Римљанима 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1Или не знате, браћо (јер говорим онима који знају закон), да закон влада над човеком докле је жив?
1Or don’t you know, brothers (for I speak to men who know the law), that the law has dominion over a man for as long as he lives?
2Јер је удата жена привезана законом за мужа докле год он живи; а ако ли муж њен умре, разреши се од закона мужевљег.
2For the woman that has a husband is bound by law to the husband while he lives, but if the husband dies, she is discharged from the law of the husband.
3Зато, дакле, док јој је муж жив бива прељубочиница ако пође за другог мужа; а ако јој умре муж проста је од закона да не буде прељубочиница ако пође за другог.
3So then if, while the husband lives, she is joined to another man, she would be called an adulteress. But if the husband dies, she is free from the law, so that she is no adulteress, though she is joined to another man.
4Зато, браћо моја, и ви умресте закону телом Христовим, да будете другог, Оног што уста из мртвих, да плод донесемо Богу.
4Therefore, my brothers, you also were made dead to the law through the body of Christ, that you would be joined to another, to him who was raised from the dead, that we might produce fruit to God.
5Јер кад бејасмо у телу, беху сласти греховне, које закон рађаху у удима нашим да се смрти плод доноси.
5For when we were in the flesh, the sinful passions which were through the law worked in our members to bring out fruit to death.
6А сад, умревши избависмо се од закона који нас држаше, да служимо Богу у обновљењу Духа а не у старини слова.
6But now we have been discharged from the law, having died to that in which we were held; so that we serve in newness of the spirit, and not in oldness of the letter.
7Шта ћемо дакле рећи? Је ли закон грех? Боже сачувај! Него ја греха не познах осим кроз закон; јер не знадох за жељу да закон не каза: Не зажели.
7What shall we say then? Is the law sin? May it never be! However, I wouldn’t have known sin except through the law. For I wouldn’t have known coveting unless the law had said, “You shall not covet.”
8А грех узе почетак кроз заповест, и начини у мени сваку жељу; јер је грех без закона мртав.
8But sin, finding occasion through the commandment, produced in me all kinds of coveting. For apart from the law, sin is dead.
9А ја живљах некад без закона; а кад дође заповест, онда грех оживе,
9I was alive apart from the law once, but when the commandment came, sin revived and I died.
10а ја умрех, и нађе се да ми заповест би за смрт која беше дата за живот.
10The commandment which was for life, this I found to be for death;
11Јер грех узевши почетак кроз заповест превари ме, и уби ме њоме.
11for sin, finding occasion through the commandment, deceived me, and through it killed me.
12Тако је, дакле, закон свет и заповест света и праведна и добра.
12Therefore the law indeed is holy, and the commandment holy, righteous, and good.
13Добро ли дакле би мени смрт? Боже сачувај! Него грех, да се покаже грех добром чинећи ми смрт, да буде грех одвише грешан заповешћу.
13Did then that which is good become death to me? May it never be! But sin, that it might be shown to be sin, was producing death in me through that which is good; that through the commandment sin might become exceedingly sinful.
14Јер знамо да је закон духован; а ја сам телесан, продан под грех:
14For we know that the law is spiritual, but I am fleshly, sold under sin.
15Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно шта хоћу, него на шта мрзим оно чиним.
15For I don’t understand what I am doing. For I don’t practice what I desire to do; but what I hate, that I do.
16Ако ли оно чиним шта нећу, хвалим закон да је добар.
16But if what I don’t desire, that I do, I consent to the law that it is good.
17А ово више ја не чиним него грех који живи у мени.
17So now it is no more I that do it, but sin which dwells in me.
18Јер знам да добро не живи у мени, то јест у телу мом. Јер хтети имам у себи, али учинити добро не налазим.
18For I know that in me, that is, in my flesh, dwells no good thing. For desire is present with me, but I don’t find it doing that which is good.
19Јер добро што хоћу не чиним, него зло што нећу оно чиним.
19For the good which I desire, I don’t do; but the evil which I don’t desire, that I practice.
20А кад чиним оно што нећу, већ ја то не чиним него грех који живи у мени.
20But if what I don’t desire, that I do, it is no more I that do it, but sin which dwells in me.
21Налазим, дакле закон, кад хоћу добро да чиним, да ме на зло нагони.
21I find then the law that, while I desire to do good, evil is present.
22Јер имам радост у закону Божијем по унутрашњем човеку;
22For I delight in God’s law after the inward person,
23али видим други закон у удима својим, који се супроти закону ума мог, и заробљава ме законом греховним који је у удима мојим.
23but I see a different law in my members, warring against the law of my mind, and bringing me into captivity under the law of sin which is in my members.
24Ја несрећни човек! Ко ће ме избавити од тела смрти ове?
24What a wretched man I am! Who will deliver me out of the body of this death?
25Захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа Господа нашег. Тако, дакле, ја сам умом својим служим закону Божијем а телом закону греховном.
25I thank God through Jesus Christ, our Lord! So then with the mind, I myself serve God’s law, but with the flesh, sin’s law.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.