Римљанима 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Говорим, дакле: еда ли Бог одбаци народ свој? Боже сачувај! Јер сам и ја Израиљац од семена Авраамовог, од колена Венијаминовог.
1Dico ergo: Numquid Deus repulit populum suum? Absit. Nam et ego Israëlita sum ex semine Abraham, de tribu Benjamin:
2Не одбаци Бог народ свој, који напред позна. Или не знате шта говори писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи:
2non repulit Deus plebem suam, quam præscivit. An nescitis in Elia quid dicit Scriptura? quemadmodum interpellat Deum adversum Israël:
3Господе! Пророке Твоје побише и олтаре Твоје раскопаше, а ја остах један и траже душу моју да је изваде.
3Domine, prophetas tuos occiderunt, altaria tua suffoderunt: et ego relictus sum solus, et quærunt animam meam.
4А шта му говори Божји одговор? Оставих себи седам хиљада људи који не приклонише колена пред Ваалом.
4Sed quid dicit illi divinum responsum? Reliqui mihi septem millia virorum, qui non curvaverunt genua ante Baal.
5Тако, дакле, и у садашње време остатак би по избору благодати.
5Sic ergo et in hoc tempore reliquiæ secundum electionem gratiæ salvæ factæ sunt.
6Ако ли је по благодати, онда није од дела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дела није више благодат, јер дело већ не би било дело.
6Si autem gratia, jam non ex operibus: alioquin gratia jam non est gratia.
7Шта дакле? Шта искаше Израиљ оно не доби; а избор доби; остали пак заслепише.
7Quid ergo? Quod quærebat Israël, hoc non est consecutus: electio autem consecuta est: ceteri vero excæcati sunt:
8Као што је написано: Даде им Бог духа неосетљивог, очи да не виде, и уши да не чују до самог данашњег дана.
8sicut scriptum est: Dedit illis Deus spiritum compunctionis: oculos ut non videant, et aures ut non audiant, usque in hodiernum diem.
9И Давид говори: Да буде трпеза њихова замка и гвожђа, и саблазан и плата њима;
9Et David dicit: Fiat mensa eorum in laqueum, et in captionem, et in scandalum, et in retributionem illis.
10Да се њихове очи заслепе да не виде, и леђа њихова једнако да су погнута.
10Obscurentur oculi eorum ne videant: et dorsum eorum semper incurva.
11Говорим, дакле: еда ли се спотакоше да падну? Боже сачувај! Него је њихова погрешка спасење незнабошцима, да би се и они раздражили.
11Dico ergo: Numquid sic offenderunt ut caderent? Absit. Sed illorum delicto, salus est gentibus ut illos æmulentur.
12А кад је погрешка њихова богатство свету и штета њихова богатство незнабошцима, а камоли да се испуне?
12Quod si delictum illorum divitiæ sunt mundi, et diminutio eorum divitiæ gentium: quanto magis plenitudo eorum?
13Јер вама говорим незнабошцима; јер, будући да сам ја апостол незнабожаца, хоћу да хвалим своју службу;
13Vobis enim dico gentibus: Quamdiu quidem ego sum gentium Apostolus, ministerium meum honorificabo,
14не бих ли како раздражио свој род, и спасао кога од њих.
14si quomodo ad æmulandum provocem carnem meam, et salvos faciam aliquos ex illis.
15Јер кад је одмет њихов примирење свету, шта би било примљење, осим живот из мртвих?
15Si enim amissio eorum, reconciliatio est mundi: quæ assumptio, nisi vita ex mortuis?
16Ако је квасац свет, то је и тесто; и ако је корен свет, то су и гране.
16Quod si delibatio sancta est, et massa: et si radix sancta, et rami.
17Ако ли се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина, прицепио си се на њих, и постао си заједничар у корену и у масти од маслине;
17Quod si aliqui ex ramis fracti sunt, tu autem cum oleaster esses, insertus es in illis, et socius radicis, et pinguedinis olivæ factus es,
18не хвали се гранама; ако ли се, пак, хвалиш, не носиш ти корена него корен тебе.
