Проповедник 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.
1[Muscæ morientes perdunt suavitatem unguenti. Pretiosior est sapientia et gloria, parva et ad tempus stultitia.
2Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.
2Cor sapientis in dextera ejus, et cor stulti in sinistra illius.
3Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.
3Sed et in via stultus ambulans, cum ipse insipiens sit, omnes stultos æstimat.
4Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.
4Si spiritus potestatem habentis ascenderit super te, locum tuum ne demiseris, quia curatio faciet cessare peccata maxima.]
5Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:
5[Est malum quod vidi sub sole, quasi per errorem egrediens a facie principis:
6Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.
6positum stultum in dignitate sublimi, et divites sedere deorsum.
7Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.
7Vidi servos in equis, et principes ambulantes super terram quasi servos.
8Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.
8Qui fodit foveam incidet in eam, et qui dissipat sepem mordebit eum coluber.
9Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.
9Qui transfert lapides affligetur in eis, et qui scindit ligna vulnerabitur ab eis.
10Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.
10Si retusum fuerit ferrum, et hoc non ut prius, sed hebetatum fuerit, multo labore exacuetur, et post industriam sequetur sapientia.
11Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.
11Si mordeat serpens in silentio, nihil eo minus habet qui occulte detrahit.
12Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.
12Verba oris sapientis gratia, et labia insipientis præcipitabunt eum;
13Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.
13initium verborum ejus stultitia, et novissimum oris illius error pessimus.
14Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?
14Stultus verba multiplicat. Ignorat homo quid ante se fuerit; et quid post se futurum sit, quis ei poterit indicare?
15Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.
15Labor stultorum affliget eos, qui nesciunt in urbem pergere.]
16Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!
16[Væ tibi, terra, cujus rex puer est, et cujus principes mane comedunt.
17Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.
17Beata terra cujus rex nobilis est, et cujus principes vescuntur in tempore suo, ad reficiendum, et non ad luxuriam.
18С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.
18In pigritiis humiliabitur contignatio, et in infirmitate manuum perstillabit domus.
19Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.
19In risum faciunt panem et vinum ut epulentur viventes; et pecuniæ obediunt omnia.
20Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.
20In cogitatione tua regi ne detrahas, et in secreto cubiculi tui ne maledixeris diviti: quia et aves cæli portabunt vocem tuam, et qui habet pennas annuntiabit sententiam.]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.