Проповедник 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Чувај ногу своју кад идеш у дом Божји, и приступи да слушаш; то је боље него што безумни дају жртве, јер не знају да зло чине.
1Guard your steps when you go to the house of God. Draw near to listen rather than to offer the sacrifice of fools, who do not know that they do wrong.
2Немој наглити устима својим, и срце твоје да не буде брзо изговорити шта пред Богом, јер је Бог на небу, а ти си на земљи, зато нека буде мало речи твојих.
2Do not be quick to speak, and do not be hasty in your heart to utter a word before God. After all, God is in heaven and you are on earth. So let your words be few.
3Јер сан долази од многог посла, а глас безумников од многих речи.
3As a dream comes through many cares, so the speech of a fool comes with many words.
4Кад учиниш завет Богу, не оклевај испунити га, јер Му нису мили безумници; шта год заветујеш, испуни.
4When you make a vow to God, do not delay in fulfilling it, because He takes no pleasure in fools. Fulfill your vow.
5Боље је да не заветујеш неголи да заветујеш па не испуниш.
5It is better not to vow than to make a vow and not fulfill it.
6Не дај устима својим да на грех наводе тело твоје, и не говори пред анђелом да је било нехотице. Зашто би се гневио Бог на речи твоје и потро дело руку твојих?
6Do not let your mouth cause your flesh to sin, and do not tell the messenger that your vow was a mistake. Why should God be angry with your words and destroy the work of your hands?
7Јер као што у мноштву снова има таштине, тако и у многим речима; него бој се Бога.
7For as many dreams bring futility, so do many words. Therefore, fear God.
8Ако видиш где се чини неправда сиромаху и отима суд и правда у земљи, не чуди се томе, јер виши пази на високог, и има још виших над њима.
8If you see the oppression of the poor and the denial of justice and righteousness in the province, do not be astonished at the matter; for one official is watched by a superior, and others higher still are over them.
9Али је земља кориснија од свега; и цар њиви служи.
9The produce of the earth is taken by all; the king himself profits from the fields.
10Ко љуби новце, неће се наситити новаца; и ко љуби богатство, неће имати користи од њега. И то је таштина.
10He who loves money is never satisfied by money, and he who loves wealth is never satisfied by income. This too is futile.
11Где је много добра, много је и оних који га једу; па каква је корист од тога господару? Осим што гледа својим очима.
11When good things increase, so do those who consume them; what then is the profit to the owner, except to behold them with his eyes?
12Сладак је сан ономе који ради, јео мало или много; а ситост богатоме не да спавати.
12The sleep of the worker is sweet, whether he eats little or much, but the abundance of the rich man permits him no sleep.
13Има љуто зло које видех под сунцем: богатство које се чува на зло ономе чије је.
13There is a grievous evil I have seen under the sun: wealth hoarded to the harm of its owner,
14Јер тако богатство пропадне злом незгодом, те сину ког је родио не остане ништа у руку.
14or wealth lost in a failed venture, so when that man has a son there is nothing to pass on.
15Као што је изашао из утробе матере своје наг, тако опет одлази како је дошао; и ништа не узима од труда свог да понесе у руци својој.
15As a man came from his mother’s womb, so he will depart again, naked as he arrived. He takes nothing for his labor to carry in his hands.
16И то је љуто зло што одлази како је дошао; и каква му је корист што се трудио у ветар,
16This too is a grievous evil: Exactly as a man is born, so he will depart. What does he gain as he toils for the wind?
17и свега века свог јео у мраку, и много се бринуо и жалостио и љутио?
17Moreover, all his days he eats in darkness, with much sorrow, sickness, and anger.
18Ето, то видех да је добро и лепо човеку да једе и пије и ужива добро од свега труда свог којим се труди под небом за живота свог, који му Бог да, јер му је то део.
18Here is what I have seen to be good and fitting: to eat and drink, and to find satisfaction in all the labor one does under the sun during the few days of life that God has given him—for this is his lot.
19И кад коме Бог да богатство и благо, и да му да ужива и узима свој део и да се весели с труда свог, то је дар Божји.
19Furthermore, God has given riches and wealth to every man, and He has enabled him to enjoy them, to accept his lot, and to rejoice in his labor. This is a gift from God.
20Јер се неће много опомињати дана живота свог, јер му Бог даје да му је срце весело.
20For a man seldom considers the days of his life, because God keeps him occupied with the joy of his heart.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.