Проповедник 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Lutherbibel 1912
1Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
1Ein guter Ruf ist besser denn gute Salbe, und der Tag des Todes denn der Tag der Geburt.
2Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.
2Es ist besser in das Klagehaus gehen, denn in ein Trinkhaus; in jenem ist das Ende aller Menschen, und der Lebendige nimmt's zu Herzen.
3Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
3Es ist Trauern besser als Lachen; denn durch Trauern wird das Herz gebessert.
4Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.
4Das Herz der Weisen ist im Klagehause, und das Herz der Narren im Hause der Freude.
5Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.
5Es ist besser hören das Schelten der Weisen, denn hören den Gesang der Narren.
6Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.
6Denn das Lachen der Narren ist wie das Krachen der Dornen unter den Töpfen; und das ist auch eitel.
7Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
7Ein Widerspenstiger macht einen Weisen unwillig und verderbt ein mildtätiges Herz.
8Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.
8Das Ende eines Dinges ist besser denn sein Anfang. Ein geduldiger Geist ist besser denn ein hoher Geist.
9Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
9Sei nicht schnellen Gemütes zu zürnen; denn Zorn ruht im Herzen eines Narren.
10Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.
10Sprich nicht: Was ist's, daß die vorigen Tage besser waren als diese? denn du fragst solches nicht weislich.
11Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
11Weisheit ist gut mit einem Erbgut und hilft, daß sich einer der Sonne freuen kann.
12Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.
12Denn die Weisheit beschirmt, so beschirmt Geld auch; aber die Weisheit gibt das Leben dem, der sie hat.
13Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?
13Siehe an die Werke Gottes; denn wer kann das schlicht machen, was er krümmt?
14У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
14Am guten Tage sei guter Dinge, und den bösen Tag nimm auch für gut; denn diesen schafft Gott neben jenem, daß der Mensch nicht wissen soll, was künftig ist.
15Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
15Allerlei habe ich gesehen in den Tagen meiner Eitelkeit. Da ist ein Gerechter, und geht unter mit seiner Gerechtigkeit; und ein Gottloser, der lange lebt in seiner Bosheit.
16Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
16Sei nicht allzu gerecht und nicht allzu weise, daß du dich nicht verderbest.
17Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
17Sei nicht allzu gottlos und narre nicht, daß du nicht sterbest zur Unzeit.
18Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
18Es ist gut, daß du dies fassest und jenes auch nicht aus deiner Hand lässest; denn wer Gott fürchtet, der entgeht dem allem.
19Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
19Die Weisheit stärkt den Weisen mehr denn zehn Gewaltige, die in der Stadt sind.
20Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
20Denn es ist kein Mensch so gerecht auf Erden, daß er Gutes tue und nicht sündige.
21Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
21Gib auch nicht acht auf alles, was man sagt, daß du nicht hören müssest deinen Knecht dir fluchen.
22јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
22Denn dein Herz weiß, daß du andern oftmals geflucht hast.
23Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
23Solches alles habe ich versucht mit Weisheit. Ich gedachte, ich will weise sein; sie blieb aber ferne von mir.
24Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
24Alles, was da ist, das ist ferne und sehr tief; wer will's finden?
25Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
25Ich kehrte mein Herz, zu erfahren und erforschen und zu suchen Weisheit und Kunst, zu erfahren der Gottlosen Torheit und Irrtum der Tollen,
26И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
26und fand, daß bitterer sei denn der Tod ein solches Weib, dessen Herz Netz und Strick ist und deren Hände Bande sind. Wer Gott gefällt, der wird ihr entrinnen; aber der Sünder wird durch sie gefangen.
27Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
27Schau, das habe ich gefunden, spricht der Prediger, eins nach dem andern, daß ich Erkenntnis fände.
28Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
28Und meine Seele sucht noch und hat's nicht gefunden: unter tausend habe ich einen Mann gefunden; aber ein Weib habe ich unter den allen nicht gefunden.
29Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.
29Allein schaue das: ich habe gefunden, daß Gott den Menschen hat aufrichtig gemacht; aber sie suchen viele Künste.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.