Проповедник 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Чувај ногу своју кад идеш у дом Божји, и приступи да слушаш; то је боље него што безумни дају жртве, јер не знају да зло чине.
1Пэзеште-ць пичорул кынд интри ын Каса луй Думнезеу ши апропие-те май бине сэ аскулць, декыт сэ адучь жертфа небунилор, кэч ей ну штиу кэ фак рэу ку ачаста.
2Немој наглити устима својим, и срце твоје да не буде брзо изговорити шта пред Богом, јер је Бог на небу, а ти си на земљи, зато нека буде мало речи твојих.
2Ну те грэби сэ дескизь гура ши сэ ну-ць ростяскэ инима кувинте припите ынаинтя луй Думнезеу, кэч Думнезеу есте ын чер, ши ту, пе пэмынт; де ачея сэ ну спуй ворбе мулте.
3Јер сан долази од многог посла, а глас безумников од многих речи.
3Кэч, дакэ виселе се наск дин мулцимя грижилор, простия небунулуй се куноаште дин мулцимя кувинтелор.
4Кад учиниш завет Богу, не оклевај испунити га, јер Му нису мили безумници; шта год заветујеш, испуни.
4Дакэ ай фэкут о журуинцэ луй Думнезеу, ну зэбови с-о ымплинешть, кэч Луй ну-Й плак чей фэрэ минте; де ачея ымплинеште журуинца пе каре ай фэкут-о.
5Боље је да не заветујеш неголи да заветујеш па не испуниш.
5Май бине сэ ну фачь ничо журуинцэ декыт сэ фачь о журуинцэ ши сэ н-о ымплинешть.
6Не дај устима својим да на грех наводе тело твоје, и не говори пред анђелом да је било нехотице. Зашто би се гневио Бог на речи твоје и потро дело руку твојих?
6Ну лэса гура сэ те баӂе ын пэкат ши ну зиче ынаинтя тримисулуй луй Думнезеу: „М-ам припит.” Пентру че сэ Се мыние Думнезеу дин причина кувинтелор тале ши сэ нимичяскэ лукраря мынилор тале?
7Јер као што у мноштву снова има таштине, тако и у многим речима; него бој се Бога.
7Кэч, дакэ есте дешертэчуне ын мулцимя висурилор, ну май пуцин есте ши ын мулцимя ворбелор; де ачея, теме-те де Думнезеу!
8Ако видиш где се чини неправда сиромаху и отима суд и правда у земљи, не чуди се томе, јер виши пази на високог, и има још виших над њима.
8Кынд везь ын царэ пе чел сэрак нэпэстуит ши жефуит ын нумеле дрептулуй ши дрептэций, сэ ну те мирь де лукрул ачеста. Кэч песте чел маре вегязэ алтул май маре ши песте ей тоць, Чел Пряыналт.
9Али је земља кориснија од свега; и цар њиви служи.
9Дар ун фолос пентру царэ, ын тоате привинцеле, есте ун ымпэрат прецуит ын царэ.
10Ко љуби новце, неће се наситити новаца; и ко љуби богатство, неће имати користи од њега. И то је таштина.
10Чине юбеште арӂинтул ну се сатурэ ничодатэ де арӂинт ши чине юбеште богэция мултэ ну траӂе фолос дин еа. Ши ачаста есте о дешертэчуне!
11Где је много добра, много је и оних који га једу; па каква је корист од тога господару? Осим што гледа својим очима.
11Кынд се ынмулцеск бунэтэциле, се ынмулцеск ши чей че ле папэ. Ши че фолос май аре дин еле стэпынул лор декыт кэ ле веде ку окий?
12Сладак је сан ономе који ради, јео мало или много; а ситост богатоме не да спавати.
12Дулче есте сомнул лукрэторулуй, фие кэ а мынкат мулт, фие кэ а мынкат пуцин; дар пе чел богат ну-л ласэ ымбуйбаря сэ доармэ.
13Има љуто зло које видех под сунцем: богатство које се чува на зло ономе чије је.
13Есте ун маре рэу пе каре л-ам вэзут суб соаре: авуций пэстрате спре неферичиря стэпынулуй лор.
14Јер тако богатство пропадне злом незгодом, те сину ког је родио не остане ништа у руку.
14Дакэ се перд ачесте богэций прин врео ынтымпларе ненорочитэ, ши ел аре ун фиу, фиулуй ну-й рэмыне нимик ын мынь.
15Као што је изашао из утробе матере своје наг, тако опет одлази како је дошао; и ништа не узима од труда свог да понесе у руци својој.
15Кум а ешит де гол дин пынтечеле мамей сале, дин каре а венит, аша се ынтоарче ши ну поате сэ я нимик ын мынэ дин тоатэ остеняла луй.
16И то је љуто зло што одлази како је дошао; и каква му је корист што се трудио у ветар,
16Ши ачеста есте ун маре рэу, ануме кэ се дуче кум венисе. Ши че фолос аре ел кэ с-а трудит ын вынт?
17и свега века свог јео у мраку, и много се бринуо и жалостио и љутио?
17Ба ынкэ тоатэ вяца луй а май требуит сэ мэнынче ку неказ ши а авут мултэ дурере, грижэ ши супэраре.
18Ето, то видех да је добро и лепо човеку да једе и пије и ужива добро од свега труда свог којим се труди под небом за живота свог, који му Бог да, јер му је то део.
18Ятэ че ам вэзут: есте бине ши фрумос ка омул сэ мэнынче ши сэ бя ши сэ трэяскэ бине ын мижлокул мунчий луй, ку каре се трудеште суб соаре, ын тоате зилеле веций луй, пе каре и ле-а дат Думнезеу; кэч ачаста есте партя луй.
19И кад коме Бог да богатство и благо, и да му да ужива и узима свој део и да се весели с труда свог, то је дар Божји.
19Дар дакэ а дат Думнезеу куйва авере ши богэций ши й-а ынгэдуит сэ мэнынче дин еле, сэ-шь я партя луй дин еле ши сэ се букуре ын мижлокул мунчий луй: ачеста есте ун дар де ла Думнезеу.
20Јер се неће много опомињати дана живота свог, јер му Бог даје да му је срце весело.
20Кэч ну се май гындеште мулт ла скуртимя зилелор веций луй, де време че Думнезеу ый умпле инима де букурие.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.