Проповедник 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Чувај ногу своју кад идеш у дом Божји, и приступи да слушаш; то је боље него што безумни дају жртве, јер не знају да зло чине.
1Не квапся язиком, і серце твоє нехай не посьпішає вимовляти слово перед Богом. Бог бо на небі, а ти на землї; тим нехай у тебе буде слів не багацько.
2Немој наглити устима својим, и срце твоје да не буде брзо изговорити шта пред Богом, јер је Бог на небу, а ти си на земљи, зато нека буде мало речи твојих.
2Бо як сни снуються тодї, як багацько клопотів, так і мова дурного виявлює себе многостю слів.
3Јер сан долази од многог посла, а глас безумников од многих речи.
3Як обречешся обітом перед Богом, то не гайсь його спевнити, не любить бо він дурних; спевни твою обітницю.
4Кад учиниш завет Богу, не оклевај испунити га, јер Му нису мили безумници; шта год заветујеш, испуни.
4Лучше не обітувати, нїж, обітувавши, не спевнити.
5Боље је да не заветујеш неголи да заветујеш па не испуниш.
5Не давай устам твоїм уводити тебе в провину, й не кажи ангелам (Божим): Се була похибка. На що тобі того, щоб Бог прогнївався за твої слова та й в нїщо обернув дїло рук твоїх?
6Не дај устима својим да на грех наводе тело твоје, и не говори пред анђелом да је било нехотице. Зашто би се гневио Бог на речи твоје и потро дело руку твојих?
6Бо, як у многих видивах сонних, так і в многих словах — багато марноти. Нї! ти бійся Бога.
7Јер као што у мноштву снова има таштине, тако и у многим речима; него бој се Бога.
7Як побачиш у якій країнї, що тїснять убогого та суд і правду насилують, то не дивуйся тому, бо над високим стоїть висший, а над ними ще висший;
8Ако видиш где се чини неправда сиромаху и отима суд и правда у земљи, не чуди се томе, јер виши пази на високог, и има још виших над њима.
8Перед же веде в цїлій країнї — царь, а сей дбає про всю країну.
9Али је земља кориснија од свега; и цар њиви служи.
9Хто любить гроші, не вдовольниться нїколи, хто ж любить багацтво, не похіснуєсь ним. А се — марнота.
10Ко љуби новце, неће се наситити новаца; и ко љуби богатство, неће имати користи од њега. И то је таштина.
10Намножується статків, та бо намножується й тих, що їх спотребовують; і яке ж тому добро, чиї вони: хиба що дивиться на них своїми очима?
11Где је много добра, много је и оних који га једу; па каква је корист од тога господару? Осим што гледа својим очима.
11Роботящий солодко спить, чи він ізїв мало, чи багацько; а пересит не дає багатому заснути в смак.
12Сладак је сан ономе који ради, јео мало или много; а ситост богатоме не да спавати.
12Є ще одна доскулююча неміч, яку я бачив під сонцем; багацтво, що береже багатий на шкоду собі.
13Има љуто зло које видех под сунцем: богатство које се чува на зло ономе чије је.
13Гине се багацтво через нещасливі пригоди; в його родиться син, і йому нїчо не допадеться в руки.
14Јер тако богатство пропадне злом незгодом, те сину ког је родио не остане ништа у руку.
14Як вийшов нагим із материної утроби, таким і відходить, яким прийшов, і з усього, що придбав працею, не візьме, щоб понести в руцї своїй.
15Као што је изашао из утробе матере своје наг, тако опет одлази како је дошао; и ништа не узима од труда свог да понесе у руци својој.
15Се ж велике лихо: яким прийшов, таким і відходь! Яка ж йому тодї користь, що завдавав собі працї на вітер?
16И то је љуто зло што одлази како је дошао; и каква му је корист што се трудио у ветар,
16А він увесь вік свій їв у потемках, у великій журбі, в досадї та прикростях!
17и свега века свог јео у мраку, и много се бринуо и жалостио и љутио?
17От же що здалось менї добрим: їсти й пити та солодко вживати добра з працї своєї під сонцем через увесь час життя свого, що Бог йому дав; бо ж се доля його.
18Ето, то видех да је добро и лепо човеку да једе и пије и ужива добро од свега труда свог којим се труди под небом за живота свог, који му Бог да, јер му је то део.
18І коли дав кому Бог багацтво й достаток, і дозволив ними користуватись та брати з них свій пай, так се — дар Божий.
19И кад коме Бог да богатство и благо, и да му да ужива и узима свој део и да се весели с труда свог, то је дар Божји.
19Не довго буде він памятати днї життя свого, тим то Бог і надоложив йому радощами серця його.
20Јер се неће много опомињати дана живота свог, јер му Бог даје да му је срце весело.
no verse 20 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.