Римљанима 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1Или не знате, браћо (јер говорим онима који знају закон), да закон влада над човеком докле је жив?
1¿IGNORÁIS, hermanos, (porque hablo con los que saben la ley) que la ley se enseñorea del hombre entre tanto que vive?
2Јер је удата жена привезана законом за мужа докле год он живи; а ако ли муж њен умре, разреши се од закона мужевљег.
2Porque la mujer que está sujeta á marido, mientras el marido vive está obligada á la ley; mas muerto el marido, libre es de la ley del marido.
3Зато, дакле, док јој је муж жив бива прељубочиница ако пође за другог мужа; а ако јој умре муж проста је од закона да не буде прељубочиница ако пође за другог.
3Así que, viviendo el marido, se llamará adúltera si fuere de otro varón; mas si su marido muriere, es libre de la ley; de tal manera que no será adúltera si fuere de otro marido.
4Зато, браћо моја, и ви умресте закону телом Христовим, да будете другог, Оног што уста из мртвих, да плод донесемо Богу.
4Así también vosotros, hermanos míos, estáis muertos á la ley por el cuerpo de Cristo, para que seáis de otro, á saber , del que resucitó de los muertos, á fin de que fructifiquemos á Dios.
5Јер кад бејасмо у телу, беху сласти греховне, које закон рађаху у удима нашим да се смрти плод доноси.
5Porque mientras estábamos en la carne, los afectos de los pecados que eran por la ley, obraban en nuestros miembros fructificando para muerte.
6А сад, умревши избависмо се од закона који нас држаше, да служимо Богу у обновљењу Духа а не у старини слова.
6Mas ahora estamos libres de la ley, habiendo muerto á aquella en la cual estábamos detenidos, para que sirvamos en novedad de espíritu, y no en vejez de letra.
7Шта ћемо дакле рећи? Је ли закон грех? Боже сачувај! Него ја греха не познах осим кроз закон; јер не знадох за жељу да закон не каза: Не зажели.
7¿Qué pues diremos? ¿La ley es pecado? En ninguna manera. Empero yo no conocí el pecado sino por la ley: porque tampoco conociera la concupiscencia, si la ley no dijera: No codiciarás.
8А грех узе почетак кроз заповест, и начини у мени сваку жељу; јер је грех без закона мртав.
8Mas el pecado, tomando ocasión, obró en mí por el mandamiento toda concupiscencia: porque sin la ley el pecado está muerto.
9А ја живљах некад без закона; а кад дође заповест, онда грех оживе,
9Así que, yo sin la ley vivía por algún tiempo: mas venido el mandamiento, el pecado revivió, y yo morí.
10а ја умрех, и нађе се да ми заповест би за смрт која беше дата за живот.
10Y hallé que el mandamiento, intimado para vida, para mí era mortal:
11Јер грех узевши почетак кроз заповест превари ме, и уби ме њоме.
11Porque el pecado, tomando ocasión, me engañó por el mandamiento, y por él me mató.
12Тако је, дакле, закон свет и заповест света и праведна и добра.
12De manera que la ley á la verdad es santa, y el mandamiento santo, y justo, y bueno.
13Добро ли дакле би мени смрт? Боже сачувај! Него грех, да се покаже грех добром чинећи ми смрт, да буде грех одвише грешан заповешћу.
13¿Luego lo que es bueno, á mí me es hecho muerte? No; sino que el pecado, para mostrarse pecado, por lo bueno me obró la muerte, haciéndose pecado sobremanera pecante por el mandamiento.
14Јер знамо да је закон духован; а ја сам телесан, продан под грех:
14Porque sabemos que la ley es espiritual; mas yo soy carnal, vendido á sujeción del pecado.
15Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно шта хоћу, него на шта мрзим оно чиним.
15Porque lo que hago, no lo entiendo; ni lo que quiero, hago; antes lo que aborrezco, aquello hago.
16Ако ли оно чиним шта нећу, хвалим закон да је добар.
16Y si lo que no quiero, esto hago, apruebo que la ley es buena.
17А ово више ја не чиним него грех који живи у мени.
17De manera que ya no obro aquello, sino el pecado que mora en mí.
18Јер знам да добро не живи у мени, то јест у телу мом. Јер хтети имам у себи, али учинити добро не налазим.
18Y yo sé que en mí (es á saber, en mi carne) no mora el bien: porque tengo el querer, mas efectuar el bien no lo alcanzo.
19Јер добро што хоћу не чиним, него зло што нећу оно чиним.
19Porque no hago el bien que quiero; mas el mal que no quiero, éste hago.
20А кад чиним оно што нећу, већ ја то не чиним него грех који живи у мени.
20Y si hago lo que no quiero, ya no lo obro yo, sino el pecado que mora en mí.
21Налазим, дакле закон, кад хоћу добро да чиним, да ме на зло нагони.
21Así que, queriendo yo hacer el bien, hallo esta ley: Que el mal está en mí.
22Јер имам радост у закону Божијем по унутрашњем човеку;
22Porque según el hombre interior, me deleito en la ley de Dios:
23али видим други закон у удима својим, који се супроти закону ума мог, и заробљава ме законом греховним који је у удима мојим.
23Mas veo otra ley en mis miembros, que se rebela contra la ley de mi espíritu, y que me lleva cautivo á la ley del pecado que está en mis miembros.
24Ја несрећни човек! Ко ће ме избавити од тела смрти ове?
24¡Miserable hombre de mí! ¿quién me librará del cuerpo de esta muerte?
25Захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа Господа нашег. Тако, дакле, ја сам умом својим служим закону Божијем а телом закону греховном.
25Gracias doy á Dios, por Jesucristo Señor nuestro. Así que, yo mismo con la mente sirvo á la ley de Dios, mas con la carne á la ley del pecado.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.