Римљанима 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Chinese Union Version, punctuated (Traditional)
1Истину говорим тако ми Христа, не лажем, то ми сведочи савест моја Духом Светим:
1我在基督裏說真話，並不謊言，有我良心被聖靈感動，給我作見證：
2Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка;
2我是大有憂愁，心裏時常傷痛；
3јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју која су ми род по телу,
3為我弟兄，我骨肉之親，就是自己被咒詛，與基督分離，我也願意。
4која су Израиљци, којих је посинаштво и слава, и завет и закон, и богомољство, и обећања;
4他們是 以色列 人；那兒子的名分、榮耀、諸約、律法、禮儀、應許都是他們的。
5којих су и оци, и од којих је Христос по телу, који је над свима, Бог благословен ва век. Амин.
5列祖就是他們的祖宗；按肉體說，基督也是從他們出來的。他是在萬有之上，永遠可稱頌的上帝。阿們！
6А није могуће да реч Божија прође: јер нису сви Израиљци који су од Израиља;
6這不是說上帝的話落了空。因為從 以色列 生的不都是 以色列 人，
7нити су сви деца који су семе Авраамово, него у Исаку, рече, назваће ти се семе.
7也不因為是 亞伯拉罕 的後裔就都作他的兒女；惟獨「從 以撒 生的才要稱為你的後裔。」
8То јест, нису оно деца Божија што су по телу деца, него деца обећања примају се за семе.
8這就是說，肉身所生的兒女不是上帝的兒女，惟獨那應許的兒女才算是後裔。
9Јер је ово реч обећања: У ово време доћи ћу и у Саре ће бити син.
9因為所應許的話是這樣說：「到 明年 這時候我要來， 撒拉 必生一個兒子。」
10Не само, пак, она него и Ревека, кад затрудне од самог Исака, оца нашег.
10不但如此，還有 利百加 ，既從一個人，就是從我們的祖宗 以撒 懷了孕，（
11Јер још док се деца не беху родила, ни учинила добра ни зла, да остане Божија наредба по избору,
11雙子 還沒有生下來，善惡還沒有做出來，只因要顯明上帝揀選人的旨意，不在乎人的行為，乃在乎召人的 主 。）
12не за дела, него Оног ради који позива рече јој се: Већи ће служити мањем,
12上帝就對 利百加 說：「將來，大的要服事小的。」
13као што стоји написано: Јаков ми омиле, а на Исава омрзох.
13正如 經上 所記： 雅各 是我所愛的； 以掃 是我所惡的。
14Шта ћемо, дакле, на то рећи? Еда ли је неправда у Бога? Боже сачувај!
14這樣，我們可說甚麼呢？難道上帝有甚麼不公平嗎？斷乎沒有！
15Јер Мојсију говори: Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се.
15因他對 摩西 說： 我要憐憫誰就憐憫誰， 要恩待誰就恩待誰。
16Тако, дакле, нити стоји до оног који хоће, ни до оног који трчи, него до Бога који помилује.
16據此看來，這不在乎那定意的，也不在乎那奔跑的，只在乎發憐憫的上帝。
17Јер писмо говори Фараону: Зато те исто подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи.
17因為經上有話向法老說：「我將你興起來，特要在你身上彰顯我的權能，並要使我的名傳遍天下。」
18Тако, дакле, кога хоће милује, а кога хоће отврдоглави.
18如此看來，上帝要憐憫誰就憐憫誰，要叫誰剛硬就叫誰剛硬。
19Рећи ћеш ми: Зашто нас још криви? Јер ко се може супротити вољи Његовој?
19這樣，你必對我說：「他為甚麼還指責人呢？有誰抗拒他的旨意呢？」
20А ко си ти, о човече! Да противно одговараш Богу? Еда ли рукотворина говори мајстору свом: Зашто си ме тако начинио?
20你這個人哪，你是誰，竟敢向上帝強嘴呢？受造之物豈能對造他的說：「你為甚麼這樣造我呢？」
21Или зар лончар нема власти над калом да од једне гуке начини један суд за част а други за срамоту?
21窯匠難道沒有權柄從一團泥裏拿一塊做成貴重的器皿，又拿一塊做成卑賤的器皿嗎？
22А кад хтеде Бог да покаже гнев свој и да објави силу своју, поднесе с великим трпљењем судове гнева који су приправљени за погибао.
22倘若上帝要顯明他的忿怒，彰顯他的權能，就多多忍耐寬容那可怒、預備遭毀滅的器皿，
23И да покаже богатство славе своје на судима милости које приправи за славу;
23又要將他豐盛的榮耀彰顯在那蒙憐憫、早預備得榮耀的器皿上。
24које нас и дозва не само од Јевреја него и од незнабожаца,
24這 器皿 就是我們被上帝所召的，不但是從 猶太 人中，也是從外邦人中。這有甚麼不可呢？
25као што и у Јосији говори: Назваћу народ својим који није мој народ, и нељубазницу љубазницом.
25就像上帝在 何西阿 書上說： 那本來不是我子民的， 我要稱為「我的子民」； 本來不是蒙愛的， 我要稱為「蒙愛的」。
26И биће на месту, где им се рече: Ви нисте мој народ; тамо ће се назвати синови Бога Живога.
26從前在甚麼地方對他們說： 你們不是我的子民， 將來就在那裏稱他們為「永生上帝的兒子」。
27А Исаија виче за Израиља: Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, остатак ће се спасти.
27以賽亞 指着 以色列 人喊着說：「 以色列 人雖多如海沙，得救的不過是剩下的餘數；
28Јер ће Он извршити реч своју, и наскоро ће извршити по правди, да, испуниће Господ наскоро реч своју на земљи.
28因為主要在世上施行他的話，叫他的話都成全，速速地完結。」
29И као што прорече Исаија: Да нам није Господ Саваот оставио семена, онда бисмо били као Содом и Гомор.
29又如 以賽亞 先前說過： 若不是萬軍之主給我們存留餘種， 我們早已像 所多瑪 、 蛾摩拉 的樣子了。
30Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише правде докучише правду, али правду од вере.
30這樣，我們可說甚麼呢？那本來不追求義的外邦人反得了義，就是因信而得的義。
31А Израиљ тражећи закон правде не докучи закон правде.
31但 以色列 人追求律法的義，反得不着律法的義。
32Зашто? Јер не тражи из вере него из дела закона; јер се спотакоше на камен спотицања,
32這是甚麼緣故呢？是因為他們不憑着信心求，只憑着行為求；他們正跌在那絆腳石上。
33као што стоји написано: Ево мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни; и који га год верује неће се постидети.
33就如經上所記： 我在 錫安 放一塊絆腳的石頭，跌人的磐石； 信靠他的人必不至於羞愧。
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.