Проповедник 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.
1Мертвые мухи портят и делают зловонною благовонную масть мироварника: то же делает небольшая глупость уважаемого человека с его мудростью и честью.
2Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.
2Сердце мудрого - на правую сторону, а сердце глупого - на левую.
3Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.
3По какой бы дороге ни шел глупый, у него всегда недостает смысла, и всякому он выскажет, что он глуп.
4Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.
4Если гнев начальника вспыхнет на тебя, то не оставляй места твоего; потому что кротость покрывает и большие проступки.
5Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:
5Есть зло, которое видел я под солнцем, это - как бы погрешность, происходящая от властелина;
6Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.
6невежество поставляется на большой высоте, а богатые сидят низко.
7Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.
7Видел я рабов на конях, а князей ходящих, подобно рабам, пешком.
8Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.
8Кто копает яму, тот упадет в нее, и кто разрушает ограду, того ужалит змей.
9Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.
9Кто передвигает камни, тот может надсадить себя, и кто колет дрова, тот может подвергнуться опасности от них.
10Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.
10Если притупится топор, и если лезвие его не будет отточено, то надобно будет напрягать силы; мудрость умеет это исправить.
11Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.
11Если змей ужалит без заговаривания, то не лучше его и злоязычный.
12Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.
12Слова из уст мудрого - благодать, а уста глупого губят его же:
13Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.
13начало слов из уст его - глупость, а конец речи из уст его - безумие.
14Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?
14Глупый наговорит много, хотя человек не знает, что будет, и кто скажет ему, что будет после него?
15Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.
15Труд глупого утомляет его, потому что не знает даже дороги в город.
16Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!
16Горе тебе, земля, когда царь твой отрок, и когда князья твои едят рано!
17Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.
17Благо тебе, земля, когда царь у тебя из благородного рода, и князья твои едят вовремя, для подкрепления, а не для пресыщения!
18С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.
18От лености обвиснет потолок, и когда опустятся руки, то протечет дом.
19Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.
19Пиры устраиваются для удовольствия, и вино веселит жизнь; а за все отвечает серебро.
20Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.
20Даже и в мыслях твоих не злословь царя, и в спальной комнате твоей не злословь богатого; потому что птица небесная может перенести слово твое, и крылатая - пересказать речь твою.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.