5. Мојсијева 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1А сада, Израиљу, чуј уредбе моје и законе, које вас учим да творите, да бисте поживели и ушли у земљу коју вам даје Господ Бог отаца ваших и да бисте је наследили.
1Hear now, O Israel, the statutes and ordinances I am teaching you to follow, so that you may live and may enter and take possession of the land that the LORD, the God of your fathers, is giving you.
2Ништа не додајте к речи коју вам ја заповедам, нити одузмите од ње, да бисте сачували заповести Господа Бога свог које вам ја заповедам.
2You must not add to or subtract from what I command you, so that you may keep the commandments of the LORD your God that I am giving you.
3Очи су ваше виделе шта учини Господ с Велфегора; јер сваког човека који пође за Велфегором истреби Господ Бог твој између тебе.
3Your eyes have seen what the LORD did at Baal-peor, for the LORD your God destroyed from among you all who followed Baal of Peor.
4А ви који се држасте Господа Бога свог, ви сте сви живи данас.
4But you who held fast to the LORD your God are alive to this day, every one of you.
5Гле, учио сам вас уредбама и законима, као што ми заповеди Господ Бог мој, да бисте тако творили у земљи коју идете да је наследите.
5See, I have taught you statutes and ordinances just as the LORD my God has commanded me, so that you may follow them in the land that you are about to enter and possess.
6Држите дакле и извршујте их, јер је то мудрост ваша и разум ваш пред народима, који ће кад чују све ове уредбе рећи: Само је овај велики народ мудар и разуман.
6Observe them carefully, for this will show your wisdom and understanding in the sight of the peoples, who will hear of all these statutes and say, “Surely this great nation is a wise and understanding people.”
7Јер који је велики народ коме је Господ близу као што је Господ Бог наш кад Га год зазовемо?
7For what nation is great enough to have a god as near to them as the LORD our God is to us whenever we call on Him?
8И који је народ велики који има уредбе и законе праведне као што је сав овај закон који износим данас пред вас?
8And what nation is great enough to have righteous statutes and ordinances like this entire law I set before you today?
9Само пази на се и добро чувај душу своју, да не заборавиш оне ствари које су виделе очи твоје, и да не изиђу из срца твог докле си год жив; него да их обзнаниш синовима својим и синовима синова својих.
9Only be on your guard and diligently watch yourselves, so that you do not forget the things your eyes have seen, and so that they do not slip from your heart as long as you live. Teach them to your children and grandchildren.
10Онај дан кад стајасте пред Господом Богом својим код Хорива, кад ми Господ рече: Сабери ми народ да им кажем речи своје, којима ће се научити да ме се боје док су живи на земљи, и да уче томе и синове своје;
10The day you stood before the LORD your God at Horeb, the LORD said to me, “Gather the people before Me to hear My words, so that they may learn to fear Me all the days they live on the earth, and that they may teach them to their children.”
11кад приступисте и стајасте под гором, а гора огњем гораше до самог неба и беше на њој тама и облак и мрак;
11You came near and stood at the base of the mountain, a mountain blazing with fire to the heavens, with black clouds and deep darkness.
12и проговори Господ к вама исред огња; глас од речи чусте, али осим гласа лик не видесте;
12And the LORD spoke to you out of the fire. You heard the sound of the words, but saw no form; there was only a voice.
13и објави вам завет свој, који вам заповеди да држите, десет речи, које написа на две плоче камене.
13He declared to you His covenant, which He commanded you to follow—the Ten Commandments that He wrote on two tablets of stone.
14И мени заповеди онда Господ да вас учим уредбама и законима да их творите у земљи у коју идете да је наследите.
14At that time the LORD commanded me to teach you the statutes and ordinances you are to follow in the land that you are crossing the Jordan to possess.
15Зато чувајте добро душе своје; јер не видесте никакав лик у онај дан кад вам говори Господ на Хориву исред огња,
15So since you saw no form of any kind on the day the LORD spoke to you out of the fire at Horeb, be careful
16да се не бисте покварили и начинили себи лик резан или какву год слику од човека или од жене,
16that you do not act corruptly and make an idol for yourselves of any form or shape, whether in the likeness of a male or female,
17слику од каквог живинчета које је на земљи, или слику од какве птице крилате која лети испод неба;
17of any beast that is on the earth or bird that flies in the air,
18слику од чега што пуже по земљи, или слику од какве рибе која је у води под земљом;
18or of any creature that crawls on the ground or fish that is in the waters below.
