5. Мојсијева 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
1А сада, Израиљу, чуј уредбе моје и законе, које вас учим да творите, да бисте поживели и ушли у земљу коју вам даје Господ Бог отаца ваших и да бисте је наследили.
1Aw Israel caanawk, Na hing o moe, nam saenawk ih Angraeng Sithaw mah paek ih prae thungah na kun o pacoengah, prae to na toep o thai hanah, kang patuk o ih lokcaekhaih hoi zaehhoihaih daannawk hae tahngai oh.
2Ништа не додајте к речи коју вам ја заповедам, нити одузмите од ње, да бисте сачували заповести Господа Бога свог које вам ја заповедам.
2Kang paek o ih lok hae thap o hmah loe, azuk o hmah; kang paek o ih na Angraeng Sithaw ih kaalok to pakuem oh.
3Очи су ваше виделе шта учини Господ с Велфегора; јер сваког човека који пође за Велфегором истреби Господ Бог твој између тебе.
3Baal-Peor pongah Angraeng mah sak ih hmuen to na hnuk o boeh; Baal-Peor hnukbang kaminawk loe Sithaw mah nangcae salak hoiah hum boih boeh.
4А ви који се држасте Господа Бога свог, ви сте сви живи данас.
4Toe na Angraeng Sithaw to kacakah patawn kaminawk loe, vaihni khoek to na hing o boih.
5Гле, учио сам вас уредбама и законима, као што ми заповеди Господ Бог мој, да бисте тако творили у земљи коју идете да је наследите.
5Khenah, ka Angraeng Sithaw mah patuk ih baktih toengah, na toep o han ih prae thungah na patoh o hanah, lokcaekhaih hoi zaehhoihaih daannawk to kang patuk o.
6Држите дакле и извршујте их, јер је то мудрост ваша и разум ваш пред народима, који ће кад чују све ове уредбе рећи: Само је овај велики народ мудар и разуман.
6To pongah lokcaekhaih hoi zaehhoihaih daannawk to pazui oh; to tiah ni to thuitaekhaih lok kathaih prae kaminawk boih hma ah, nangcae palunghahaih hoi panoek thaihaih to amtueng ueloe, kalen parai hae kaminawk loe palungha hoi panoek thaihaih tawn kaminawk ah oh o, tiah thui o tih.
7Јер који је велики народ коме је Господ близу као што је Господ Бог наш кад Га год зазовемо?
7Aicae lawk a thuih o naah, aicae khenzawn aicae ih Angraeng Sithaw baktiah, lawkthuih naah nihcae taengah kaom, kalen parai acaeng mi maw kaom?
8И који је народ велики који има уредбе и законе праведне као што је сав овај закон који износим данас пред вас?
8Vaihniah nangcae hma ah ka suek ih katoeng lokcaekhaih hoiah zaehhoihaih daan katawn, kalen acaeng mi maw kaom?
9Само пази на се и добро чувај душу своју, да не заборавиш оне ствари које су виделе очи твоје, и да не изиђу из срца твог докле си год жив; него да их обзнаниш синовима својим и синовима синова својих.
9Acoe oh loe, na palungthin to patawn oh, to tih ai nahaeloe na hnuk o ih hmuennawk to na pahnet o ueloe, na hing thung palung thung hoiah amkhraeng o taak ving moeng tih; na caanawk to patuk oh, na caanawk ih caa patoeng doeh patuk oh.
10Онај дан кад стајасте пред Господом Богом својим код Хорива, кад ми Господ рече: Сабери ми народ да им кажем речи своје, којима ће се научити да ме се боје док су живи на земљи, и да уче томе и синове своје;
10Horeb ah na Angraeng Sithaw hmaa ah nang doet o; to naah Angraeng mah kai khaeah, Long nuiah khosak nathung kai zithaih to panoek o moe, a caanawk to patuk o thaih pacoengah, ka lok to thaisak hanah, kaminawk to ka hma ah pakhueng ah, tiah ang naa.
11кад приступисте и стајасте под гором, а гора огњем гораше до самог неба и беше на њој тама и облак и мрак;
11To naah nang zoh o moe, mae tlim ah nang doet o; mae loe van um khoek to hmai angqong pongah, khovinghaih, tamai tabokhaih hoi kathah parai khovinghaih mah khuk khoep.
