Проповедник 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
1Свему има време, и сваком послу под небом има време.
1To every thing there is a season, and a time to every purpose under the heaven:
2Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;
2A time to be born, and a time to die; a time to plant, and a time to pluck up that which is planted;
3Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради.
3A time to kill, and a time to heal; a time to break down, and a time to build up;
4Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању;
4A time to weep, and a time to laugh; a time to mourn, and a time to dance;
5Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење;
5A time to cast away stones, and a time to gather stones together; a time to embrace, and a time to refrain from embracing;
6Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;
6A time to seek, and a time to lose; a time to keep, and a time to cast away;
7Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори.
7A time to rend, and a time to sew; a time to keep silence, and a time to speak;
8Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру.
8A time to love, and a time to hate; a time for war, and a time for peace.
9Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди?
9What profit hath he that worketh in that he laboureth?
10Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.
10I have seen the task which God hath given to the sons of men to be exercised therewith.
11Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја.
11He hath made every thing beautiful in its time; also He hath set the world in their heart, yet so that man cannot find out the work that God hath done from the beginning even to the end.
12Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог.
12I know that there is nothing better for them, than to rejoice, and to get pleasure so long as they live.
13И кад сваки човек једе и пије и ужива добра од сваког труда свог, то је дар Божји.
13But also that every man should eat and drink, and enjoy pleasure for all his labour, is the gift of God.
14Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали.
14I know that, whatsoever God doeth, it shall be for ever; nothing can be added to it, nor any thing taken from it; and God hath so made it, that men should fear before Him.
15Шта је било то је сада, и шта ће бити то је већ било; јер Бог повраћа шта је прошло.
15That which is hath been long ago, and that which is to be hath already been; and God seeketh that which is pursued.
16Још видех под сунцем где је место суда безбожност и место правде безбожност.
16And moreover I saw under the sun, in the place of justice, that wickedness was there; and in the place of righteousness, that wickedness was there.
17И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу.
17I said in my heart: 'The righteous and the wicked God will judge; for there is a time there for every purpose and for every work.'
18Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.
18I said in my heart: 'It is because of the sons of men, that God may sift them, and that they may see that they themselves are but as beasts.'
19Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.
19For that which befalleth the sons of men befalleth beasts; even one thing befalleth them; as the one dieth, so dieth the other; yea, they have all one breath; so that man hath no pre-eminence above a beast; for all is vanity.
20Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.
20All go unto one place; all are of the dust, and all return to dust.
21Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу?
21Who knoweth the spirit of man whether it goeth upward, and the spirit of the beast whether it goeth downward to the earth?
22Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?
22Wherefore I perceived that there is nothing better, than that a man should rejoice in his works; for that is his portion; for who shall bring him to see what shall be after him?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.