5. Мојсијева 32
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Слушај, небо, говорићу; и земља нека чује говор уста мојих.
1Give ear, O heavens, and I will speak; hear, O earth, the words of my mouth.
2Нека се спусти као дажд наука моја, и нека падне као роса говор мој, као ситан дажд на младу траву и као крупан дажд на одраслу траву.
2Let my teaching fall like rain and my speech settle like dew, like gentle rain on new grass, like showers on tender plants.
3Јер ћу јављати име Господње; величајте Бога нашег.
3For I will proclaim the name of the LORD. Ascribe greatness to our God!
4Дело је те Стене савршено, јер су сви путеви Његови правда; Бог је веран, без неправде; праведан је и истинит.
4He is the Rock, His work is perfect; all His ways are just. A God of faithfulness without injustice, righteous and upright is He.
5Они се покварише према Њему; њихово неваљалство није неваљалство синова Његових; то је род зао и покварен.
5His people have acted corruptly toward Him; the spot on them is not that of His children, but of a perverse and crooked generation.
6Тако ли враћате Господу, народе луди и безумни? Није ли Он Отац твој који те је задобио? Он те је начинио и створио.
6Is this how you repay the LORD, O foolish and senseless people? Is He not your Father and Creator? Has He not made you and established you?
7Опомени се некадашњих дана, погледајте године сваког века; питај оца свог и он ће ти јавити, старије своје и казаће ти.
7Remember the days of old; consider the years long past. Ask your father, and he will tell you, your elders, and they will inform you.
8Кад Вишњи раздаде наследство народима, кад раздели синове Адамове, постави међе народима по броју синова Израиљевих.
8When the Most High gave the nations their inheritance, when He divided the sons of man, He set the boundaries of the peoples according to the number of the sons of God.
9Јер је део Господњи народ Његов, Јаков је уже наследства Његовог.
9But the LORD’s portion is His people, Jacob His allotted inheritance.
10Нађе га у земљи пустој, на месту страшном где бучи пустош; води га унаоколо, учи га и чува као зеницу ока свог.
10He found him in a desert land, in a barren, howling wilderness; He surrounded him, He instructed him, He guarded him as the apple of His eye.
11Као што орао измамљује орлиће своје, диже се над птићима својим, шири крила своја, узима их и носи на крилима својим,
11As an eagle stirs up its nest and hovers over its young, He spread His wings to catch them and carried them on His pinions.
12Тако га Господ вођаше, и с њим не беше туђег бога;
12The LORD alone led him, and no foreign god was with him.
13Вођаше га на висине земаљске да једе род пољски, и даваше му да сиса мед из стене и уље из тврдог камена,
13He made him ride on the heights of the land and fed him the produce of the field. He nourished him with honey from the rock and oil from the flinty crag,
14Масло од крава и млеко од оваца с претилином од јагањаца и овнова васанских и јараца, са срцем зрна пшеничних; и пио си вино, крв од грожђа.
14with curds from the herd and milk from the flock, with the fat of lambs, with rams from Bashan, and goats, with the choicest grains of wheat. From the juice of the finest grapes you drank the wine.
15Али се Израиљ угоји, па се стаде ритати; утио си, удебљао и засалио; па остави Бога који га је створио, и презре стену спасења свог.
15But Jeshurun grew fat and kicked— becoming fat, bloated, and gorged. He abandoned the God who made him and scorned the Rock of his salvation.
16На ревност раздражише Га туђим боговима, гадовима разгневише Га.
16They provoked His jealousy with foreign gods; they enraged Him with abominations.
17Приносише жртве ђаволима, не Богу, боговима, којих нису знали, новим, који из близа дођоше, којих се нису страшили оци ваши.
17They sacrificed to demons, not to God, to gods they had not known, to newly arrived gods, which your fathers did not fear.
18Стену која те је родила заборавио си; заборавио си Бога Створитеља свог.
18You ignored the Rock who brought you forth; you forgot the God who gave you birth.
19Кад то виде Господ, разгневи се на синове своје и на кћери своје,
19When the LORD saw this, He rejected them, provoked to anger by His sons and daughters.
20И рече: Сакрићу од њих лице своје, видећу какав ће им бити последак, јер су род покварен, синови у којима нема вере.
20He said: “I will hide My face from them; I will see what will be their end. For they are a perverse generation— children of unfaithfulness.
21Они ме раздражише на ревност оним што није Бог, разгневише својим таштинама; и ја ћу њих раздражити на ревност оним који није народ, народом лудим разљутићу их.
21They have provoked My jealousy by that which is not God; they have enraged Me with their worthless idols. So I will make them jealous by those who are not a people; I will make them angry by a nation without understanding.
22Јер се огањ разгорео у гневу мом, и гореће до најдубљег пакла; спалиће земљу и род њен, и попалиће темеље брдима.
22For a fire has been kindled by My anger, and it burns to the depths of Sheol; it consumes the earth and its produce, and scorches the foundations of the mountains.
23Згрнућу на њих зла, стреле своје побацаћу на њих.
23I will heap disasters upon them; I will spend My arrows against them.
24Глад ће их цедити, врућице и љути помори прождираће их; и зубе зверске послаћу на њих и јед змија земаљских.
24They will be wasted from hunger and ravaged by pestilence and bitter plague; I will send the fangs of wild beasts against them, with the venom of vipers that slither in the dust.
25Споља ће их убијати мач, а по клетима страх, и момка и девојку, дете на сиси и седог човека.
25Outside, the sword will take their children, and inside, terror will strike the young man and the young woman, the infant and the gray-haired man.
26Рекао бих: Расејаћу их по свим угловима земаљским, учинићу да нестане спомен њихов између људи,
26I would have said that I would cut them to pieces and blot out their memory from mankind,
27Да ми није до мржње непријатељеве, да се не би непријатељи њихови понели и рекли: Рука се наша узвисила, а није Господ учинио све ово.