12и проговори Господ к вама исред огња; глас од речи чусте, али осим гласа лик не видесте;
12To naah Angraeng mah hmai thung hoiah nangcae khaeah lokthuih; nangcae mah lok na thaih o; toe krang loe na hnu o ai, lok khue ni na thaih o.
13и објави вам завет свој, који вам заповеди да држите, десет речи, које написа на две плоче камене.
13To naah nangcae mah na sak o hanah, angmah ih lokmaihaih to nangcae khaeah ang thuih; anih mah thlung hnetto nuiah ang tarik pae moe, nangcae hanah kaalok hato ang paek.
14И мени заповеди онда Господ да вас учим уредбама и законима да их творите у земљи у коју идете да је наследите.
14To naah na caeh o moe, na toep o han ih prae thungah na pazui o hanah, Angraeng mah lokcaekhaih hoi zaehhoihaih daannawk to kai khaeah ang thuih.
15Зато чувајте добро душе своје; јер не видесте никакав лик у онај дан кад вам говори Господ на Хориву исред огња,
15Horeb ah Angraeng mah hmai thung hoiah nangcae khaeah lokthuih naah, tih krang doeh na hnu o ai; to pongah acoehaih hoiah khosah oh.
16да се не бисте покварили и начинили себи лик резан или какву год слику од човека или од жене,
16Krang to sah o hmah; kawbaktih kanghmong krang doeh sah o hmah; nongpa krang doeh, nongpata krang doeh sah o hmah.
17слику од каквог живинчета које је на земљи, или слику од какве птице крилате која лети испод неба;
17Long nuiah kaom taw moi ih krang maw, van ah kazawk tavaa ih krang maw,
18слику од чега што пуже по земљи, или слику од какве рибе која је у води под земљом;
18long ah kavak krang maw, tui thungah kaom tanga ih krang maw doeh sah o hmah:
19и да не би подигавши очи своје к небу и видевши сунце и месец и звезде, сву војску небеску, преварио се и клањао им се и служио им; јер их Господ Бог твој даде свим народима под целим небом;
19van bangah na khet o moe, na Angraeng Sithaw mah van tlim ah kaom prae kaminawk boih hanah tapraek pae ih hmuennawk boih, ni, khrah, cakaehnawk hoi van ah kaom hmuennawk boih bok hanah, minawk mah ang thuih o naah, to hmuennawk hma ah akuep o hmah loe, bok o hmah.
20а вас узе Господ и изведе вас из пећи гвоздене, из Мисира, да му будете народ наследни, као што се види данас.
20Angraeng mah nangcae to sum hmai kamngaeh, Izip prae thung hoiah, vaihni na oh o haih prae ah, angmah ih qawktoep hanah ang zaeh o boeh.
21Али се Господ разгневи на ме за ваше речи, и закле се да нећу прећи преко Јордана ни ући у добру земљу, коју ти Господ Бог твој даје у наследство.
21Nangcae pongah ka nuiah Angraeng palungphui; kai hae Jordan vapui angkatsak ai, na Angraeng Sithaw mah kai khaeah qawktoep hanah nangcae khaeah kang paek ih kahoih prae thungah na kun thai mak ai, tiah ang naa.
22И ја ћу умрети у овој земљи и нећу прећи преко Јордана; а ви ћете прећи и наследити ону добру земљу.
22Kai loe hae prae ah ni ka duek han boeh; Jordan vapui kang kat mak ai; toe nangcae loe vapui to nang kat o ueloe, to prae kahoih to qawk ah na toep o tih.
23Пазите да не заборавите завет Господа Бога свог, који учини с вама, и да не градите себи лик резани, слику од које год твари, као што ти је забранио Господ Бог твој.
23Na Angraeng Sithaw hoi na sak o ih lokmaihaih pahnet han ai ah acoe oh; na Angraeng Sithaw mah sak han pakaa ih kawbaktih krang doeh sah o hmah.
24Јер је Господ Бог твој огањ који спаљује и Бог који ревнује.
24Hmai ah kangqong na Angraeng Sithaw loe, uthaih tawn Sithaw ah oh.
