5. Мојсијева 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1А сада, Израиљу, чуј уредбе моје и законе, које вас учим да творите, да бисте поживели и ушли у земљу коју вам даје Господ Бог отаца ваших и да бисте је наследили.
1Now, Israel, listen to the statutes and to the ordinances which I teach you, to do them, that you may live and go in and possess the land which the LORD, the God of your fathers, gives you.
2Ништа не додајте к речи коју вам ја заповедам, нити одузмите од ње, да бисте сачували заповести Господа Бога свог које вам ја заповедам.
2You shall not add to the word which I command you, neither shall you take away from it, that you may keep the commandments of the LORD your God which I command you.
3Очи су ваше виделе шта учини Господ с Велфегора; јер сваког човека који пође за Велфегором истреби Господ Бог твој између тебе.
3Your eyes have seen what the LORD did because of Baal Peor; for the LORD your God has destroyed all the men who followed Baal Peor from among you.
4А ви који се држасте Господа Бога свог, ви сте сви живи данас.
4But you who were faithful to the LORD your God are all alive today.
5Гле, учио сам вас уредбама и законима, као што ми заповеди Господ Бог мој, да бисте тако творили у земљи коју идете да је наследите.
5Behold, I have taught you statutes and ordinances, even as the LORD my God commanded me, that you should do so in the middle of the land where you go in to possess it.
6Држите дакле и извршујте их, јер је то мудрост ваша и разум ваш пред народима, који ће кад чују све ове уредбе рећи: Само је овај велики народ мудар и разуман.
6Keep therefore and do them; for this is your wisdom and your understanding in the sight of the peoples who shall hear all these statutes and say, “Surely this great nation is a wise and understanding people.”
7Јер који је велики народ коме је Господ близу као што је Господ Бог наш кад Га год зазовемо?
7For what great nation is there that has a god so near to them as the LORD our God is whenever we call on him?
8И који је народ велики који има уредбе и законе праведне као што је сав овај закон који износим данас пред вас?
8What great nation is there that has statutes and ordinances so righteous as all this law which I set before you today?
9Само пази на се и добро чувај душу своју, да не заборавиш оне ствари које су виделе очи твоје, и да не изиђу из срца твог докле си год жив; него да их обзнаниш синовима својим и синовима синова својих.
9Only be careful, and keep your soul diligently, lest you forget the things which your eyes saw, and lest they depart from your heart all the days of your life; but make them known to your children and your children’s children—
10Онај дан кад стајасте пред Господом Богом својим код Хорива, кад ми Господ рече: Сабери ми народ да им кажем речи своје, којима ће се научити да ме се боје док су живи на земљи, и да уче томе и синове своје;
10the day that you stood before the LORD your God in Horeb, when the LORD said to me, “Assemble the people to me, and I will make them hear my words, that they may learn to fear me all the days that they live on the earth, and that they may teach their children.”
11кад приступисте и стајасте под гором, а гора огњем гораше до самог неба и беше на њој тама и облак и мрак;
11You came near and stood under the mountain. The mountain burned with fire to the heart of the sky, with darkness, cloud, and thick darkness.
12и проговори Господ к вама исред огња; глас од речи чусте, али осим гласа лик не видесте;
12The LORD spoke to you out of the middle of the fire: you heard the voice of words, but you saw no form; you only heard a voice.
13и објави вам завет свој, који вам заповеди да држите, десет речи, које написа на две плоче камене.
13He declared to you his covenant, which he commanded you to perform, even the ten commandments. He wrote them on two stone tablets.
14И мени заповеди онда Господ да вас учим уредбама и законима да их творите у земљи у коју идете да је наследите.
14The LORD commanded me at that time to teach you statutes and ordinances, that you might do them in the land where you go over to possess it.
