Проповедник 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
1A good name is better than fine perfume; and the day of death better than the day of one’s birth.
2Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.
2It is better to go to the house of mourning than to go to the house of feasting; for that is the end of all men, and the living should take this to heart.
3Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
3Sorrow is better than laughter; for by the sadness of the face the heart is made good.
4Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.
4The heart of the wise is in the house of mourning; but the heart of fools is in the house of mirth.
5Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.
5It is better to hear the rebuke of the wise than for a man to hear the song of fools.
6Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.
6For as the crackling of thorns under a pot, so is the laughter of the fool. This also is vanity.
7Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
7Surely extortion makes the wise man foolish; and a bribe destroys the understanding.
8Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.
8Better is the end of a thing than its beginning. The patient in spirit is better than the proud in spirit.
9Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
9Don’t be hasty in your spirit to be angry, for anger rests in the bosom of fools.
10Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.
10Don’t say, “Why were the former days better than these?” For you do not ask wisely about this.
11Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
11Wisdom is as good as an inheritance. Yes, it is more excellent for those who see the sun.
12Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.
12For wisdom is a defense, even as money is a defense; but the excellency of knowledge is that wisdom preserves the life of him who has it.
13Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?
13Consider the work of God, for who can make that straight which he has made crooked?
14У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
14In the day of prosperity be joyful, and in the day of adversity consider; yes, God has made the one side by side with the other, to the end that man should not find out anything after him.
15Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
15All this I have seen in my days of vanity: there is a righteous man who perishes in his righteousness, and there is a wicked man who lives long in his evildoing.
16Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
16Don’t be overly righteous, neither make yourself overly wise. Why should you destroy yourself?
17Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
17Don’t be too wicked, neither be foolish. Why should you die before your time?
18Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
18It is good that you should take hold of this. Yes, also don’t withdraw your hand from that; for he who fears God will come out of them all.
19Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
19Wisdom is a strength to the wise man more than ten rulers who are in a city.
20Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
20Surely there is not a righteous man on earth who does good and doesn’t sin.
21Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
21Also don’t take heed to all words that are spoken, lest you hear your servant curse you;
22јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
22for often your own heart knows that you yourself have likewise cursed others.
23Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
23All this I have proved in wisdom. I said, “I will be wise;” but it was far from me.
24Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
24That which is, is far off and exceedingly deep. Who can find it out?
25Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
25I turned around, and my heart sought to know and to search out, and to seek wisdom and the scheme of things, and to know that wickedness is stupidity, and that foolishness is madness.
26И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
26I find more bitter than death the woman whose heart is snares and traps, whose hands are chains. Whoever pleases God shall escape from her; but the sinner will be ensnared by her.
27Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
27“Behold, I have found this,” says the Preacher, “to one another, to find an explanation
28Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
28which my soul still seeks, but I have not found. I have found one man among a thousand, but I have not found a woman among all those.
29Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.
29Behold, I have only found this: that God made mankind upright; but they search for many inventions.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.