Римљанима 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Зато се не можеш изговорити, о човече који год судиш! Јер којим судом судиш другом, себе осуђујеш; јер то чиниш судећи.
1Итак, неизвинителен ты, всякий человек, судящий другого, ибо тем же судом, каким судишь другого, осуждаешь себя, потому что, судя другого, делаешь то же.
2А знамо да је суд Божји прав на оне који то чине.
2А мы знаем, что поистине есть суд Божий на делающих такие дела.
3Него помишљаш ли, о човече који судиш онима који то чине, и сам чиниш то! да ћеш ти побећи од суда Божијег?
3Неужели думаешь ты, человек, что избежишь суда Божия, осуждая делающих такие дела и сам делая то же?
4Или не мариш за богатство Његове доброте и кротости и трпљења, не знајући да те доброта Божија на покајање води?
4Или пренебрегаешь богатство благости, кротости и долготерпения Божия, не разумея, что благость Божия ведет тебя к покаянию?
5Него својом дрвености и непокајаним срцем сабираш себи гнев за дан гнева у који ће се показати праведни суд Бога,
5Но, по упорству твоему и нераскаянному сердцу, ты сам себе собираешь гнев на день гнева и откровения праведного суда от Бога,
6који ће дати свакоме по делима његовим:
6Который воздаст каждому по делам его:
7Онима, дакле, који су трпљењем дела доброг тражили славу и част и нераспадљивост, живот вечни;
7тем, которые постоянством в добром деле ищут славы, чести и бессмертия, жизнь вечную;
8а онима који се уз пркос супроте истини, а покоравају се неправди, немилост и гнев.
8а тем, которые упорствуют и не покоряются истине, но предаются неправде, - ярость и гнев.
9Невоља и туга на сваку душу човека који чини зло, а најпре Јеврејина и Грка;
9Скорбь и теснота всякой душе человека, делающего злое, во-первых, Иудея, потом и Еллина!
10а слава и част и мир свакоме који чини добро, а најпре Јеврејину и Грку;
10Напротив, слава и честь и мир всякому, делающему доброе, во-первых, Иудею, потом и Еллину!
11јер Бог не гледа ко је ко.
11Ибо нет лицеприятия у Бога.
12Јер који без закона сагрешише, без закона ће и изгинути; и који у закону сагрешише, по закону ће се осудити
12Те, которые, не имея закона, согрешили, вне закона и погибнут; а те, которые под законом согрешили, по закону осудятся,
13(јер пред Богом нису праведни они који слушају закон, него ће се они оправдати који га творе;
13потому что не слушатели закона праведны пред Богом, но исполнители закона оправданы будут,
14јер кад незнабошци не имајући закон сами од себе чине шта је по закону, они закон не имајући сами су себи закон:
14ибо когда язычники, не имеющие закона, по природе законное делают, то, не имея закона, они сами себе закон:
15Они доказују да је оно написано у срцима њиховим што се чини по закону, будући да им савест сведочи, и мисли међу собом туже се или правдају)
15они показывают, что дело закона у них написано в сердцах, о чем свидетельствует совесть их и мысли их, то обвиняющие, то оправдывающие одна другую
16На дан када Бог узасуди тајне људске по јеванђељу мом преко Исуса Христа.
16в день, когда, по благовествованию моему, Бог будет судить тайные дела человеков через Иисуса Христа.
17Гле, ти се зовеш Јеврејин, а ослањаш се на закон и хвалиш се Богом,
17Вот ты называешься Иудеем, и успокаиваешь себя законом, и хвалишься Богом,
18и познајеш вољу, и избираш шта је боље, јер си научен од закона;
18и знаешь волю Его, и разумеешь лучшее, научаясь из закона,
19и мислиш да си вођ слепима, видело онима који су у мраку,
19и уверен о себе, что ты путеводитель слепых, свет для находящихся во тьме,
20наказатељ безумнима, учитељ деци, који имаш углед разума и истине у закону.
20наставник невежд, учитель младенцев, имеющий в законе образец ведения и истины:
21Учећи, дакле, другог себе не учиш;
21как же ты, уча другого, не учишь себя самого?
22проповедајући да се не краде, крадеш; говорећи: Не чини прељубе, чиниш прељубу: гадећи се на идоле, крадеш светињу;
22Проповедуя не красть, крадешь? Говоря: “Не прелюбодействуй”, прелюбодействуешь? Гнушаясь идолов, святотатствуешь?
23који се хвалиш законом, а преступом закона срамотиш Бога.
23Хвалишься законом, а преступлением закона бесчестишь Бога?
24Јер се име Божије због вас хули у незнабошцима, као што стоји написано.
24Ибо ради вас, как написано, имя Божие хулится у язычников.
25Обрезање помаже ако закон држиш; ако ли си преступник закона, обрезање је твоје необрезање постало.
25Обрезание полезно, если исполняешь закон; а если ты преступник закона, то обрезание твое стало необрезанием.
26Ако, дакле, необрезање правду закона држи, зашто се не би његово необрезање за обрезање узело?
26Итак, если необрезанный соблюдает постановления закона, то его необрезание не вменится ли ему в обрезание?
27И онај који је од рода необрезан и извршује закон, осудиће тебе који си са словима и обрезањем преступник закона.
27И необрезанный по природе, исполняющий закон, не осудит ли тебя, преступника закона при Писании и обрезании?
28Јер оно није Јеврејин који је споља Јеврејин, нити је оно обрезање које је споља, на телу;
28Ибо не тот Иудей, кто таков по наружности, и не то обрезание, которое наружно, на плоти;
29него је оно Јеврејин који је изнутра и обрезање срца духом а не словима, то је обрезање; коме је хвала не од људи него од Бога.
29но тот Иудей, кто внутренне таков, и то обрезание, которое в сердце, по духу, а не по букве: ему и похвала не от людей, но от Бога.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.