18noli gloriari adversus ramos. Quod si gloriaris: non tu radicem portas, sed radix te.
19А рећи ћеш: Одломише се гране да се ја прицепим.
19Dices ergo: Fracti sunt rami ut ego inserar.
20Добро! Неверством одломише се, а ти вером стојиш; не поноси се, него се бој.
20Bene: propter incredulitatem fracti sunt. Tu autem fide stas: noli altum sapere, sed time.
21Јер кад Бог рођених грана не поштеде, да и тебе како не непоштеди.
21Si enim Deus naturalibus ramis non pepercit: ne forte nec tibi parcat.
22Гледај, дакле, доброту и непоштеђење Божије: непоштеђење на онима што отпадоше, а на себи доброту Божију, ако останеш у доброти; ако ли пак не, и ти ћеш бити одсечен.
22Vide ergo bonitatem, et severitatem Dei: in eos quidem qui ceciderunt, severitatem: in te autem bonitatem Dei, si permanseris in bonitate, alioquin et tu excideris.
23А и они, ако не остану у неверству, прицепиће се; јер их је Бог кадар опет прицепити.
23Sed et illi, si non permanserint in incredulitate, inserentur: potens est enim Deus iterum inserere illos.
24Јер кад си ти одсечен од рођене маслине, и прицепио се на нерођену питому маслину; а камо ли ови који ће се прицепити на рођену своју маслину!
24Nam si tu ex naturali excisus es oleastro, et contra naturam insertus es in bonam olivam: quanto magis ii qui secundum naturam inserentur suæ olivæ?
25Јер вам, браћо, нећу затајити тајну ову (да не будете поносити), слепоћа Израиљу паде у део докле не уђе незнабожаца колико треба.
25Nolo enim vos ignorare, fratres, mysterium hoc (ut non sitis vobis ipsis sapientes), quia cæcitas ex parte contigit in Israël, donec plenitudo gentium intraret,
26И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: Доћи ће од Сиона Избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова.
26et sic omnis Israël salvus fieret, sicut scriptum est: Veniet ex Sion, qui eripiat, et avertat impietatem a Jacob.
27И ово им је мој завет кад отмем њихове грехе.
27Et hoc illis a me testamentum: cum abstulero peccata eorum.
28По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради; а по избору љубазни су отаца ради.
28Secundum Evangelium quidem, inimici propter vos: secundum electionem autem, carissimi propter patres.
29Јер се Бог неће раскајати за своје дарове и звање.
29Sine pœnitentia enim sunt dona et vocatio Dei.
30Јер, као и ви што се некад супроћасте Богу а сад бисте помиловани њиховог ради супроћења,
30Sicut enim aliquando et vos non credidistis Deo, nunc autem misericordiam consecuti estis propter incredulitatem illorum:
31тако и они сад не хтеше да верују вашег ради помиловања да би и они били помиловани.
31ita et isti nunc non crediderunt in vestram misericordiam: ut et ipsi misericordiam consequantur.
32Јер Бог затвори све у неверство, да све помилује.
32Conclusit enim Deus omnia in incredulitate, ut omnium misereatur.
33О дубимо богатства и премудрости и разума Божијег! Како су неиспитиви Његови судови и неистраживи Његови путеви!
33O altitudo divitiarum sapientiæ, et scientiæ Dei: quam incomprehensibilia sunt judicia ejus, et investigabiles viæ ejus !
34Јер ко позна мисао Господњу?
34Quis enim cognovit sensum Domini? aut quis consiliarius ejus fuit?
35Или ко Му би саветник? Или ко Му напред даде шта, да му се врати?
35aut quis prior dedit illi, et retribuetur ei?
36Јер је од Њега и кроз Њега и у Њему све. Њему слава вавек. Амин.
36Quoniam ex ipso, et per ipsum, et in ipso sunt omnia: ipsi gloria in sæcula. Amen.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.