Проповедник 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
1Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.
1Dead flies make the ointment of the perfumer fetid and putrid; so doth a little folly outweigh wisdom and honour.
2Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.
2A wise man's understanding is at his right hand; but a fool's understanding at his left.
3Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.
3Yea also, when a fool walketh by the way, his understanding faileth him, and he saith to every one that he is a fool.
4Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.
4If the spirit of the ruler rise up against thee, leave not thy place; for gentleness allayeth great offences.
5Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:
5There is an evil which I have seen under the sun, like an error which proceedeth from a ruler:
6Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.
6Folly is set on great heights, and the rich sit in low place.
7Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.
7I have seen servants upon horses, and princes walking as servants upon the earth.
8Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.
8He that diggeth a pit shall fall into it; and whoso breaketh through a fence, a serpent shall bite him.
9Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.
9Whoso quarrieth stones shall be hurt therewith; and he that cleaveth wood is endangered thereby.
10Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.
10If the iron be blunt, and one do not whet the edge, then must he put to more strength; but wisdom is profitable to direct.
11Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.
11If the serpent bite before it is charmed, then the charmer hath no advantage.
12Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.
12The words of a wise man's mouth are gracious; but the lips of a fool will swallow up himself.
13Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.
13The beginning of the words of his mouth is foolishness; and the end of his talk is grievous madness.
14Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?
14A fool also multiplieth words; yet man knoweth not what shall be; and that which shall be after him, who can tell him?
15Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.
15The labour of fools wearieth every one of them, for he knoweth not how to go to the city.
16Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!
16Woe to thee, O land, when thy king is a boy, and thy princes feast in the morning!
17Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.
17Happy art thou, O land, when thy king is a free man, and thy princes eat in due season, in strength, and not in drunkenness!
18С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.
18By slothfulness the rafters sink in; and through idleness of the hands the house leaketh.
19Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.
19A feast is made for laughter, and wine maketh glad the life; and money answereth all things.
20Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.
20Curse not the king, no, not in thy thought, and curse not the rich in thy bedchamber; for a bird of the air shall carry the voice, and that which hath wings shall tell the matter.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.