Проповедник
Chapter 10

Проповедник

Daničić–Karadžić Bible (…
vs Old Persian Versio…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

Проповедник 10

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Old Persian Version (ترجمه قدیم)
1Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.
1فاسد می‌سازد، و اندک حماقتی از حکمت و عزت سنگینتر است.
2Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.
2دل مرد حکیم بطرف راستش مایل است و دل احمق بطرف چپش.
3Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.
3ونیز چون احمق به راه می‌رود، عقلش ناقص می‌شود و به هر کس می‌گوید که احمق هستم.
4Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.
4اگر خشم پادشاه بر تو انگیخته شود، مکان خود را ترک منما زیرا که تسلیم، خطایای عظیم را می‌نشاند.
5Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:
5بدی‌ای هست که زیر آفتاب دیده‌ام مثل سهوی که از جانب سلطان صادر شود.
6Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.
6جهالت بر مکان های بلند برافراشته می‌شود و دولتمندان در مکان اسفل می‌نشینند.
7Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.
7غلامان را بر اسبان دیدم و امیران را مثل غلامان بر زمین روان.
8Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.
8آنکه چاه می‌کند در آن می‌افتد و آنکه دیواررا می‌شکافد، مار وی را می‌گزد.
9Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.
9آنکه سنگها رامی کند، از آنها مجروح می‌شود و آنکه درختان رامی برد از آنها در خطر می‌افتد.
10Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.
10اگر آهن کند باشد و دمش را تیز نکنند بایدقوت زیاده بکار آورد، اما حکمت به جهت کامیابی مفید است.
11Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.
11اگر مار پیش از آنکه افسون کنند بگزد پس افسونگر‌چه فایده دارد؟
12Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.
12سخنان دهان حکیم فیض بخش است، امالبهای احمق خودش را می‌بلعد.
13Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.
13ابتدای سخنان دهانش حماقت است و انتهای گفتارش دیوانگی موذی می‌باشد.
14Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?
14احمق سخنان بسیارمی گوید، اما انسان آنچه را که واقع خواهد شدنمی داند و کیست که او را از آنچه بعد از وی واقع خواهد شد مخبر سازد؟
15Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.
15محنت احمقان ایشان را خسته می‌سازد چونکه نمی دانند چگونه به شهر باید رفت.
16Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!
16وای بر تو‌ای زمین وقتی که پادشاه تو طفل است و سرورانت صبحگاهان می‌خورند.
17Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.
17خوشابحال تو‌ای زمین هنگامی که پادشاه توپسر نجبا است و سرورانت در وقتش برای تقویت می‌خورند و نه برای مستی.
18С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.
18از کاهلی سقف خراب می‌شود و از سستی دستها، خانه آب پس می‌دهد.
19Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.
19بزم به جهت لهو و لعب می‌کنند و شراب زندگانی را شادمان می‌سازد، اما نقره همه‌چیز رامهیا می‌کند.
20Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.
20پادشاه را در فکر خود نیز نفرین مکن ودولتمند را در اطاق خوابگاه خویش لعنت منمازیرا که مرغ هوا آواز تو را خواهد برد و بالدار، امررا شایع خواهد ساخت.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.