25Кад изродиш синове и унуке, и остарите у оној земљи, ако се покварите и начините слику резану од какве твари и учините шта није угодно Господу Богу вашем, дражећи Га,
25Nangcae mah caa na sak o moe, na caanawk doeh caa sak o patoeng naah maw, to prae thungah atue kasawk ah na oh o naah maw, nam ro o moe, krangnawk hoi kanghmong krangnawk to na sak o; na Angraeng Sithaw mikhnuk ah kasae hmuen sakhaih hoiah anih to palung na phui o sak nahaeloe,
26сведочим вам данас небом и земљом да ће вас брзо нестати са земље у коју идете преко Јордана да је наследите, нећете бити дуго у њој, него ћете се истребити.
26nangcae ih lok to aek hanah vaihniah van hoiah long hnukung to ka kawk han, to naah nangcae loe akra ai ah na toep o han ih Jordan vapui zaeh ih prae thungah nang hma nang taa o tih; kasawk ah na hing o mak ai, nam ro o boih tih.
27Или ће вас расејати Господ међу народе, и мало ће вас остати међу народима у које вас одведе Господ;
27Angraeng mah prae kaminawk salakah na haek o tih, nangcae loe Angraeng mah haek ih Sithaw panoek ai prae kaminawk salakah, zetta ah ni nang hmat o tih.
28и служићете онде боговима које су начиниле руке човечије, од дрвета и од камена, који не виде ни чују, нити једу ни миришу.
28To ah kami mah thing hoiah maw thlung hoiah maw sak ih, kahnu thai ai, thaihaih tawn ai, kacaa thai ai, ahmui doeh pahnuem thai ai sithawnawk to na bok o tih.
29Али ако и онде потражиш Господа Бога свог, наћи ћеш Га, ако Га потражиш свим срцем својим и свом душом својом.
29Toe to ahmuen hoiah na Angraeng Sithaw to na pakrong o, na palungthin boih, na hinghaih boih hoiah Anih to na pakrong o nahaeloe, Anih to na hnu o tih.
30Кад будеш у невољи и све те то снађе, ако се у последње време обратиш ка Господу Богу свом, и послушаш глас Његов,
30Hae hmuennawk hae nangcae nuiah phak boih moe, raihaih na tongh o naah, hnukkhuem ah, na Angraeng Sithaw khaeah nam laem o let moe, a lok to na tahngaih o nahaeloe,
31Господ је Бог твој милостив Бог, неће те оставити ни истребити, јер неће заборавити завет с оцима твојим, за који им се заклео.
31na Angraeng Sithaw loe tahmenhaih hoiah kakoi Sithaw ah oh pongah, anih mah na pahnawt o sut mak ai, paro mak ai; nam panawk khaeah a sak ih lokmaihaih to doeh pahnet mak ai.
32Јер запитај сада за стара времена, која су била пре тебе, од оног дана кад створи Бог човека на земљи, и од једног краја неба до другог, је ли кад била оваква ствар велика, и је ли се кад чуло шта такво?
32Sithaw mah long nui ih kaminawk sak tangsuek nathuem hoi kamtong, nangcae om ai nathuem ih atue thungah, van maeto hoi maeto bang khoek to dueng oh; hae baktih kalen hmuen oh vai maw! Hae baktih hmuen kawng na thaih o vai maw?
33Је ли кад чуо који народ глас Божји где говори исред огња, као што си ти чуо и остао жив?
33Nangcae mah na thaih o moe, na hing o haih baktih toengah, Sithaw mah hmai thung hoiah thuih ih lok thaih vaih kaminawk oh o maw?
34Или, је ли Бог покушао да дође те узме себи народ из другог народа кушањем, знацима и чудесима и ратом и руком крепком и мишицом подигнутом и страхотама великим, као што је учинио све то за вас Господ Бог наш у Мисиру на ваше очи?
34Na Angraeng Sithaw mah, Izip prae ah nangcae mikhnuk ah sak ih baktih toengah, tanoekhaih, angmathaih, dawnraihaih, misatukhaih, ban thacakhaih, a ban payanghaih, zitthok hmuen hnusakhaih rang hoiah, acaeng kaminawk thung ih acaeng maeto angmah hanah qoih vai maw?
35Теби је то показано да познаш да је Господ Бог, и да нема другог осим Њега.
35Angraeng loe Sithaw ni, tiah na panoek o hanah, hae hmuennawk hae amtuengsak; anih pacoengah kalah Sithaw roe om ai boeh.
36Дао ти је да чујеш глас Његов с неба да би те научио, и показао ти је на земљи огањ свој велики, и речи Његове чуо си исред огња.
36Nangcae thuitaek hanah van hoiah lok a thuih; anih mah long ah kalen parai hmai to amtuengsak moe, hmai thung hoiah thuih ih a lok to na thaih o.
