Проповедник 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kralice Bible (1613)
1Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши.
1Opět obrátiv se, i viděl jsem všeliká ssoužení, kteráž se dějí pod sluncem, a aj, slzy křivdu trpících, ješto nemají potěšitele, ani moci k vyjití z ruky těch, kteříž je ssužují, a nemají potěšitele.
2Зато хвалих мртве који већ помреше више него живе који још живе.
2Protož já chválil jsem mrtvé, kteříž již zemřeli, více nežli živé, kteříž jsou živi až po dnes.
3Али је бољи и од једних и од других онај који још није постао, који није видео зло што бива под сунцем.
3Nýbrž nad oba tyto šťastnější jest ten, kterýž ještě nebyl, a neviděl skutku zlého, dějícího se pod sluncem.
4Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.
4Nebo spatřil jsem všelikou práci a každé dobré dílo, že jest k závisti jedněch druhým. I to také jest marnost a trápení ducha.
5Безумник склапа руке своје, и једе своје тело:
5Blázen skládá ruce své, a jí maso své, říkaje:
6Боља је једна грст у миру него обе грсти с трудом и муком у духу.
6Lepší jest plná hrst s odpočinutím, nežli přehršlí plné s prací a trápením ducha.
7Опет видех таштину под сунцем:
7Opět obrátiv se, viděl jsem jinou marnost pod sluncem:
8Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао.
8Jest samotný někdo, nemaje žádného, ani syna, ani bratra, a však není konce všeliké práci jeho, ani oči jeho nemohou se nasytiti bohatství. Nepomyslí: Komu já pracuji, tak že i životu svému ujímám pohodlí? I to také jest marnost a bídné zaneprázdnění.
9Боље је двојици него једном, јер имају добру добит од свог труда.
9Lépeť jest dvěma než jednomu; mají zajisté dobrý užitek z práce své.
10Јер ако један падне, други ће подигнути друга свог; а тешко једном! Ако падне, нема другог да га подигне.
10Nebo padne-li který z nich, druhý pozdvihne tovaryše svého. Běda tedy samotnému, když by padl; nebo nemá druhého, aby ho pozdvihl.
11Још ако двојица спавају заједно, греје један другог; а један како ће се згрејати?
11Také budou-li dva spolu ležeti, zahřejí se, ale jeden jak se zahřeje?
12И ако би ко надјачао једног, двојица ће му одолети; и трострука врпца не кида се лако.
12Ovšem, jestliže by se kdo jednoho zmocniti chtěl, dva postaví se proti němu; ano trojnásobní provázek nesnadně se přetrhne.
13Боље је дете убого, а мудро него цар стар, а безуман, који се већ не зна поучити.
13Lepší jest dítě chudé a moudré, než král starý a blázen, kterýž neumí již ani napomenutí přijímati,
14Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши.
14Ačkoli z žaláře vychází, aby kraloval, nýbrž i v království svém může na chudobu přijíti.
15Видех све живе који ходе под сунцем где пристају за дететом другим, које ће ступити на његово место.
15Viděl jsem všecky živé, kteříž chodí pod sluncem, ani se přídrželi pacholete, potomka onoho, kterýž měl kralovati místo něho.
16Нема краја народу који беше пред њим, а који после настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу.
16Nebývalo konce té vrtkosti všeho lidu, jakž toho, kterýž byl před nimi, takž ani potomci nebudou se těšiti z něho. Protož i to jest marnost a trápení ducha.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.