Проповедник 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши.
1І обернувсь я, й побачив всяку пригнобу, що дїється під сонцем, і бачив сльози пригноблених, що нема їм утїшителя; а тут у руках гнобителїв — сила, за тих же нїхто не заступиться.
2Зато хвалих мртве који већ помреше више него живе који још живе.
2І вважав я тих, що померли, щаслившими над живих, — тих, що вже нема на сьвіті, над тих, що живі ще;
3Али је бољи и од једних и од других онај који још није постао, који није видео зло што бива под сунцем.
3А над сих і тих щаслившими — ще ненароджених на сьвіт, що не бачили того зла, яке дїється під сонцем.
4Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.
4Бачив я таки, що всяка праця й всяка користь з роботи викликує зависть між людьми. Та й се — марнота й мука духові.
5Безумник склапа руке своје, и једе своје тело:
5Дурень той, хто седить, склавши руки, й гризе власне тїло, приговорюючи:
6Боља је једна грст у миру него обе грсти с трудом и муком у духу.
6Лучше жменя в спокою над пригорщі, повні працї й марного силкування.
7Опет видех таштину под сунцем:
7І знов я обернувся, та й побачив марноту під сонцем:
8Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао.
8Людина собі одинока, нї сина, нї брата, а не перестає працювати, очі його ненаситні на багацтво. Та кому ж се я дбаю, й позбавляю душу мою всякого добра? Та й се — марнота й недобра робота!
9Боље је двојици него једном, јер имају добру добит од свог труда.
9Двом лучше, нїж одному, вони бо мають більшу користь із своєї працї;
10Јер ако један падне, други ће подигнути друга свог; а тешко једном! Ако падне, нема другог да га подигне.
10Бо як один упаде, другий підніме свого товариша. Горе ж одинокому, як упаде, а нема другого, що підняв би його.
11Још ако двојица спавају заједно, греје један другог; а један како ће се згрејати?
11Так само, як лежать удвох, — їм тепло; а хто самітен, як йому нагрітись?
12И ако би ко надјачао једног, двојица ће му одолети; и трострука врпца не кида се лако.
12І коли хто подужає одного, то удвох встоять проти його. Троіста нитка не так хутко рветься.
13Боље је дете убого, а мудро него цар стар, а безуман, који се већ не зна поучити.
13Лучший убогий та розумний молодик, нїж старий, а дурний царь, що не вміє приймати поради;
14Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши.
14Бо той, вийшовши з темницї, стане царем, дарма що в свойму царстві родився убогим.
15Видех све живе који ходе под сунцем где пристају за дететом другим, које ће ступити на његово место.
15Бачив я між усїма, що ходять під сонцем, із тим другим молодиком, що займе опісля місце тамтого.
16Нема краја народу који беше пред њим, а који после настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу.
16Безлїч було народу перед ним, а пізнїйші не будуть радуватись ним. І се марнота та мука духові.
no verse 17 in this text
17Уважай на ногу твою, йдучи в дом Божий, і будь готовий, скорше слухати, нїж приносити жертви робом дурнїв, що навіть не знають, як вони не гаразд чинять.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.