Проповедник 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.
1Мертві мухи псують запах пахущої мастї у мироварника; таке ж чинить і мала дурнота в поважного чоловіка з його розумом і честю.
2Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.
2Серце в мудрого (повертає) в правий бік, а серце в дурного — у лївий бік.
3Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.
3Якою б дорогою нї йшов дурний, — нема в його глузду: кожному виявить, що він дурний.
4Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.
4Як запалає в твого старшого досада проти тебе, не покидай твого місця: лагідність охоронить тебе од більшої провини.
5Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:
5Є одно зло, яке я бачив під сонцем, се — наче облуд у володаря:
6Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.
6Невіжу виноситься високо вгору, а багаті розумом седять внизу.
7Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.
7Бачив я рабів — їдуть верхи, а князї йдуть пішки, наче раби.
8Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.
8Хто копає яму, сам упаде в її; хто валить мур, того вкусить гадина.
9Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.
9Хто переносить каміннє, той може надсадитись, а хто коле дрова, попадає в небезпечність.
10Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.
10Як сокира притупиться та й не погостриш вістря, — треба напружовати сили; розум знає тому зарадити.
11Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.
11Укушеннє гадини без замови — те саме, що злий язик.
12Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.
12Слово з уст мудрого — пожиток, а уста дурного гублять його самого:
13Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.
13Перші слова з уст його — дурощі, а конець бесїди з уст його — безглузддє.
14Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?
14Дурний говорить багацько оттакого: чоловік не знає, що буде, й хто йому скаже, що станесь після него?
15Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.
15Праця дурного томить його; не знає він і дороги в місто.
16Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!
16Горе тобі, земле, як твій царь — хлопець, а князї твої їдять від ранку!
17Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.
17Щастє тобі, земле, як твій царь хорошого роду, а князї твої сїдають їсти певного часу, щоб посилитись, а не пересититись.
18С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.
18Од лїнощів похилиться будівля, а через недбалість текти ме дощ у хату.
19Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.
19Бенкетують про веселощі, й вино веселить життє, а срібло за все одвічає.
20Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.
20Ба й у думцї твоїй не лихослови цареві, й у ложницї твоїй не клени потужних; бо пташка може перенести слово твоє, й крилата переказати мову твою.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.