19и да не би подигавши очи своје к небу и видевши сунце и месец и звезде, сву војску небеску, преварио се и клањао им се и служио им; јер их Господ Бог твој даде свим народима под целим небом;
19When you look to the heavens and see the sun and moon and stars—all the host of heaven—do not be enticed to bow down and worship what the LORD your God has apportioned to all the nations under heaven.
20а вас узе Господ и изведе вас из пећи гвоздене, из Мисира, да му будете народ наследни, као што се види данас.
20Yet the LORD has taken you and brought you out of the iron furnace, out of Egypt, to be the people of His inheritance, as you are today.
21Али се Господ разгневи на ме за ваше речи, и закле се да нећу прећи преко Јордана ни ући у добру земљу, коју ти Господ Бог твој даје у наследство.
21The LORD, however, was angry with me on account of you, and He swore that I would not cross the Jordan to enter the good land that the LORD your God is giving you as an inheritance.
22И ја ћу умрети у овој земљи и нећу прећи преко Јордана; а ви ћете прећи и наследити ону добру земљу.
22For I will not be crossing the Jordan, because I must die in this land. But you shall cross over and take possession of that good land.
23Пазите да не заборавите завет Господа Бога свог, који учини с вама, и да не градите себи лик резани, слику од које год твари, као што ти је забранио Господ Бог твој.
23Be careful that you do not forget the covenant of the LORD your God that He made with you; do not make an idol for yourselves in the form of anything He has forbidden you.
24Јер је Господ Бог твој огањ који спаљује и Бог који ревнује.
24For the LORD your God is a consuming fire, a jealous God.
25Кад изродиш синове и унуке, и остарите у оној земљи, ако се покварите и начините слику резану од какве твари и учините шта није угодно Господу Богу вашем, дражећи Га,
25After you have children and grandchildren and you have been in the land a long time, if you then act corruptly and make an idol of any form—doing evil in the sight of the LORD your God and provoking Him to anger—
26сведочим вам данас небом и земљом да ће вас брзо нестати са земље у коју идете преко Јордана да је наследите, нећете бити дуго у њој, него ћете се истребити.
26I call heaven and earth as witnesses against you this day that you will quickly perish from the land that you are crossing the Jordan to possess. You will not live long upon it, but will be utterly destroyed.
27Или ће вас расејати Господ међу народе, и мало ће вас остати међу народима у које вас одведе Господ;
27Then the LORD will scatter you among the peoples, and only a few of you will survive among the nations to which the LORD will drive you.
28и служићете онде боговима које су начиниле руке човечије, од дрвета и од камена, који не виде ни чују, нити једу ни миришу.
28And there you will serve man-made gods of wood and stone, which cannot see or hear or eat or smell.
29Али ако и онде потражиш Господа Бога свог, наћи ћеш Га, ако Га потражиш свим срцем својим и свом душом својом.
29But if from there you will seek the LORD your God, you will find Him if you seek Him with all your heart and with all your soul.
30Кад будеш у невољи и све те то снађе, ако се у последње време обратиш ка Господу Богу свом, и послушаш глас Његов,
30When you are in distress and all these things have happened to you, then in later days you will return to the LORD your God and listen to His voice.
31Господ је Бог твој милостив Бог, неће те оставити ни истребити, јер неће заборавити завет с оцима твојим, за који им се заклео.
31For the LORD your God is a merciful God; He will not abandon you or destroy you or forget the covenant with your fathers, which He swore to them by oath.
32Јер запитај сада за стара времена, која су била пре тебе, од оног дана кад створи Бог човека на земљи, и од једног краја неба до другог, је ли кад била оваква ствар велика, и је ли се кад чуло шта такво?
32Indeed, ask now from one end of the heavens to the other about the days that long preceded you, from the day that God created man on earth: Has anything as great as this ever happened or been reported?
