Проповедник 12
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Али опомињи се Творца свог у младости својој пре него дођу дани зли и приспеју године, за које ћеш рећи: Нису ми миле;
1Памятай про твого творця замолоду, покіль не прийшли днї лихі й не настали роки, що про них казати меш: „Не до вподоби вони менї‟,
2пре него помркне сунце и видело и месец и звезде, и опет дођу облаци иза дажда,
2Покіль не померкли сонце й сьвітло, місяць і зорі, й не насупились хмари по дощі,
3кад ће дрхтати стражари кућни и погнути се јунаци, и стати млинарице, што их је мало, и потамнети који гледају кроз прозоре,
3Тодї, як затремтять сторожі будівлї й хоробрі позгинаються, й мелючі перестануть молоти, бо їх мало зосталось, і запоморочаться ті, що дивляться крізь вікна,
4и кад ће се затворити врата с улице, и ослабити звека од млевења, и кад ће се устајати на птичији глас и престати све певачице,
4І зачиняться двері на улицю; замовкнуть жорна; коли вставати муть, як засьпіває півень, а дочки сьпіву помовкнуть;
5и високог места кад ће се бојати и страшити се на путу, кад ће бадем уцветати и скакавац отежати и жеља проћи, јер човек иде у кућу своју вечну, и покајнице ће ходити по улицама;
5І висоти стануть їм страшні, а на дорозї будуть боятись; і зацьвіте дерево мігдалове, й ковалик отяжіє, та й кріп розсиплесь; бо ось відходить чоловік у свою вічну домівку, а плакальники готові вже, провожати його улицею; —
6пре него се прекине уже сребрно, чаша се златна разбије и распе се ведро на извору и сломи се точак на студенцу,
6Докіль не порвався срібний ланцюжок і не розірвалась золота повязка; не розбився глек над криницею та не поломилось колесо над колодїзом;
7и врати се прах у земљу, како је био, а дух се врати Богу, који га је дао.
7І не вернеться персть, у землю чим вона й була; а дух вернеться до Бога, що дав його.
8Таштина над таштинама, вели проповедник, све је таштина.
8О, марнота над марнотами, сказав проповідник, все марнота!
9А не само мудар беше проповедник, него још и народ учаше мудрости, и мотрећи и истражујући сложи много прича.
9Опріч того, що проповідник був про себе мудрий, навчав він іще й людей знаття. Він розвідував, розбірав і зложив багацько приповістей.
10Стараше се проповедник да нађе угодне речи, и написа шта је право, речи истине.
10Проповідник старався добірати хороші вискази, й слова правди списав вірно.
11Речи су мудрих људи као жалци и као клини ударени; речи оних који их сложише дао је један пастир.
11Слова мудрих — се голки, се гвозди, що добре вбиваються, а хто їх укладає, — від одного пастиря.
12И тако, сине мој, чувај се оног што је преко овог, јер нема краја састављању многих књига, и много читање умор је телу.
12Що ж більш сього всього, того остерегайся, мій сину: складанню многих книг — не буде кінця, а й багато читання — втомлює тїло.
13Главно је свему што си чуо: Бога се бој, и заповести Његове држи, јер то је све човеку.
13Вислухаймо ж змісту того всього: Бійся Бога й певни заповідї його; в сьому міститься все про чоловіка.
14Јер ће свако дело Бог изнети на суд и сваку тајну, била добра или зла.
14Бог бо судити ме все, що дїється; навіть усе втаєне, — чи добре воно, чи лихе.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.