Проповедник 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
1Добра слава лучша над пахущі мастї, а день смертї лучше родин.
2Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.
2Лучше йти в дім, де плачуть, нїж у такий, де бенкетують; усї бо люде так закінчують, а живущий прийме се до серця.
3Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
3Сумуваннє лучше сьміху; бо в смутку стає серце лїпшим.
4Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.
4Серце мудрих — у сумному дому, а серце дурних — у веселому.
5Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.
5Лучше слухати докір од мудрого, нїж піснї дурних;
6Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.
6Бо реготаннє дурневе — се тріск тернини під казаном. Се теж марнота.
7Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
7Коли мудрий тїснить других, — стається дурним, та й подарунки псують серце.
8Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.
8Кінець справи лучше початку, а покірний лучше такого, що високо несеться.
9Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
9Не давай духу хутко в гнїв попадати, гнїв бо в серцї в дурних гнїздиться.
10Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.
10Не кажи: Чому то давні часи були лучші теперешніх? бо не мудрість надихає тебе сим питаннєм.
11Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
11Мудрість із достатком — річ добра, іменно же про тих, що бачать сонце;
12Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.
12Бо під її захистом так, як під захистом гроша; та знаннє переважує ще тим, що мудрість дає життє тому, в кого вона є.
13Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?
13Приглядайсь управі Божій; бо хто б те випростав, що він скривив?
14У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
14У днї щасливі заживай добра, а в днї нещасливі — розумуй: Бог так само сотворив сей, як і той, щоб чоловік нїчого не міг проти його сказати.
15Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
15На все надививсь я за днїв марного життя мого, й на се, що праведний гине в своїй праведностї, а безбожний живе довго в безбожностї своїй;
16Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
16Та ти не будь надто строгим і не показуй себе мудрим над міру: чому тобі себе губити?
17Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
17Не бувай надто грішним і безумним; чому бо тобі вмірати не свого часу?
18Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
18Добре чинити меш, придержуючись одного й не занедбуючи другого: хто боїться Бога, той уйде всього того.
19Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
19Мудрість дає мудрому більше сили, нїж у десятьох старшин у городї.
20Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
20Нема на сьвітї такого праведного чоловіка, щоб чинив добро, нїколи не грішивши;
21Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
21Тим то не на кожне слово зважай, що говорять, щоб не почути тобі часом, як твій власний слуга тобі лихословить;
22јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
22Твоя бо совість мусить сказати тобі, що й ти нераз лихословив другим.
23Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
23Усе це розбірав я по мудрому; я бо сказав собі: Хочу бути мудрий; та мудрість далеко від мене.
24Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
24Далеко все, і глибоко, так глибоко! хто дослїдить?
25Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
25Я звернув серце моє на се, щоб розізнати, вислїдити та розиськати мудрість і розум, і пізнати погань дурноти, незнання та безумностї, —
26И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
26І дознався, що гірше, нїж смерть — се женщина, бо вона — сїть; серце в неї капкани, а руки — ланцюги. Хто добрий перед Богом, — урятуєсь від неї, а грішник спіймається нею.
27Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
27От що я знайшов, каже проповідник, розвідуючи одно за одним!
28Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
28А ще чого шукала душа моя, а я не знайшов? Знайшов я одного мужчину між тисячею, женщини ж нї однієї.
29Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.
29Тільки се я знайшов, що Бог сотворив чоловіка правим, та люде пустились на всякі вигади.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.