Римљанима 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Chinese Union Version, punctuated (Simplified)
1Истину говорим тако ми Христа, не лажем, то ми сведочи савест моја Духом Светим:
1我在基督里说真话，并不谎言，有我良心被圣灵感动，给我作见证：
2Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка;
2我是大有忧愁，心里时常伤痛；
3јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју која су ми род по телу,
3为我弟兄，我骨肉之亲，就是自己被咒诅，与基督分离，我也愿意。
4која су Израиљци, којих је посинаштво и слава, и завет и закон, и богомољство, и обећања;
4他们是 以色列 人；那儿子的名分、荣耀、诸约、律法、礼仪、应许都是他们的。
5којих су и оци, и од којих је Христос по телу, који је над свима, Бог благословен ва век. Амин.
5列祖就是他们的祖宗；按肉体说，基督也是从他们出来的。他是在万有之上，永远可称颂的 神。阿们！
6А није могуће да реч Божија прође: јер нису сви Израиљци који су од Израиља;
6这不是说 神的话落了空。因为从 以色列 生的不都是 以色列 人，
7нити су сви деца који су семе Авраамово, него у Исаку, рече, назваће ти се семе.
7也不因为是 亚伯拉罕 的后裔就都作他的儿女；惟独「从 以撒 生的才要称为你的后裔。」
8То јест, нису оно деца Божија што су по телу деца, него деца обећања примају се за семе.
8这就是说，肉身所生的儿女不是 神的儿女，惟独那应许的儿女才算是后裔。
9Јер је ово реч обећања: У ово време доћи ћу и у Саре ће бити син.
9因为所应许的话是这样说：「到 明年 这时候我要来， 撒拉 必生一个儿子。」
10Не само, пак, она него и Ревека, кад затрудне од самог Исака, оца нашег.
10不但如此，还有 利百加 ，既从一个人，就是从我们的祖宗 以撒 怀了孕，（
11Јер још док се деца не беху родила, ни учинила добра ни зла, да остане Божија наредба по избору,
11双子 还没有生下来，善恶还没有做出来，只因要显明 神拣选人的旨意，不在乎人的行为，乃在乎召人的 主 。）
12не за дела, него Оног ради који позива рече јој се: Већи ће служити мањем,
12神就对 利百加 说：「将来，大的要服事小的。」
13као што стоји написано: Јаков ми омиле, а на Исава омрзох.
13正如 经上 所记： 雅各 是我所爱的； 以扫 是我所恶的。
14Шта ћемо, дакле, на то рећи? Еда ли је неправда у Бога? Боже сачувај!
14这样，我们可说什么呢？难道 神有什么不公平吗？断乎没有！
15Јер Мојсију говори: Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се.
15因他对 摩西 说： 我要怜悯谁就怜悯谁， 要恩待谁就恩待谁。
16Тако, дакле, нити стоји до оног који хоће, ни до оног који трчи, него до Бога који помилује.
16据此看来，这不在乎那定意的，也不在乎那奔跑的，只在乎发怜悯的 神。
17Јер писмо говори Фараону: Зато те исто подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи.
17因为经上有话向法老说：「我将你兴起来，特要在你身上彰显我的权能，并要使我的名传遍天下。」
18Тако, дакле, кога хоће милује, а кога хоће отврдоглави.
18如此看来， 神要怜悯谁就怜悯谁，要叫谁刚硬就叫谁刚硬。
19Рећи ћеш ми: Зашто нас још криви? Јер ко се може супротити вољи Његовој?
19这样，你必对我说：「他为什么还指责人呢？有谁抗拒他的旨意呢？」
20А ко си ти, о човече! Да противно одговараш Богу? Еда ли рукотворина говори мајстору свом: Зашто си ме тако начинио?
20你这个人哪，你是谁，竟敢向 神强嘴呢？受造之物岂能对造他的说：「你为什么这样造我呢？」
21Или зар лончар нема власти над калом да од једне гуке начини један суд за част а други за срамоту?
21窑匠难道没有权柄从一团泥里拿一块做成贵重的器皿，又拿一块做成卑贱的器皿吗？
22А кад хтеде Бог да покаже гнев свој и да објави силу своју, поднесе с великим трпљењем судове гнева који су приправљени за погибао.
22倘若 神要显明他的忿怒，彰显他的权能，就多多忍耐宽容那可怒、预备遭毁灭的器皿，
23И да покаже богатство славе своје на судима милости које приправи за славу;
23又要将他丰盛的荣耀彰显在那蒙怜悯、早预备得荣耀的器皿上。
24које нас и дозва не само од Јевреја него и од незнабожаца,
24这 器皿 就是我们被 神所召的，不但是从 犹太 人中，也是从外邦人中。这有什么不可呢？
25као што и у Јосији говори: Назваћу народ својим који није мој народ, и нељубазницу љубазницом.
25就像 神在 何西阿 书上说： 那本来不是我子民的， 我要称为「我的子民」； 本来不是蒙爱的， 我要称为「蒙爱的」。
26И биће на месту, где им се рече: Ви нисте мој народ; тамо ће се назвати синови Бога Живога.
26从前在什么地方对他们说： 你们不是我的子民， 将来就在那里称他们为「永生 神的儿子」。
27А Исаија виче за Израиља: Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, остатак ће се спасти.
27以赛亚 指着 以色列 人喊着说：「 以色列 人虽多如海沙，得救的不过是剩下的余数；
28Јер ће Он извршити реч своју, и наскоро ће извршити по правди, да, испуниће Господ наскоро реч своју на земљи.
28因为主要在世上施行他的话，叫他的话都成全，速速地完结。」
29И као што прорече Исаија: Да нам није Господ Саваот оставио семена, онда бисмо били као Содом и Гомор.
29又如 以赛亚 先前说过： 若不是万军之主给我们存留余种， 我们早已像 所多玛 、 蛾摩拉 的样子了。
30Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише правде докучише правду, али правду од вере.
30这样，我们可说什么呢？那本来不追求义的外邦人反得了义，就是因信而得的义。
31А Израиљ тражећи закон правде не докучи закон правде.
31但 以色列 人追求律法的义，反得不着律法的义。
32Зашто? Јер не тражи из вере него из дела закона; јер се спотакоше на камен спотицања,
32这是什么缘故呢？是因为他们不凭着信心求，只凭着行为求；他们正跌在那绊脚石上。
33као што стоји написано: Ево мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни; и који га год верује неће се постидети.
33就如经上所记： 我在 锡安 放一块绊脚的石头，跌人的磐石； 信靠他的人必不至于羞愧。
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.