27if I had not dreaded the taunt of the enemy, lest their adversaries misunderstand and say: ‘Our own hand has prevailed; it was not the LORD who did all this.’”
28Јер су народ који пропада са својих намера, и нема у њих разума.
28Israel is a nation devoid of counsel, with no understanding among them.
29Камо да су паметни, да разумеју ово, и гледају на крај свој!
29If only they were wise, they would understand it; they would comprehend their fate.
30Како би један гонио хиљаду а двојица терала десет хиљада, да их није стена њихова продала и Господ их предао?
30How could one man pursue a thousand, or two put ten thousand to flight, unless their Rock had sold them, unless the LORD had given them up?
31Јер стена њихова није као наша Стена; непријатељи наши нека буду судије.
31For their rock is not like our Rock, even our enemies concede.
32Јер је чокот њихов од чокота содомског и из поља гоморског; грожђе је њихово грожђе отровно, пуца су му горка.
32But their vine is from the vine of Sodom and from the fields of Gomorrah. Their grapes are poisonous; their clusters are bitter.
33Вино је њихово отров змајевски, и љути јед аспидин.
33Their wine is the venom of serpents, the deadly poison of cobras.
34Није ли то сакривено код мене, запечаћено у ризницама мојим?
34“Have I not stored up these things, sealed up within My vaults?
35Моја је освета и плата, у своје време попузнуће нога њихова, јер је близу дан пропасти њихове, и иде брзо шта ће их задесити.
35Vengeance is Mine; I will repay. In due time their foot will slip; for their day of disaster is near, and their doom is coming quickly.”
36Судиће Господ народу свом, и жао ће му бити слуга Његових, кад види да је прошла снага и да нема ништа ни од ухваћеног ни од остављеног.
36For the LORD will vindicate His people and have compassion on His servants when He sees that their strength is gone and no one remains, slave or free.
37И рећи ће: Где су богови њихови? Стена у коју се уздаше?
37He will say: “Where are their gods, the rock in which they took refuge,
38Који сало од жртава његових једоше и пише вино од налива њихових. Нека устану и помогну вам, и нека вам буду заклон.
38which ate the fat of their sacrifices and drank the wine of their drink offerings? Let them rise up and help you; let them give you shelter!
39Видите сада да сам ја, ја сам, и да нема Бога осим мене. Ја убијам и оживљујем, раним и исцељујем, и нема никога ко би избавио из моје руке.
39See now that I am He; there is no God besides Me. I bring death and I give life; I wound and I heal, and there is no one who can deliver from My hand.
40Јер подижем к небу руку своју и кажем: Ја сам жив довека.
40For I lift up My hand to heaven and declare: As surely as I live forever,
41Ако наоштрим сјајни мач свој и узмем у руку суд, учинићу освету на непријатељима својим и вратићу онима који мрзе на ме.
41when I sharpen My flashing sword, and My hand grasps it in judgment, I will take vengeance on My adversaries and repay those who hate Me.
42Опојићу стреле своје крвљу, и мач ће се мој најести меса, крвљу исечених и заробљених, кад почнем освету на непријатељима.
42I will make My arrows drunk with blood, while My sword devours flesh— the blood of the slain and captives, the heads of the enemy leaders.”
43Веселите се народи с народом Његовим, јер ће покајати крв слуга својих, и осветиће се непријатељима својим, и очистиће земљу своју и народ свој.
43Rejoice, O heavens, with Him, and let all God’s angels worship Him. Rejoice, O nations, with His people; for He will avenge the blood of His children. He will take vengeance on His adversaries and repay those who hate Him; He will cleanse His land and His people.
44И дође Мојсије и изговори све речи песме ове народу, он и Исус, син Навин.
44Then Moses came with Joshua son of Nun and recited all the words of this song in the hearing of the people.
45А кад изговори Мојсије све речи ове свему Израиљу,
45When Moses had finished reciting all these words to all Israel,
46рече им: Привијте срце своје к свим речима које вам ја данас засведочавам, и казујте их синовима својим да би држали све речи овог закона и творили их.
46he said to them, “Take to heart all these words I testify among you today, so that you may command your children to carefully follow all the words of this law.
47Јер није празна реч да за њу не марите, него је живот ваш; и том ћете речју продужити дане своје на земљи, у коју идете преко Јордана да је наследите.
47For they are not idle words to you, because they are your life, and by them you will live long in the land that you are crossing the Jordan to possess.”
48У исти дан рече Господ Мојсију говорећи:
48On that same day the LORD said to Moses,
49Изиђи на ову гору аваримску, на гору Навав, која је у земљи моавској према Јерихону, и види земљу хананску коју дајем синовима Израиљевим у државу.
49“Go up into the Abarim Range to Mount Nebo, in the land of Moab across from Jericho, and view the land of Canaan, which I am giving to the Israelites as their own possession.
50И умри на гори на коју изиђеш, и прибери с к роду свом, као што је умро Арон, брат твој на гори Ору и прибрао се к роду свом.
50And there on the mountain that you climb, you will die and be gathered to your people, just as your brother Aaron died on Mount Hor and was gathered to his people.
51Јер ми згрешисте међу синовима Израиљевим на води од свађе у Кадису у пустињи Сину, што ме не прослависте међу синовима Израиљевим.
51For at the waters of Meribah-kadesh in the Wilderness of Zin, both of you broke faith with Me among the Israelites by failing to treat Me as holy in their presence.
52Пред собом ћеш видети земљу, али нећеш у њу ући, у земљу коју дајем синовима Израиљевим.
52Although you shall see from a distance the land that I am giving the Israelites, you shall not enter it.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.