Проповедник 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Ја рекох у срцу свом: Дај да те окушам весељем; уживај добра. Али гле и то беше таштина.
1I said to myself, “Come now, I will test you with pleasure; enjoy what is good!” But it proved to be futile.
2Смеху рекох: Лудујеш; и весељу: Шта то радиш?
2I said of laughter, “It is folly,” and of pleasure, “What does it accomplish?”
3Размишљах у срцу свом да пуштам тело своје на пиће, и срцем својим управљајући мудро да се држим лудости докле не видим шта би добро било синовима људским да чине под небом док су живи.
3I sought to cheer my body with wine and to embrace folly—my mind still guiding me with wisdom—until I could see what was worthwhile for men to do under heaven during the few days of their lives.
4Велика дела учиних: сазидах себи куће, насадих себи винограде;
4I expanded my pursuits. I built houses and planted vineyards for myself.
5начиних себи вртове и воћњаке, и насадих у њима свакојаких дрвета родних;
5I made gardens and parks for myself, where I planted all kinds of fruit trees.
6начиних себи језера водена да заливам из њих шуму где расту дрвета;
6I built reservoirs to water my groves of flourishing trees.
7набавих себи слуга и слушкиња, и имах слуга рођених у кући мојој; и имах говеда и оваца више од свих који бише пре мене у Јерусалиму;
7I acquired menservants and maidservants, and servants were born in my house. I also owned more herds and flocks than anyone in Jerusalem before me,
8такође накупих себи сребра и злата и заклада од царева и земаља; набавих себи певача и певачица и милина људских, и справа музичких свакојаких.
8and I accumulated for myself silver and gold and the treasure of kings and provinces. I gathered to myself male and female singers, and the delights of the sons of men—many concubines.
9И тако постах већи и силнији од свих који бише пре мене у Јерусалиму; и мудрост моја оста са мном.
9So I became great and surpassed all in Jerusalem who had preceded me; and my wisdom remained with me.
10И шта год жељаху очи моје, не брањах им нити ускраћивах срцу свом какво весеље, него се срце моје весељаше са сваког труда мог, и то ми беше део од сваког труда мог.
10Anything my eyes desired, I did not deny myself. I refused my heart no pleasure. For my heart took delight in all my work, and this was the reward for all my labor.
11А кад погледах на сва дела своја што урадише руке моје, и на труд којим се трудих да урадим, гле, све беше таштина и мука духу, и нема користи под сунцем.
11Yet when I considered all the works that my hands had accomplished and what I had toiled to achieve, I found everything to be futile, a pursuit of the wind; there was nothing to be gained under the sun.
12Тада се обратих да видим мудрост и лудост и безумље, јер шта би чинио човек који би настао после цара? Шта је већ учињено.
12Then I turned to consider wisdom and madness and folly; for what more can the king’s successor do than what has already been accomplished?
13И видех да је боља мудрост од лудости, као што је боља светлост од мрака.
13And I saw that wisdom exceeds folly, just as light exceeds darkness:
14Мудри има очи у глави, а безумни иде по мраку; али такође дознах да једнако бива свима.
14The wise man has eyes in his head, but the fool walks in darkness. Yet I also came to realize that one fate overcomes them both.
15Зато рекох у срцу свом: Мени ће бити као безумнику што бива; шта ће ми дакле помоћи што сам мудар? И рекох у срцу свом: и то је таштина.
15So I said to myself, “The fate of the fool will also befall me. What then have I gained by being wise?” And I said to myself that this too is futile.
16Јер се неће спомињати мудрац као ни безумник до века; јер што сада јесте, све се заборавља после, и мудрац умире као и безумник.
16For there is no lasting remembrance of the wise, just as with the fool, seeing that both will be forgotten in the days to come. Alas, the wise man will die just like the fool!
17Зато ми омрзе живот, јер ми није мило шта бива под сунцем, јер је све таштина и мука духу.
17So I hated life, because the work that is done under the sun was grievous to me. For everything is futile and a pursuit of the wind.
18И омрзе ми сав труд мој око ког се трудих под сунцем, јер ћу га оставити човеку који ће настати након мене.
18I hated all for which I had toiled under the sun, because I must leave it to the man who comes after me.
19И ко зна хоће ли бити мудар или луд? И опет ће бити господар од свега труда мог око ког се трудих и мудровах под сунцем. И то је таштина.
19And who knows whether that man will be wise or foolish? Yet he will take over all the labor at which I have worked skillfully under the sun. This too is futile.
20Зато дођох на то да ми срце изгуби надање о сваком труду око ког се трудих под сунцем.
20So my heart began to despair over all the labor that I had done under the sun.
21Јер има људи који се труде мудро и разумно и право, па то остављају у део другом који се није трудио око тога. И то је таштина и велико зло.
21When there is a man who has labored with wisdom, knowledge, and skill, and he must give his portion to a man who has not worked for it, this too is futile and a great evil.
22Јер шта има човек од свега труда свог и од муке срца свог, коју подноси под сунцем?
22For what does a man get for all the toil and striving with which he labors under the sun?
23Јер су сви дани његови мука, а послови његови брига; ни ноћу се не одмара срце његово. И то је таштина.
23Indeed, all his days are filled with grief, and his task is sorrowful; even at night, his mind does not rest. This too is futile.
24Није ли, дакле, добро човеку да једе и пије и да гледа да му је души добро од труда његовог? Ја видех и то да је из руке Божије.
24Nothing is better for a man than to eat and drink and enjoy his work. I have also seen that this is from the hand of God.
25Јер ко је јео и уживао више него ја?
25For apart from Him, who can eat and who can find enjoyment?
26Јер човеку који Му је по вољи даје мудрост и разум и радост, а грешнику даје муку да сабира и скупља да да ономе који је по вољи Богу. И то је таштина и мука духу.
26To the man who is pleasing in His sight, He gives wisdom and knowledge and joy, but to the sinner He assigns the task of gathering and accumulating that which he will hand over to one who pleases God. This too is futile and a pursuit of the wind.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.