Римљанима 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1Говорим, дакле: еда ли Бог одбаци народ свој? Боже сачувај! Јер сам и ја Израиљац од семена Авраамовог, од колена Венијаминовог.
1I ask then, did God reject his people? May it never be! For I also am an Israelite, a descendant of Abraham, of the tribe of Benjamin.
2Не одбаци Бог народ свој, који напред позна. Или не знате шта говори писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи:
2God didn’t reject his people, whom he foreknew. Or don’t you know what the Scripture says about Elijah? How he pleads with God against Israel:
3Господе! Пророке Твоје побише и олтаре Твоје раскопаше, а ја остах један и траже душу моју да је изваде.
3“Lord, they have killed your prophets. They have broken down your altars. I am left alone, and they seek my life.”
4А шта му говори Божји одговор? Оставих себи седам хиљада људи који не приклонише колена пред Ваалом.
4But how does God answer him? “I have reserved for myself seven thousand men who have not bowed the knee to Baal.”
5Тако, дакле, и у садашње време остатак би по избору благодати.
5Even so too at this present time also there is a remnant according to the election of grace.
6Ако ли је по благодати, онда није од дела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дела није више благодат, јер дело већ не би било дело.
6And if by grace, then it is no longer of works; otherwise grace is no longer grace. But if it is of works, it is no longer grace; otherwise work is no longer work.
7Шта дакле? Шта искаше Израиљ оно не доби; а избор доби; остали пак заслепише.
7What then? That which Israel seeks for, that he didn’t obtain, but the chosen ones obtained it, and the rest were hardened.
8Као што је написано: Даде им Бог духа неосетљивог, очи да не виде, и уши да не чују до самог данашњег дана.
8According as it is written, “God gave them a spirit of stupor, eyes that they should not see, and ears that they should not hear, to this very day.”
9И Давид говори: Да буде трпеза њихова замка и гвожђа, и саблазан и плата њима;
9David says, “Let their table be made a snare, a trap, a stumbling block, and a retribution to them.
10Да се њихове очи заслепе да не виде, и леђа њихова једнако да су погнута.
10Let their eyes be darkened, that they may not see. Always keep their backs bent.”
11Говорим, дакле: еда ли се спотакоше да падну? Боже сачувај! Него је њихова погрешка спасење незнабошцима, да би се и они раздражили.
11I ask then, did they stumble that they might fall? May it never be! But by their fall salvation has come to the Gentiles, to provoke them to jealousy.
12А кад је погрешка њихова богатство свету и штета њихова богатство незнабошцима, а камоли да се испуне?
12Now if their fall is the riches of the world, and their loss the riches of the Gentiles, how much more their fullness!
13Јер вама говорим незнабошцима; јер, будући да сам ја апостол незнабожаца, хоћу да хвалим своју службу;
13For I speak to you who are Gentiles. Since then as I am an apostle to Gentiles, I glorify my ministry,
14не бих ли како раздражио свој род, и спасао кога од њих.
14if by any means I may provoke to jealousy those who are my flesh, and may save some of them.
15Јер кад је одмет њихов примирење свету, шта би било примљење, осим живот из мртвих?
15For if the rejection of them is the reconciling of the world, what would their acceptance be, but life from the dead?
16Ако је квасац свет, то је и тесто; и ако је корен свет, то су и гране.
16If the first fruit is holy, so is the lump. If the root is holy, so are the branches.
17Ако ли се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина, прицепио си се на њих, и постао си заједничар у корену и у масти од маслине;
17But if some of the branches were broken off, and you, being a wild olive, were grafted in among them and became partaker with them of the root and of the richness of the olive tree,
18не хвали се гранама; ако ли се, пак, хвалиш, не носиш ти корена него корен тебе.
18don’t boast over the branches. But if you boast, remember that it is not you who support the root, but the root supports you.
19А рећи ћеш: Одломише се гране да се ја прицепим.
19You will say then, “Branches were broken off, that I might be grafted in.”
20Добро! Неверством одломише се, а ти вером стојиш; не поноси се, него се бој.
20True; by their unbelief they were broken off, and you stand by your faith. Don’t be conceited, but fear;
21Јер кад Бог рођених грана не поштеде, да и тебе како не непоштеди.
21for if God didn’t spare the natural branches, neither will he spare you.
22Гледај, дакле, доброту и непоштеђење Божије: непоштеђење на онима што отпадоше, а на себи доброту Божију, ако останеш у доброти; ако ли пак не, и ти ћеш бити одсечен.
22See then the goodness and severity of God. Toward those who fell, severity; but toward you, goodness, if you continue in his goodness; otherwise you also will be cut off.
23А и они, ако не остану у неверству, прицепиће се; јер их је Бог кадар опет прицепити.
23They also, if they don’t continue in their unbelief, will be grafted in, for God is able to graft them in again.
24Јер кад си ти одсечен од рођене маслине, и прицепио се на нерођену питому маслину; а камо ли ови који ће се прицепити на рођену своју маслину!
24For if you were cut out of that which is by nature a wild olive tree, and were grafted contrary to nature into a good olive tree, how much more will these, which are the natural branches, be grafted into their own olive tree?
25Јер вам, браћо, нећу затајити тајну ову (да не будете поносити), слепоћа Израиљу паде у део докле не уђе незнабожаца колико треба.
25For I don’t desire you to be ignorant, brothers, of this mystery, so that you won’t be wise in your own conceits, that a partial hardening has happened to Israel, until the fullness of the Gentiles has come in,
26И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: Доћи ће од Сиона Избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова.
26and so all Israel will be saved. Even as it is written, “There will come out of Zion the Deliverer, and he will turn away ungodliness from Jacob.
27И ово им је мој завет кад отмем њихове грехе.
27This is my covenant with them, when I will take away their sins.”
28По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради; а по избору љубазни су отаца ради.
28Concerning the Good News, they are enemies for your sake. But concerning the election, they are beloved for the fathers’ sake.
29Јер се Бог неће раскајати за своје дарове и звање.
29For the gifts and the calling of God are irrevocable.
30Јер, као и ви што се некад супроћасте Богу а сад бисте помиловани њиховог ради супроћења,
30For as you in time past were disobedient to God, but now have obtained mercy by their disobedience,
31тако и они сад не хтеше да верују вашег ради помиловања да би и они били помиловани.
31even so these also have now been disobedient, that by the mercy shown to you they may also obtain mercy.
32Јер Бог затвори све у неверство, да све помилује.
32For God has bound all to disobedience, that he might have mercy on all.
33О дубимо богатства и премудрости и разума Божијег! Како су неиспитиви Његови судови и неистраживи Његови путеви!
33Oh the depth of the riches both of the wisdom and the knowledge of God! How unsearchable are his judgments, and his ways past tracing out!
34Јер ко позна мисао Господњу?
34“For who has known the mind of the Lord? Or who has been his counselor?”
35Или ко Му би саветник? Или ко Му напред даде шта, да му се врати?
35“Or who has first given to him, and it will be repaid to him again?”
36Јер је од Њега и кроз Њега и у Њему све. Њему слава вавек. Амин.
36For of him and through him and to him are all things. To him be the glory for ever! Amen.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.