Проповедник 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
1[Quid necesse est homini majora se quærere, cum ignoret quid conducat sibi in vita sua, numero dierum peregrinationis suæ, et tempore quod velut umbra præterit? aut quis ei poterit indicare quod post eum futurum sub sole sit?
2Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.
2Melius est nomen bonum quam unguenta pretiosa, et dies mortis die nativitatis.
3Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
3Melius est ire ad domum luctus quam ad domum convivii; in illa enim finis cunctorum admonetur hominum, et vivens cogitat quid futurum sit.
4Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.
4Melior est ira risu, quia per tristitiam vultus corrigitur animus delinquentis.
5Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.
5Cor sapientium ubi tristitia est, et cor stultorum ubi lætitia.
6Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.
6Melius est a sapiente corripi, quam stultorum adulatione decipi;
7Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
7quia sicut sonitus spinarum ardentium sub olla, sic risus stulti. Sed et hoc vanitas.
8Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.
8Calumnia conturbat sapientem, et perdet robur cordis illius.
9Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
9Melior est finis orationis quam principium. Melior est patiens arrogante.
10Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.
10Ne sis velox ad irascendum, quia ira in sinu stulti requiescit.
11Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
11Ne dicas: Quid putas causæ est quod priora tempora meliora fuere quam nunc sunt? stulta enim est hujuscemodi interrogatio.
12Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.
12Utilior est sapientia cum divitiis, et magis prodest videntibus solem.
13Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?
13Sicut enim protegit sapientia, sic protegit pecunia; hoc autem plus habet eruditio et sapientia, quod vitam tribuunt possessori suo.
14У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
14Considera opera Dei, quod nemo possit corrigere quem ille despexerit.
15Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
15In die bona fruere bonis, et malam diem præcave; sicut enim hanc, sic et illam fecit Deus, ut non inveniat homo contra eum justas querimonias.
16Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
16Hæc quoque vidi in diebus vanitatis meæ: justus perit in justitia sua, et impius multo vivit tempore in malitia sua.
17Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
17Noli esse justus multum, neque plus sapias quam necesse est, ne obstupescas.
18Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
18Ne impie agas multum, et noli esse stultus, ne moriaris in tempore non tuo.
19Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
19Bonum est te sustentare justum: sed et ab illo ne subtrahas manum tuam; quia qui timet Deum nihil negligit.
20Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
20Sapientia confortavit sapientem super decem principes civitatis;
21Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
21non est enim homo justus in terra qui faciat bonum et non peccet.
22јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
22Sed et cunctis sermonibus qui dicuntur ne accomodes cor tuum, ne forte audias servum tuum maledicentem tibi;
23Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
23scit enim conscientia tua quia et tu crebro maledixisti aliis.
24Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
24Cuncta tentavi in sapientia. Dixi: Sapiens efficiar: et ipsa longius recessit a me,
25Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
25multo magis quam erat. Et alta profunditas, quis inveniet eam?]
26И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
26[Lustravi universa animo meo, ut scirem et considerarem, et quærerem sapientiam, et rationem, et ut cognoscerem impietatem stulti, et errorem imprudentium:
27Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
27et inveni amariorem morte mulierem, quæ laqueus venatorum est, et sagena cor ejus; vincula sunt manus illius. Qui placet Deo effugiet illam; qui autem peccator est capietur ab illa.
28Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
28Ecce hoc inveni, dixit Ecclesiastes, unum et alterum ut invenirem rationem,
29Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.
29quam adhuc quærit anima mea, et non inveni. Virum de mille unum reperi; mulierem ex omnibus non inveni.
no verse 30 in this text
30Solummodo hoc inveni, quod fecerit Deus hominem rectum, et ipse se infinitis miscuerit quæstionibus. Quis talis ut sapiens est? et quis cognovit solutionem verbi?]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.