33Је ли кад чуо који народ глас Божји где говори исред огња, као што си ти чуо и остао жив?
33Has a people ever heard the voice of God speaking out of the fire, as you have, and lived?
34Или, је ли Бог покушао да дође те узме себи народ из другог народа кушањем, знацима и чудесима и ратом и руком крепком и мишицом подигнутом и страхотама великим, као што је учинио све то за вас Господ Бог наш у Мисиру на ваше очи?
34Or has any god tried to take as his own a nation out of another nation—by trials, signs, wonders, and war, by a strong hand and an outstretched arm, and by great terrors—as the LORD your God did for you in Egypt, before your eyes?
35Теби је то показано да познаш да је Господ Бог, и да нема другог осим Њега.
35You were shown these things so that you would know that the LORD is God; there is no other besides Him.
36Дао ти је да чујеш глас Његов с неба да би те научио, и показао ти је на земљи огањ свој велики, и речи Његове чуо си исред огња.
36He let you hear His voice from heaven to discipline you, and on earth He showed you His great fire, and you heard His words out of the fire.
37И што му мили беху оци твоји, зато изабра семе њихово након њих, и изведе те сам великом силом својом из Мисира,
37Because He loved your fathers, He chose their descendants after them and brought you out of Egypt by His presence and great power,
38да отера испред тебе народе веће и јаче од тебе, и да тебе уведе у њихову земљу и даде ти је у наследство, као што се види данас.
38to drive out before you nations greater and mightier than you, and to bring you into their land and give it to you for your inheritance, as it is this day.
39Знај дакле и памти у срцу свом да је Господ Бог, горе на небу и доле на земљи, нема другог.
39Know therefore this day and take to heart that the LORD is God in heaven above and on the earth below; there is no other.
40И држи уредбе Његове и заповести Његове, које ти ја данас заповедам, да би добро било теби и синовима твојим након тебе, да би ти се продужили дани на земљи коју ти Господ Бог твој даје засвагда.
40Keep His statutes and commandments, which I am giving you today, so that you and your children after you may prosper, and that you may live long in the land that the LORD your God is giving you for all time.
41Тада одели Мојсије три града с ове стране Јордана према истоку,
41Then Moses set aside three cities across the Jordan to the east
42да би бежао у њих крвник који убије ближњег свог нехотице не мрзевши пре на њ, и кад побегне у који од тих градова, да би остао жив:
42to which a manslayer could flee after killing his neighbor unintentionally without prior malice. To save one’s own life, he could flee to one of these cities:
43Восор у пустињи, на равници у земљи племена Рувимовог, и Рамот у Галаду у племену Гадовом, Голан у васанској у племену Манасијином.
43Bezer in the wilderness on the plateau belonging to the Reubenites, Ramoth in Gilead belonging to the Gadites, or Golan in Bashan belonging to the Manassites.
44Ово је закон који постави Мојсије синовима Израиљевим.
44This is the law that Moses set before the Israelites.
45Ово су сведочанства и уредбе и закони, које каза Мојсије синовима Израиљевим кад изиђоше из Мисира,
45These are the testimonies, statutes, and ordinances that Moses proclaimed to them after they had come out of Egypt,
46с ове стране Јордана у долини према Вет-Фегору у земљи Сиона цара аморејског, који живљаше у Есевону, ког уби Мојсије и синови Израиљеви кад изиђоше из Мисира,
46while they were in the valley across the Jordan facing Beth-peor in the land of Sihon king of the Amorites, who lived in Heshbon and was defeated by Moses and the Israelites after they had come out of Egypt.
47и освојише земљу његову и земљу Ога, цара васанског, два цара аморејска, која је с оне стране Јордана према истоку,
47They took possession of the land belonging to Sihon and to Og king of Bashan—the two Amorite kings across the Jordan to the east—
48од Ароира, који је на потоку Арнону, до горе Сиона, а то је Ермон,
48extending from Aroer on the rim of the Arnon Valley as far as Mount Siyon (that is, Hermon),
49и све поље с ове стране Јордана према истоку до мора уз равницу под Аздот-Фазгом.
49including all the Arabah on the east side of the Jordan and as far as the Sea of the Arabah, below the slopes of Pisgah.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.