Римљанима
Chapter 12

Римљанима

Daničić–Karadžić Bible (…
vs Louis Segond 1910
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

Римљанима 12

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1Молим вас, дакле, браћо, милости Божије ради, да дате телеса своја у жртву живу, свету, угодну Богу; то да буде ваше духовно богомољство.
1Je vous exhorte donc, frères, par les compassions de Dieu, à offrir vos corps comme un sacrifice vivant, saint, agréable à Dieu, ce qui sera de votre part un culte raisonnable.
2И не владајте се према овоме веку, него се промените обновљењем ума свог, да бисте могли кушати које је добра и угодна и савршена воља Божија.
2Ne vous conformez pas au siècle présent, mais soyez transformés par le renouvellement de l’intelligence, afin que vous discerniez quelle est la volonté de Dieu, ce qui est bon, agréable et parfait.
3Јер кроз благодат која је мени дата кажем свакоме који је међу вама да не мислите за себе више него што ваља мислити; него да мислите у смерности као што је коме Бог уделио меру вере.
3Par la grâce qui m’a été donnée, je dis à chacun de vous de n’avoir pas de lui-même une trop haute opinion, mais de revêtir des sentiments modestes, selon la mesure de foi que Dieu a départie à chacun.
4Јер као у једном телу што имамо многе уде а уди сви немају један посао,
4Car, comme nous avons plusieurs membres dans un seul corps, et que tous les membres n’ont pas la même fonction,
5тако смо многи једно тело у Христу, а по себи смо уди један другом.
5ainsi, nous qui sommes plusieurs, nous formons un seul corps en Christ, et nous sommes tous membres les uns des autres.
6А имамо различите дарове по благодати која нам је дана: ако пророштво, нека буде по мери вере;
6Puisque nous avons des dons différents, selon la grâce qui nous a été accordée, que celui qui a le don de prophétie l’exerce selon l’analogie de la foi;
7ако ли службу, нека служи; ако је учитељ, нека учи;
7que celui qui est appelé au ministère s’attache à son ministère; que celui qui enseigne s’attache à son enseignement,
8ако је тешитељ, нека теши; који даје нека даје просто; који управља нека се брине; који чини милост нека чини с добром вољом.
8et celui qui exhorte à l’exhortation. Que celui qui donne le fasse avec libéralité; que celui qui préside le fasse avec zèle; que celui qui pratique la miséricorde le fasse avec joie.
9Љубав да не буде лажна. Мрзећи на зло држите се добра.
9Que la charité soit sans hypocrisie. Ayez le mal en horreur; attachez-vous fortement au bien.
10Братском љубави будите један к другом љубазни. Чашћу један другог већег чините.
10Par amour fraternel, soyez pleins d’affection les uns pour les autres; par honneur, usez de prévenances réciproques.
11Не будите у послу лени; будите огњени у духу, служите Господу.
11Ayez du zèle, et non de la paresse. Soyez fervents d’esprit. Servez le Seigneur.
12Надањем веселите се, у невољи трпите, у молитви будите једнако.
12Réjouissez-vous en espérance. Soyez patients dans l’affliction. Persévérez dans la prière.
13Делите потребе са светима; примајте радо путнике.
13Pourvoyez aux besoins des saints. Exercez l’hospitalité.
14Благосиљајте оне који вас гоне: благосиљајте, а не куните.
14Bénissez ceux qui vous persécutent, bénissez et ne maudissez pas.
15Радујте се с радоснима, и плачите с плачнима.
15Réjouissez-vous avec ceux qui se réjouissent; pleurez avec ceux qui pleurent.
16Будите једне мисли међу собом. Не мислите о високим стварима, него се држите ниских. Не мислите за себе да сте мудри.
16Ayez les mêmes sentiments les uns envers les autres. N’aspirez pas à ce qui est élevé, mais laissez-vous attirer par ce qui est humble. Ne soyez point sages à vos propres yeux.
17А никоме не враћајте зла за зло; промишљајте о томе шта је добро пред свим људима.
17Ne rendez à personne le mal pour le mal. Recherchez ce qui est bien devant tous les hommes.
18Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свим људима.
18S’il est possible, autant que cela dépende de vous, soyez en paix avec tous les hommes.
19Не освећујте се за себе, љубазни, него подајте место гневу, јер стоји написано: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ.
19Ne vous vengez point vous-mêmes, bien-aimés, mais laissez agir la colère; car il est écrit: A moi la vengeance, à moi la rétribution, dit le Seigneur.
20Ако је, дакле, гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напој га; јер чинећи то угљевље огњено скупљаш на главу његову.
20Mais si ton ennemi a faim, donne-lui à manger; s’il a soif, donne-lui à boire; car en agissant ainsi, ce sont des charbons ardents que tu amasseras sur sa tête.
21Не дај се злу надвладати, него надвладај зло добрим.
21Ne te laisse pas vaincre par le mal, mais surmonte le mal par le bien.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.