Проповедник 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Баци хлеб свој поврх воде; јер ћеш га наћи после много времена.
1Пускай твій хлїб на пливучу воду, бо по довгому часї знайдеш його.
2Раздели седморици и осморици; јер не знаш какво ће зло бити на земљи.
2Роздїлюй частї милостинї між семеро чи й восьмеро, бо не знаєш, яка біда складеться тобі на землї.
3Кад се напуне облаци, просипају дажд на земљу, и ако падне дрво на југ или на север, где падне дрво онде ће остати.
3Як у хмарах повно води, вони лити муть дощ на землю, й як дерево впаде, чи то ʼк полудню, чи то ʼк півночі, воно там і лежати ме, де впало.
4Ко пази на ветар, неће сејати, и ко гледа на облаке, неће жети.
4Хто позирає на вітер, тому не сїяти, а хто дивиться на хмари, той не жати ме.
5Како не знаш који је пут ветру ни како постају кости у утроби трудне жене, тако не знаш дела Божијег и како твори све.
5Так само, як не знаєш вітрової дороги, та як то в утробі в вагітної утворюються кісточки, так не знаєш і творів Божих, а він творить усе.
6Из јутра сеј семе своје и увече немој да ти почивају руке, јер не знаш шта ће бити боље, ово или оно, или ће обоје бити једнако добро.
6З ранку сїй насїннє твоє й не давай увечері спочивати руцї твоїй, бо не знаєш, чи се, чи те буде удатнїйше, або чи те, чи се однаково добре буде.
7Слатка је светлост, и добро је очима гледати сунце.
7О, любий сьвіт і весело оку, дивитись на сонце!
8Али да човек живи много година и свагда се весели, па се опомене дана тамних како ће их бити много, све што је било биће таштина.
8Коли чоловік проживе й многі лїта, нехай по всяк день тим веселиться; та нехай тямить на днї темні, що їх буде много, хоч і все, що постане, — марнота.
9Радуј се, младићу, за младости своје, и нека се весели срце твоје док си млад, и ходи куда те срце твоје води и куда очи твоје гледају; али знај да ће те за све то Бог извести на суд.
9Веселися ж, молодику, в молодощах твоїх, попускай серцю твому заживати радощів часу молодощів твоїх, ходи собі за нахилом серця твого й за бажаннями очей твоїх; тільки знай, що за все це Бог тебе на суд поставить.
10Уклони дакле жалост од срца свог, и одрини зло од тела свог, јер је детињство и младост таштина.
10Проганяй тугу з твого серця й відпихай зло від тїла твого та тям собі, що вік дитинячий і молодощі — марнота!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.