15Зато чувајте добро душе своје; јер не видесте никакав лик у онај дан кад вам говори Господ на Хориву исред огња,
15Be very careful, for you saw no kind of form on the day that the LORD spoke to you in Horeb out of the middle of the fire,
16да се не бисте покварили и начинили себи лик резан или какву год слику од човека или од жене,
16lest you corrupt yourselves, and make yourself a carved image in the form of any figure, the likeness of male or female,
17слику од каквог живинчета које је на земљи, или слику од какве птице крилате која лети испод неба;
17the likeness of any animal that is on the earth, the likeness of any winged bird that flies in the sky,
18слику од чега што пуже по земљи, или слику од какве рибе која је у води под земљом;
18the likeness of anything that creeps on the ground, the likeness of any fish that is in the water under the earth;
19и да не би подигавши очи своје к небу и видевши сунце и месец и звезде, сву војску небеску, преварио се и клањао им се и служио им; јер их Господ Бог твој даде свим народима под целим небом;
19and lest you lift up your eyes to the sky, and when you see the sun and the moon and the stars, even all the army of the sky, you are drawn away and worship them, and serve them, which the LORD your God has allotted to all the peoples under the whole sky.
20а вас узе Господ и изведе вас из пећи гвоздене, из Мисира, да му будете народ наследни, као што се види данас.
20But the LORD has taken you, and brought you out of the iron furnace, out of Egypt, to be to him a people of inheritance, as it is today.
21Али се Господ разгневи на ме за ваше речи, и закле се да нећу прећи преко Јордана ни ући у добру земљу, коју ти Господ Бог твој даје у наследство.
21Furthermore the LORD was angry with me for your sakes, and swore that I should not go over the Jordan, and that I should not go in to that good land which the LORD your God gives you for an inheritance;
22И ја ћу умрети у овој земљи и нећу прећи преко Јордана; а ви ћете прећи и наследити ону добру земљу.
22but I must die in this land. I must not go over the Jordan, but you shall go over and possess that good land.
23Пазите да не заборавите завет Господа Бога свог, који учини с вама, и да не градите себи лик резани, слику од које год твари, као што ти је забранио Господ Бог твој.
23Be careful, lest you forget the covenant of the LORD your God, which he made with you, and make yourselves a carved image in the form of anything which the LORD your God has forbidden you.
24Јер је Господ Бог твој огањ који спаљује и Бог који ревнује.
24For the LORD your God is a devouring fire, a jealous God.
25Кад изродиш синове и унуке, и остарите у оној земљи, ако се покварите и начините слику резану од какве твари и учините шта није угодно Господу Богу вашем, дражећи Га,
25When you father children and children’s children, and you have been long in the land, and then corrupt yourselves, and make a carved image in the form of anything, and do that which is evil in the LORD your God’s sight to provoke him to anger,
26сведочим вам данас небом и земљом да ће вас брзо нестати са земље у коју идете преко Јордана да је наследите, нећете бити дуго у њој, него ћете се истребити.
26I call heaven and earth to witness against you today, that you will soon utterly perish from off the land which you go over the Jordan to possess it. You will not prolong your days on it, but will utterly be destroyed.
27Или ће вас расејати Господ међу народе, и мало ће вас остати међу народима у које вас одведе Господ;
27The LORD will scatter you among the peoples, and you will be left few in number among the nations where the LORD will lead you away.
28и служићете онде боговима које су начиниле руке човечије, од дрвета и од камена, који не виде ни чују, нити једу ни миришу.
28There you will serve gods, the work of men’s hands, wood and stone, which neither see, nor hear, nor eat, nor smell.
29Али ако и онде потражиш Господа Бога свог, наћи ћеш Га, ако Га потражиш свим срцем својим и свом душом својом.
29But from there you shall seek the LORD your God, and you will find him when you search after him with all your heart and with all your soul.
30Кад будеш у невољи и све те то снађе, ако се у последње време обратиш ка Господу Богу свом, и послушаш глас Његов,
30When you are in oppression, and all these things have come on you, in the latter days you shall return to the LORD your God and listen to his voice.
31Господ је Бог твој милостив Бог, неће те оставити ни истребити, јер неће заборавити завет с оцима твојим, за који им се заклео.
31For the LORD your God is a merciful God. He will not fail you nor destroy you, nor forget the covenant of your fathers which he swore to them.
32Јер запитај сада за стара времена, која су била пре тебе, од оног дана кад створи Бог човека на земљи, и од једног краја неба до другог, је ли кад била оваква ствар велика, и је ли се кад чуло шта такво?
32For ask now of the days that are past, which were before you, since the day that God created man on the earth, and from the one end of the sky to the other, whether there has been anything as great as this thing is, or has been heard like it?
33Је ли кад чуо који народ глас Божји где говори исред огња, као што си ти чуо и остао жив?
