоре народу, и кажу: Ко је саградио нову кућу а није почео седети у њој? Нека иде нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други почео седети у њој.
5Furthermore, the officers are to address the army, saying, “Has any man built a new house and not dedicated it? Let him return home, or he may die in battle and another man dedicate it.
6И ко је посадио виноград а још га није брао? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други га брао.
6Has any man planted a vineyard and not begun to enjoy its fruit? Let him return home, or he may die in battle and another man enjoy its fruit.
7И ко је испросио девојку а још је није одвео? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други је одвео.
7Has any man become pledged to a woman and not married her? Let him return home, or he may die in battle and another man marry her.”
8Још и ово нека кажу војводе народу: Ко је страшљив и трне му срце? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би трнуло срце браћи његовој као њему.
8Then the officers shall speak further to the army, saying, “Is any man afraid or fainthearted? Let him return home, so that the hearts of his brothers will not melt like his own.”
9И кад војводе изговоре народу, онда нека наместе главаре од чета пред народ.
9When the officers have finished addressing the army, they are to appoint commanders to lead it.
10Кад дођеш под који град да га бијеш, прво га понуди миром.
10When you approach a city to fight against it, you are to make an offer of peace.
11Ако ти одговори миром и отвори ти врата, сав народ који се нађе у њему нека ти плаћа данак и буде ти покоран.
11If they accept your offer of peace and open their gates, all the people there will become forced laborers to serve you.
12Ако ли не учини мира с тобом него се стане бити с тобом тада га биј.
12But if they refuse to make peace with you and wage war against you, lay siege to that city.
13И кад га Господ Бог твој преда у руке твоје, побиј све мушкиње у њему мачем.
13When the LORD your God has delivered it into your hand, you must put every male to the sword.
14А жене и децу и стоку и шта год буде у граду, сав плен у њему, отми, и једи плен од непријатеља својих, који ти да Господ Бог твој.
14But the women, children, livestock, and whatever else is in the city—all its spoil—you may take as plunder, and you shall use the spoil of your enemies that the LORD your God gives you.
15Тако чини са свим градовима, који су далеко од тебе и нису од градова ових народа.
15This is how you are to treat all the cities that are far away from you and do not belong to the nations nearby.
16А у градовима ових народа, које ти Господ Бог твој даје у наследство, не остави у животу ниједну душу живу.
16However, in the cities of the nations that the LORD your God is giving you as an inheritance, you must not leave alive anything that breathes.
17Него их затри сасвим, Хетеје и Амореје и Хананеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје, као што ти је заповедио Господ Бог твој.
17For you must devote them to complete destruction —the Hittites, Amorites, Canaanites, Perizzites, Hivites, and Jebusites—as the LORD your God has commanded you,
18Да вас не науче чинити гадна дела која чинише боговима својим, и да не згрешите Господу Богу свом.
18so that they cannot teach you to do all the detestable things they do for their gods, and so cause you to sin against the LORD your God.
19Кад опколиш какав град и будеш дуго под њим бијући га да би га узео, не квари дрвета његова секиром; јер можеш с њих јести, зато их не сеци; јер дрво пољско је ли човек да уђе у град испред тебе?
19When you lay siege to a city for an extended time while fighting against it to capture it, you must not destroy its trees by putting an axe to them, because you can eat their fruit. You must not cut them down. Are the trees of the field human, that you should besiege them?
20Него дрвета која знаш да им се род не једе, њих обаљуј и сеци и гради заклон од града који се бије с тобом, докле не падне.
20But you may destroy the trees that you know do not produce fruit. Use them to build siege works against the city that is waging war against you, until it falls.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.