Проповедник 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Чувај ногу своју кад идеш у дом Божји, и приступи да слушаш; то је боље него што безумни дају жртве, јер не знају да зло чине.
1Не торопись языком твоим, и сердце твое да не спешит произнести слово пред Богом; потому что Бог на небе, а ты на земле; поэтому слова твои да будут немноги.
2Немој наглити устима својим, и срце твоје да не буде брзо изговорити шта пред Богом, јер је Бог на небу, а ти си на земљи, зато нека буде мало речи твојих.
2Ибо, как сновидения бывают при множестве забот, так голос глупого познается при множестве слов.
3Јер сан долази од многог посла, а глас безумников од многих речи.
3Когда даешь обет Богу, то не медли исполнить его, потому что Он не благоволит к глупым: что обещал, исполни.
4Кад учиниш завет Богу, не оклевај испунити га, јер Му нису мили безумници; шта год заветујеш, испуни.
4Лучше тебе не обещать, нежели обещать и не исполнить.
5Боље је да не заветујеш неголи да заветујеш па не испуниш.
5Не дозволяй устам твоим вводить в грех плоть твою, и не говори пред Ангелом Божиим: “это - ошибка!” Для чего тебе делать, чтобы Бог прогневался на слово твое и разрушил дело рук твоих?
6Не дај устима својим да на грех наводе тело твоје, и не говори пред анђелом да је било нехотице. Зашто би се гневио Бог на речи твоје и потро дело руку твојих?
6Ибо во множестве сновидений, как и во множестве слов, - много суеты; но ты бойся Бога.
7Јер као што у мноштву снова има таштине, тако и у многим речима; него бој се Бога.
7Если ты увидишь в какой области притеснение бедному и нарушение суда и правды, то не удивляйся этому: потому что над высоким наблюдает высший, а над ними еще высший;
8Ако видиш где се чини неправда сиромаху и отима суд и правда у земљи, не чуди се томе, јер виши пази на високог, и има још виших над њима.
8превосходство же страны в целом есть царь, заботящийся о стране.
9Али је земља кориснија од свега; и цар њиви служи.
9Кто любит серебро, тот не насытится серебром, и кто любит богатство, тому нет пользы от того. И это - суета!
10Ко љуби новце, неће се наситити новаца; и ко љуби богатство, неће имати користи од њега. И то је таштина.
10Умножается имущество, умножаются и потребляющие его; и какое благо для владеющего им: разве только смотреть своими глазами?
11Где је много добра, много је и оних који га једу; па каква је корист од тога господару? Осим што гледа својим очима.
11Сладок сон трудящегося, мало ли, много ли он съест; но пресыщение богатого не дает ему уснуть.
12Сладак је сан ономе који ради, јео мало или много; а ситост богатоме не да спавати.
12Есть мучительный недуг, который видел я под солнцем: богатство, сберегаемое владетелем его во вред ему.
13Има љуто зло које видех под сунцем: богатство које се чува на зло ономе чије је.
13И гибнет богатство это от несчастных случаев: родил он сына, и ничего нет в руках у него.
14Јер тако богатство пропадне злом незгодом, те сину ког је родио не остане ништа у руку.
14Как вышел он нагим из утробы матери своей, таким и отходит, каким пришел, и ничего не возьмет от труда своего, что мог бы он понести в руке своей.
15Као што је изашао из утробе матере своје наг, тако опет одлази како је дошао; и ништа не узима од труда свог да понесе у руци својој.
15И это тяжкий недуг: каким пришел он, таким и отходит. Какая же польза ему, что он трудился на ветер?
16И то је љуто зло што одлази како је дошао; и каква му је корист што се трудио у ветар,
16А он во все дни свои ел впотьмах, в большом раздражении, в огорчении и досаде.
17и свега века свог јео у мраку, и много се бринуо и жалостио и љутио?
17Вот еще, что я нашел доброго и приятного: есть и пить и наслаждаться добром во всех трудах своих, какими кто трудится под солнцем во все дни жизни своей, которые дал ему Бог; потому что это его доля.
18Ето, то видех да је добро и лепо човеку да једе и пије и ужива добро од свега труда свог којим се труди под небом за живота свог, који му Бог да, јер му је то део.
18И если какому человеку Бог дал богатство и имущество, и дал ему власть пользоваться от них и брать свою долю и наслаждаться от трудов своих, то это дар Божий.
19И кад коме Бог да богатство и благо, и да му да ужива и узима свој део и да се весели с труда свог, то је дар Божји.
19Недолго будут у него в памяти дни жизни его; потому Бог и вознаграждает его радостью сердца его.
20Јер се неће много опомињати дана живота свог, јер му Бог даје да му је срце весело.
no verse 20 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.