33Did a people ever hear the voice of God speaking out of the middle of the fire, as you have heard, and live?
34Или, је ли Бог покушао да дође те узме себи народ из другог народа кушањем, знацима и чудесима и ратом и руком крепком и мишицом подигнутом и страхотама великим, као што је учинио све то за вас Господ Бог наш у Мисиру на ваше очи?
34Or has God tried to go and take a nation for himself from among another nation, by trials, by signs, by wonders, by war, by a mighty hand, by an outstretched arm, and by great terrors, according to all that the LORD your God did for you in Egypt before your eyes?
35Теби је то показано да познаш да је Господ Бог, и да нема другог осим Њега.
35It was shown to you so that you might know that the LORD is God. There is no one else besides him.
36Дао ти је да чујеш глас Његов с неба да би те научио, и показао ти је на земљи огањ свој велики, и речи Његове чуо си исред огња.
36Out of heaven he made you to hear his voice, that he might instruct you. On earth he made you to see his great fire; and you heard his words out of the middle of the fire.
37И што му мили беху оци твоји, зато изабра семе њихово након њих, и изведе те сам великом силом својом из Мисира,
37Because he loved your fathers, therefore he chose their offspring after them, and brought you out with his presence, with his great power, out of Egypt;
38да отера испред тебе народе веће и јаче од тебе, и да тебе уведе у њихову земљу и даде ти је у наследство, као што се види данас.
38to drive out nations from before you greater and mightier than you, to bring you in, to give you their land for an inheritance, as it is today.
39Знај дакле и памти у срцу свом да је Господ Бог, горе на небу и доле на земљи, нема другог.
39Know therefore today, and take it to heart, that the LORD himself is God in heaven above and on the earth beneath. There is no one else.
40И држи уредбе Његове и заповести Његове, које ти ја данас заповедам, да би добро било теби и синовима твојим након тебе, да би ти се продужили дани на земљи коју ти Господ Бог твој даје засвагда.
40You shall keep his statutes and his commandments which I command you today, that it may go well with you and with your children after you, and that you may prolong your days in the land which the LORD your God gives you for all time.
41Тада одели Мојсије три града с ове стране Јордана према истоку,
41Then Moses set apart three cities beyond the Jordan toward the sunrise,
42да би бежао у њих крвник који убије ближњег свог нехотице не мрзевши пре на њ, и кад побегне у који од тих градова, да би остао жив:
42that the man slayer might flee there, who kills his neighbor unintentionally and didn’t hate him in time past, and that fleeing to one of these cities he might live:
43Восор у пустињи, на равници у земљи племена Рувимовог, и Рамот у Галаду у племену Гадовом, Голан у васанској у племену Манасијином.
43Bezer in the wilderness, in the plain country, for the Reubenites; and Ramoth in Gilead for the Gadites; and Golan in Bashan for the Manassites.
44Ово је закон који постави Мојсије синовима Израиљевим.
44This is the law which Moses set before the children of Israel.
45Ово су сведочанства и уредбе и закони, које каза Мојсије синовима Израиљевим кад изиђоше из Мисира,
45These are the testimonies, and the statutes, and the ordinances which Moses spoke to the children of Israel when they came out of Egypt,
46с ове стране Јордана у долини према Вет-Фегору у земљи Сиона цара аморејског, који живљаше у Есевону, ког уби Мојсије и синови Израиљеви кад изиђоше из Мисира,
46beyond the Jordan, in the valley opposite Beth Peor, in the land of Sihon king of the Amorites, who lived at Heshbon, whom Moses and the children of Israel struck when they came out of Egypt.
47и освојише земљу његову и земљу Ога, цара васанског, два цара аморејска, која је с оне стране Јордана према истоку,
47They took possession of his land and the land of Og king of Bashan, the two kings of the Amorites, who were beyond the Jordan toward the sunrise;
48од Ароира, који је на потоку Арнону, до горе Сиона, а то је Ермон,
48from Aroer, which is on the edge of the valley of the Arnon, even to Mount Siyon (also called Hermon),
49и све поље с ове стране Јордана према истоку до мора уз равницу под Аздот-Фазгом.
49and all the Arabah beyond the Jordan eastward, even to the sea of the Arabah, under the slopes of Pisgah.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.