Римљанима 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1Истину говорим тако ми Христа, не лажем, то ми сведочи савест моја Духом Светим:
1Je dis la vérité en Christ, je ne mens point, ma conscience m’en rend témoignage par le Saint-Esprit:
2Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка;
2J’éprouve une grande tristesse, et j’ai dans le cœur un chagrin continuel.
3јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју која су ми род по телу,
3Car je voudrais moi-même être anathème et séparé de Christ pour mes frères, mes parents selon la chair,
4која су Израиљци, којих је посинаштво и слава, и завет и закон, и богомољство, и обећања;
4qui sont Israélites, à qui appartiennent l’adoption, et la gloire, et les alliances, et la loi, et le culte,
5којих су и оци, и од којих је Христос по телу, који је над свима, Бог благословен ва век. Амин.
5et les promesses, et les patriarches, et de qui est issu, selon la chair, le Christ, qui est au-dessus de toutes choses, Dieu béni éternellement. Amen!
6А није могуће да реч Божија прође: јер нису сви Израиљци који су од Израиља;
6Ce n’est point à dire que la parole de Dieu soit restée sans effet. Car tous ceux qui descendent d’Israël ne sont pas Israël,
7нити су сви деца који су семе Авраамово, него у Исаку, рече, назваће ти се семе.
7et, pour être la postérité d’Abraham, ils ne sont pas tous ses enfants; mais il est dit: En Isaac sera nommée pour toi une postérité,
8То јест, нису оно деца Божија што су по телу деца, него деца обећања примају се за семе.
8c’est-à-dire que ce ne sont pas les enfants de la chair qui sont enfants de Dieu, mais que ce sont les enfants de la promesse qui sont regardés comme la postérité.
9Јер је ово реч обећања: У ово време доћи ћу и у Саре ће бити син.
9Voici, en effet, la parole de la promesse: Je reviendrai à cette même époque, et Sara aura un fils.
10Не само, пак, она него и Ревека, кад затрудне од самог Исака, оца нашег.
10Et, de plus, il en fut ainsi de Rébecca, qui conçut du seul Isaac notre père;
11Јер још док се деца не беху родила, ни учинила добра ни зла, да остане Божија наредба по избору,
11car, quoique les enfants ne fussent pas encore nés et qu’ils n’eussent fait ni bien ni mal, afin que le dessein d’élection de Dieu subsistât, sans dépendre des œuvres, et par la seule volonté de celui qui appelle,
12не за дела, него Оног ради који позива рече јој се: Већи ће служити мањем,
12il fut dit à Rébecca: L’aîné sera assujetti au plus jeune; selon qu’il est écrit:
13као што стоји написано: Јаков ми омиле, а на Исава омрзох.
13J’ai aimé Jacob Et j’ai haï Ésaü.
14Шта ћемо, дакле, на то рећи? Еда ли је неправда у Бога? Боже сачувај!
14Que dirons-nous donc? Y a-t-il en Dieu de l’injustice? Loin de là!
15Јер Мојсију говори: Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се.
15Car il dit à Moïse: Je ferai miséricorde à qui je fais miséricorde, et j’aurai compassion de qui j’ai compassion.
16Тако, дакле, нити стоји до оног који хоће, ни до оног који трчи, него до Бога који помилује.
16Ainsi donc, cela ne dépend ni de celui qui veut, ni de celui qui court, mais de Dieu qui fait miséricorde.
17Јер писмо говори Фараону: Зато те исто подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи.
17Car l’Écriture dit à Pharaon: Je t’ai suscité à dessein pour montrer en toi ma puissance, et afin que mon nom soit publié par toute la terre.
18Тако, дакле, кога хоће милује, а кога хоће отврдоглави.
18Ainsi, il fait miséricorde à qui il veut, et il endurcit qui il veut.
19Рећи ћеш ми: Зашто нас још криви? Јер ко се може супротити вољи Његовој?
19Tu me diras: Pourquoi blâme-t-il encore? Car qui est-ce qui résiste à sa volonté?
20А ко си ти, о човече! Да противно одговараш Богу? Еда ли рукотворина говори мајстору свом: Зашто си ме тако начинио?
20O homme, toi plutôt, qui es-tu pour contester avec Dieu? Le vase d’argile dira-t-il à celui qui l’a formé: Pourquoi m’as-tu fait ainsi?
21Или зар лончар нема власти над калом да од једне гуке начини један суд за част а други за срамоту?
21Le potier n’est-il pas maître de l’argile, pour faire avec la même masse un vase d’honneur et un vase d’un usage vil?
22А кад хтеде Бог да покаже гнев свој и да објави силу своју, поднесе с великим трпљењем судове гнева који су приправљени за погибао.
22Et que dire, si Dieu, voulant montrer sa colère et faire connaître sa puissance, a supporté avec une grande patience des vases de colère formés pour la perdition,
23И да покаже богатство славе своје на судима милости које приправи за славу;
23et s’il a voulu faire connaître la richesse de sa gloire envers des vases de miséricorde qu’il a d’avance préparés pour la gloire?
24које нас и дозва не само од Јевреја него и од незнабожаца,
24Ainsi nous a-t-il appelés, non seulement d’entre les Juifs, mais encore d’entre les païens,
25као што и у Јосији говори: Назваћу народ својим који није мој народ, и нељубазницу љубазницом.
25selon qu’il le dit dans Osée: J’appellerai mon peuple celui qui n’était pas mon peuple, et bien-aimée celle qui n’était pas la bien-aimée;
26И биће на месту, где им се рече: Ви нисте мој народ; тамо ће се назвати синови Бога Живога.
26et là où on leur disait: Vous n’êtes pas mon peuple! Ils seront appelés fils du Dieu vivant.
27А Исаија виче за Израиља: Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, остатак ће се спасти.
27Ésaïe, de son côté, s’écrie au sujet d’Israël: Quand le nombre des fils d’Israël serait comme le sable de la mer, Un reste seulement sera sauvé.
28Јер ће Он извршити реч своју, и наскоро ће извршити по правди, да, испуниће Господ наскоро реч своју на земљи.
28Car le Seigneur exécutera pleinement et promptement sur la terre ce qu’il a résolu.
29И као што прорече Исаија: Да нам није Господ Саваот оставио семена, онда бисмо били као Содом и Гомор.
29Et, comme Ésaïe l’avait dit auparavant: Si le Seigneur des armées Ne nous eût laissé une postérité, nous serions devenus comme Sodome, nous aurions été semblables à Gomorrhe.
30Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише правде докучише правду, али правду од вере.
30Que dirons-nous donc? Les païens, qui ne cherchaient pas la justice, ont obtenu la justice, la justice qui vient de la foi,
31А Израиљ тражећи закон правде не докучи закон правде.
31tandis qu’Israël, qui cherchait une loi de justice, n’est pas parvenu à cette loi.
32Зашто? Јер не тражи из вере него из дела закона; јер се спотакоше на камен спотицања,
32Pourquoi? Parce qu’Israël l’a cherchée, non par la foi, mais comme provenant des œuvres. Ils se sont heurtés contre la pierre d’achoppement,
33као што стоји написано: Ево мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни; и који га год верује неће се постидети.
33selon qu’il est écrit: Voici, je mets en Sion une pierre d’achoppement Et un rocher de scandale, Et celui qui croit en lui ne sera point confus.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.