37И што му мили беху оци твоји, зато изабра семе њихово након њих, и изведе те сам великом силом својом из Мисира,
37Nam saenawk to palung pongah, nihcae ih caanawk to a qoih; a thacakhaih hoiah nangcae hma ah kaminawk to Izip prae thung hoiah a zaeh;
38да отера испред тебе народе веће и јаче од тебе, и да тебе уведе у њихову земљу и даде ти је у наследство, као што се види данас.
38nangcae pongah thacak, pop kaminawk to nangcae hma ah haek, vaihni ih baktih toengah, nihcae ih prae thungah ang kun o sak moe, qawk ang toep o sak.
39Знај дакле и памти у срцу свом да је Господ Бог, горе на небу и доле на земљи, нема другог.
39To pongah vaihniah, Angraeng loe van hoi long ah kaom Sithaw ah oh, tiah panoek oh loe, palung thungah poek oh; anih pacoengah kalah Sithaw roe om ai boeh.
40И држи уредбе Његове и заповести Његове, које ти ја данас заповедам, да би добро било теби и синовима твојим након тебе, да би ти се продужили дани на земљи коју ти Господ Бог твој даје засвагда.
40Nangmacae hoi na caanawk khoksak hoih o moe, na Angraeng Sithaw mah paek ih prae thungah hinglung na sawk o thai hanah, vaihniah kang paek ih a lokpaekhaih hoi a zaehhoih daannawk to pakuem oh, tiah a naa.
41Тада одели Мојсије три града с ове стране Јордана према истоку,
41To pacoengah Mosi mah Jordan vapui ni angyae bangah, vangpui thumto pahoe pae;
42да би бежао у њих крвник који убије ближњег свог нехотице не мрзевши пре на њ, и кад побегне у који од тих градова, да би остао жив:
42kami maeto mah a imtaeng kami to hnukmahaih om ai ah, poek ai pui hoi hum moeng nahaeloe, to ahmuen ah cawnh han oh; anih mah hae vangpuinawk thung ih vangpui maeto ah cawn nahaeloe, anih hinghaih to pathlung pae tih.
43Восор у пустињи, на равници у земљи племена Рувимовог, и Рамот у Галаду у племену Гадовом, Голан у васанској у племену Манасијином.
43To vangpuinawk loe, Reuben kaminawk hanah sak ih praezaek azawn ah kaom Bezer; Gad kaminawk hanah sak ih Gilead ah karom Ramoth; Manasseh kaminawk hanah sak ih Bashan ah kaom Golan vangpuinawk hae ni.
44Ово је закон који постави Мојсије синовима Израиљевим.
44Mosi mah hae kaalok hae Israel kaminawk hma ah suek pae;
45Ово су сведочанства и уредбе и закони, које каза Мојсије синовима Израиљевим кад изиђоше из Мисира,
45Israel kaminawk Izip prae thung hoi angzoh o pacoengah, Mosi mah hae lokcaekhaih hoi zaehhoihaih daannawk hae kaminawk khaeah thuih pae,
46с ове стране Јордана у долини према Вет-Фегору у земљи Сиона цара аморејског, који живљаше у Есевону, ког уби Мојсије и синови Израиљеви кад изиђоше из Мисира,
46Mosi hoi Israel kaminawk loe, Izip prae thung hoi tacawt o pacoengah, Jordan vapui hae bang, Beth-Peor azawn mikhmai kangtong ah kaom Heshbon vangpui ih, Amor siangpahrang Sihon to tuk o;
47и освојише земљу његову и земљу Ога, цара васанског, два цара аморејска, која је с оне стране Јордана према истоку,
47anih ih prae to a lak o pacoengah, Bashan siangpahrang Og ih prae doeh a lak pae o; Jordan ni angyae bangah kaom, Amor siangpahrang hnik doeh a hum o;
48од Ароира, који је на потоку Арнону, до горе Сиона, а то је Ермон,
48Arnon vapui taengah kaom, Aroer vangpui hoi kamtong Hermon, tiah kawk ih Sion mae karoek to,
49и све поље с ове стране Јордана према истоку до мора уз равницу под Аздот-Фазгом.
49Jordan ni angyae bang ih azawn ahmuen boih, tuipui taeng boih, Azup-Pishgah vangpui khoek to a lak o.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.