Проповедник 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
1A good name is better than fine perfume, and one’s day of death is better than his day of birth.
2Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.
2It is better to enter a house of mourning than a house of feasting, since death is the end of every man, and the living should take this to heart.
3Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
3Sorrow is better than laughter, for a sad countenance is good for the heart.
4Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.
4The heart of the wise is in the house of mourning, but the heart of fools is in the house of pleasure.
5Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.
5It is better to heed a wise man’s rebuke than to listen to the song of fools.
6Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.
6For like the crackling of thorns under the pot, so is the laughter of the fool. This too is futile.
7Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
7Surely extortion turns a wise man into a fool, and a bribe corrupts the heart.
8Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.
8The end of a matter is better than the beginning, and a patient spirit is better than a proud one.
9Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
9Do not be quickly provoked in your spirit, for anger settles in the lap of a fool.
10Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.
10Do not say, “Why were the old days better than these?” For it is unwise of you to ask about this.
11Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
11Wisdom, like an inheritance, is good, and it benefits those who see the sun.
12Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.
12For wisdom, like money, is a shelter, and the advantage of knowledge is that wisdom preserves the life of its owner.
13Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?
13Consider the work of God: Who can straighten what He has bent?
14У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
14In the day of prosperity, be joyful, but in the day of adversity, consider this: God has made one of these along with the other, so that a man cannot discover anything that will come after him.
15Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
15In my futile life I have seen both of these: A righteous man perishing in his righteousness, and a wicked man living long in his wickedness.
16Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
16Do not be overly righteous, and do not make yourself too wise. Why should you destroy yourself?
17Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
17Do not be excessively wicked, and do not be a fool. Why should you die before your time?
18Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
18It is good to grasp the one and not let the other slip from your hand. For he who fears God will follow both warnings.
19Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
19Wisdom makes the wise man stronger than ten rulers in a city.
20Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
20Surely there is no righteous man on earth who does good and never sins.
21Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
21Do not pay attention to every word that is spoken, or you may hear your servant cursing you.
22јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
22For you know in your heart that many times you yourself have cursed others.
23Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
23All this I tested by wisdom, saying, “I resolve to be wise.” But it was beyond me.
24Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
24What exists is out of reach and very deep. Who can fathom it?
25Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
25I directed my mind to understand, to explore, to search out wisdom and explanations, and to understand the stupidity of wickedness and the folly of madness.
26И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
26And I find more bitter than death the woman who is a snare, whose heart is a net, and whose hands are chains. The man who pleases God escapes her, but the sinner is ensnared.
27Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
27“Behold,” says the Teacher, “I have discovered this by adding one thing to another to find an explanation.
28Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
28While my soul was still searching but not finding, among a thousand I have found one upright man, but among all these I have not found one such woman.
29Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.
29Only this have I found: I have discovered that God made men upright, but they have sought out many schemes.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.