Римљанима 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1Истину говорим тако ми Христа, не лажем, то ми сведочи савест моја Духом Светим:
1VERDAD digo en Cristo, no miento, dándome testimonio mi conciencia en el Espíritu Santo,
2Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка;
2Que tengo gran tristeza y continuo dolor en mi corazón.
3јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју која су ми род по телу,
3Porque deseara yo mismo ser apartado de Cristo por mis hermanos, los que son mis parientes según la carne;
4која су Израиљци, којих је посинаштво и слава, и завет и закон, и богомољство, и обећања;
4Que son israelitas, de los cuales es la adopción, y la gloria, y el pacto, y la data de la ley, y el culto, y las promesas;
5којих су и оци, и од којих је Христос по телу, који је над свима, Бог благословен ва век. Амин.
5Cuyos son los padres, y de los cuales es Cristo según la carne, el cual es Dios sobre todas las cosas, bendito por los siglos. Amén.
6А није могуће да реч Божија прође: јер нису сви Израиљци који су од Израиља;
6No empero que la palabra de Dios haya faltado: porque no todos los que son de Israel son Israelitas;
7нити су сви деца који су семе Авраамово, него у Исаку, рече, назваће ти се семе.
7Ni por ser simiente de Abraham, son todos hijos; mas: En Isaac te será llamada simiente.
8То јест, нису оно деца Божија што су по телу деца, него деца обећања примају се за семе.
8Quiere decir: No los que son hijos de la carne, éstos son los hijos de Dios; mas los que son hijos de la promesa, son contados en la generación.
9Јер је ово реч обећања: У ово време доћи ћу и у Саре ће бити син.
9Porque la palabra de la promesa es esta: Como en este tiempo vendré, y tendrá Sara un hijo.
10Не само, пак, она него и Ревека, кад затрудне од самог Исака, оца нашег.
10Y no sólo esto; mas también Rebeca concibiendo de uno, de Isaac nuestro padre,
11Јер још док се деца не беху родила, ни учинила добра ни зла, да остане Божија наредба по избору,
11(Porque no siendo aún nacidos, ni habiendo hecho aún ni bien ni mal, para que el propósito de Dios conforme á la elección, no por las obras sino por el que llama, permaneciese;)
12не за дела, него Оног ради који позива рече јој се: Већи ће служити мањем,
12Le fué dicho que el mayor serviría al menor.
13као што стоји написано: Јаков ми омиле, а на Исава омрзох.
13Como está escrito: A Jacob amé, mas á Esaú aborrecí.
14Шта ћемо, дакле, на то рећи? Еда ли је неправда у Бога? Боже сачувај!
14¿Pues qué diremos? ¿Que hay injusticia en Dios? En ninguna manera.
15Јер Мојсију говори: Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се.
15Mas á Moisés dice: Tendré misericordia del que tendré misericordia, y me compadeceré del que me compadeceré.
16Тако, дакле, нити стоји до оног који хоће, ни до оног који трчи, него до Бога који помилује.
16Así que no es del que quiere, ni del que corre, sino de Dios que tiene misericordia.
17Јер писмо говори Фараону: Зато те исто подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи.
17Porque la Escritura dice de Faraón: Que para esto mismo te he levantado, para mostrar en ti mi potencia, y que mi nombre sea anunciado por toda la tierra.
18Тако, дакле, кога хоће милује, а кога хоће отврдоглави.
18De manera que del que quiere tiene misericordia; y al que quiere, endurece.
19Рећи ћеш ми: Зашто нас још криви? Јер ко се може супротити вољи Његовој?
19Me dirás pues: ¿Por qué, pues, se enoja? porque ¿quién resistirá á su voluntad?
20А ко си ти, о човече! Да противно одговараш Богу? Еда ли рукотворина говори мајстору свом: Зашто си ме тако начинио?
20Mas antes, oh hombre, ¿quién eres tú, para que alterques con Dios? Dirá el vaso de barro al que le labró: ¿Por qué me has hecho tal?
21Или зар лончар нема власти над калом да од једне гуке начини један суд за част а други за срамоту?
21¿O no tiene potestad el alfarero para hacer de la misma masa un vaso para honra, y otro para vergüenza?
22А кад хтеде Бог да покаже гнев свој и да објави силу своју, поднесе с великим трпљењем судове гнева који су приправљени за погибао.
22¿Y qué, si Dios, queriendo mostrar la ira y hacer notoria su potencia, soportó con mucha mansedumbre los vasos de ira preparados para muerte,
23И да покаже богатство славе своје на судима милости које приправи за славу;
23Y para hacer notorias las riquezas de su gloria, mostrólas para con los vasos de misericordia que él ha preparado para gloria;
24које нас и дозва не само од Јевреја него и од незнабожаца,
24Los cuales también ha llamado, es á saber , á nosotros, no sólo de los Judíos, mas también de los Gentiles?
25као што и у Јосији говори: Назваћу народ својим који није мој народ, и нељубазницу љубазницом.
25Como también en Oseas dice: Llamaré al que no era mi pueblo, pueblo mío; y á la no amada, amada.
26И биће на месту, где им се рече: Ви нисте мој народ; тамо ће се назвати синови Бога Живога.
26Y será, que en el lugar donde les fué dicho: Vosotros no sois pueblo mío: allí serán llamados hijos del Dios viviente.
27А Исаија виче за Израиља: Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, остатак ће се спасти.
27También Isaías clama tocante á Israel: Si fuere el número de los hijos de Israel como la arena de la mar, las reliquias serán salvas:
28Јер ће Он извршити реч своју, и наскоро ће извршити по правди, да, испуниће Господ наскоро реч своју на земљи.
28Porque palabra consumadora y abreviadora en justicia, porque palabra abreviada, hará el Señor sobre la tierra.
29И као што прорече Исаија: Да нам није Господ Саваот оставио семена, онда бисмо били као Содом и Гомор.
29Y como antes dijo Isaías: Si el Señor de los ejércitos no nos hubiera dejado simiente, como Sodoma habríamos venido á ser, y á Gomorra fuéramos semejantes.
30Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише правде докучише правду, али правду од вере.
30¿Pues qué diremos? Que los Gentiles que no seguían justicia, han alcanzado la justicia, es á saber, la justicia que es por la fe;
31А Израиљ тражећи закон правде не докучи закон правде.
31Mas Israel que seguía la ley de justicia, no ha llegado á la ley de justicia.
32Зашто? Јер не тражи из вере него из дела закона; јер се спотакоше на камен спотицања,
32¿Por qué? Porque la seguían no por fe, mas como por las obras de la ley: por lo cual tropezaron en la piedra de tropiezo,
33као што стоји написано: Ево мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни; и који га год верује неће се постидети.
33Como está escrito: He aquí pongo en Sión piedra de tropiezo, y piedra de caída; y aquel que creyere en ella, no será avergonzado.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.