Римљанима 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Говорим, дакле: еда ли Бог одбаци народ свој? Боже сачувај! Јер сам и ја Израиљац од семена Авраамовог, од колена Венијаминовог.
1I say then: Hath God cast away his people? God forbid. For I also am an Israelite of the seed of Abraham, of the tribe of Benjamin.
2Не одбаци Бог народ свој, који напред позна. Или не знате шта говори писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи:
2God hath not cast away his people, which he foreknew. Know you not what the scripture saith of Elias; how he calleth on God against Israel?
3Господе! Пророке Твоје побише и олтаре Твоје раскопаше, а ја остах један и траже душу моју да је изваде.
3Lord, they have slain thy prophets, they have dug down thy altars; and I am left alone, and they seek my life.
4А шта му говори Божји одговор? Оставих себи седам хиљада људи који не приклонише колена пред Ваалом.
4But what saith the divine answer to him? I have left me seven thousand men, that have not bowed their knees to Baal.
5Тако, дакле, и у садашње време остатак би по избору благодати.
5Even so then at this present time also, there is a remnant saved according to the election of grace.
6Ако ли је по благодати, онда није од дела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дела није више благодат, јер дело већ не би било дело.
6And if by grace, it is not now by works: otherwise grace is no more grace.
7Шта дакле? Шта искаше Израиљ оно не доби; а избор доби; остали пак заслепише.
7What then? That which Israel sought, he hath not obtained: but the election hath obtained it; and the rest have been blinded.
8Као што је написано: Даде им Бог духа неосетљивог, очи да не виде, и уши да не чују до самог данашњег дана.
8As it is written: God hath given them the spirit of insensibility; eyes that they should not see; and ears that they should not hear, until this present day.
9И Давид говори: Да буде трпеза њихова замка и гвожђа, и саблазан и плата њима;
9And David saith: Let their table be made a snare, and a trap, and a stumbling block, and a recompense unto them.
10Да се њихове очи заслепе да не виде, и леђа њихова једнако да су погнута.
10Let their eyes be darkened, that they may not see: and bow down their back always.
11Говорим, дакле: еда ли се спотакоше да падну? Боже сачувај! Него је њихова погрешка спасење незнабошцима, да би се и они раздражили.
11I say then, have they so stumbled, that they should fall? God forbid. But by their offence, salvation is come to the Gentiles, that they may be emulous of them.
12А кад је погрешка њихова богатство свету и штета њихова богатство незнабошцима, а камоли да се испуне?
12Now if the offence of them be the riches of the world, and the diminution of them, the riches of the Gentiles; how much more the fulness of them?
13Јер вама говорим незнабошцима; јер, будући да сам ја апостол незнабожаца, хоћу да хвалим своју службу;
13For I say to you, Gentiles: as long indeed as I am the apostle of the Gentiles, I will honour my ministry,
14не бих ли како раздражио свој род, и спасао кога од њих.
14If, by any means, I may provoke to emulation them who are my flesh, and may save some of them.
15Јер кад је одмет њихов примирење свету, шта би било примљење, осим живот из мртвих?
15For if the loss of them be the reconciliation of the world, what shall the receiving of them be, but life from the dead?
16Ако је квасац свет, то је и тесто; и ако је корен свет, то су и гране.
16For if the firstfruit be holy, so is the lump also: and if the root be holy, so are the branches.
17Ако ли се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина, прицепио си се на њих, и постао си заједничар у корену и у масти од маслине;
17And if some of the branches be broken, and thou, being a wild olive, art ingrafted in them, and art made partaker of the root, and of the fatness of the olive tree,
18не хвали се гранама; ако ли се, пак, хвалиш, не носиш ти корена него корен тебе.
18Boast not against the branches. But if thou boast, thou bearest not the root, but the root thee.
19А рећи ћеш: Одломише се гране да се ја прицепим.
19Thou wilt say then: The branches were broken off, that I might be grafted in.
20Добро! Неверством одломише се, а ти вером стојиш; не поноси се, него се бој.
20Well: because of unbelief they were broken off. But thou standest by faith: be not highminded, but fear.
21Јер кад Бог рођених грана не поштеде, да и тебе како не непоштеди.
21For if God hath not spared the natural branches, fear lest perhaps he also spare not thee.
22Гледај, дакле, доброту и непоштеђење Божије: непоштеђење на онима што отпадоше, а на себи доброту Божију, ако останеш у доброти; ако ли пак не, и ти ћеш бити одсечен.
22See then the goodness and the severity of God: towards them indeed that are fallen, the severity; but towards thee, the goodness of God, if thou abide in goodness, otherwise thou also shalt be cut off.
23А и они, ако не остану у неверству, прицепиће се; јер их је Бог кадар опет прицепити.
23And they also, if they abide not still in unbelief, shall be grafted in: for God is able to graft them in again.
24Јер кад си ти одсечен од рођене маслине, и прицепио се на нерођену питому маслину; а камо ли ови који ће се прицепити на рођену своју маслину!
24For if thou wert cut out of the wild olive tree, which is natural to thee; and, contrary to nature, were grafted into the good olive tree; how much more shall they that are the natural branches, be grafted into their own olive tree?
25Јер вам, браћо, нећу затајити тајну ову (да не будете поносити), слепоћа Израиљу паде у део докле не уђе незнабожаца колико треба.
25For I would not have you ignorant, brethren, of this mystery, (lest you should be wise in your own conceits), that blindness in part has happened in Israel, until the fulness of the Gentiles should come in.
26И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: Доћи ће од Сиона Избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова.
26And so all Israel should be saved, as it is written: There shall come out of Sion, he that shall deliver, and shall turn away ungodliness from Jacob.
27И ово им је мој завет кад отмем њихове грехе.
27And this is to them my covenant: when I shall take away their sins.
28По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради; а по избору љубазни су отаца ради.
28As concerning the gospel, indeed, they are enemies for your sake: but as touching the election, they are most dear for the sake of the fathers.
29Јер се Бог неће раскајати за своје дарове и звање.
29For the gifts and the calling of God are without repentance.
30Јер, као и ви што се некад супроћасте Богу а сад бисте помиловани њиховог ради супроћења,
30For as you also in times past did not believe God, but now have obtained mercy, through their unbelief;
31тако и они сад не хтеше да верују вашег ради помиловања да би и они били помиловани.
31So these also now have not believed, for your mercy, that they also may obtain mercy.
32Јер Бог затвори све у неверство, да све помилује.
32For God hath concluded all in unbelief, that he may have mercy on all.
33О дубимо богатства и премудрости и разума Божијег! Како су неиспитиви Његови судови и неистраживи Његови путеви!
33O the depth of the riches of the wisdom and of the knowledge of God! How incomprehensible are his judgments, and how unsearchable his ways!
34Јер ко позна мисао Господњу?
34For who hath known the mind of the Lord? Or who hath been his counsellor?
35Или ко Му би саветник? Или ко Му напред даде шта, да му се врати?
35Or who hath first given to him, and recompense shall be made him?
36Јер је од Њега и кроз Њега и у Њему све. Њему слава вавек. Амин.
36For of him, and by him, and in him, are all things: to him be glory for ever. Amen.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.