Римљанима 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Истину говорим тако ми Христа, не лажем, то ми сведочи савест моја Духом Светим:
1I speak the truth in Christ, I lie not, my conscience bearing me witness in the Holy Ghost:
2Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка;
2That I have great sadness, and continual sorrow in my heart.
3јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју која су ми род по телу,
3For I wished myself to be an anathema from Christ, for my brethren, who are my kinsmen according to the flesh,
4која су Израиљци, којих је посинаштво и слава, и завет и закон, и богомољство, и обећања;
4Who are Israelites, to whom belongeth the adoption as of children, and the glory, and the testament, and the giving of the law, and the service of God, and the promises:
5којих су и оци, и од којих је Христос по телу, који је над свима, Бог благословен ва век. Амин.
5Whose are the fathers, and of whom is Christ, according to the flesh, who is over all things, God blessed for ever. Amen.
6А није могуће да реч Божија прође: јер нису сви Израиљци који су од Израиља;
6Not as though the word of God hath miscarried. For all are not Israelites that are of Israel:
7нити су сви деца који су семе Авраамово, него у Исаку, рече, назваће ти се семе.
7Neither are all they that are the seed of Abraham, children; but in Isaac shall thy seed be called:
8То јест, нису оно деца Божија што су по телу деца, него деца обећања примају се за семе.
8That is to say, not they that are the children of the flesh, are the children of God; buy they, that are the children of the promise, are accounted for the seed.
9Јер је ово реч обећања: У ово време доћи ћу и у Саре ће бити син.
9For this is the word of promise: According to this time will I come; and Sara shall have a son.
10Не само, пак, она него и Ревека, кад затрудне од самог Исака, оца нашег.
10And not only she. But when Rebecca also had conceived at once, of Isaac our father.
11Јер још док се деца не беху родила, ни учинила добра ни зла, да остане Божија наредба по избору,
11For when the children were not yet born, nor had done any good or evil (that the purpose of God, according to election, might stand,)
12не за дела, него Оног ради који позива рече јој се: Већи ће служити мањем,
12Not of works, but of him that calleth, it was said to her: The elder shall serve the younger.
13као што стоји написано: Јаков ми омиле, а на Исава омрзох.
13As it is written: Jacob I have loved, but Esau I have hated.
14Шта ћемо, дакле, на то рећи? Еда ли је неправда у Бога? Боже сачувај!
14What shall we say then? Is there injustice with God? God forbid.
15Јер Мојсију говори: Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се.
15For he saith to Moses: I will have mercy on whom I will have mercy; and I will shew mercy to whom I will shew mercy.
16Тако, дакле, нити стоји до оног који хоће, ни до оног који трчи, него до Бога који помилује.
16So then it is not of him that willeth, nor of him that runneth, but of God that sheweth mercy.
17Јер писмо говори Фараону: Зато те исто подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи.
17For the scripture saith to Pharao: To this purpose have I raised thee, that I may shew my power in thee, and that my name may be declared throughout all the earth.
18Тако, дакле, кога хоће милује, а кога хоће отврдоглави.
18Therefore he hath mercy on whom he will; and whom he will, he hardeneth.
19Рећи ћеш ми: Зашто нас још криви? Јер ко се може супротити вољи Његовој?
19Thou wilt say therefore to me: Why doth he then find fault? for who resisteth his will?
20А ко си ти, о човече! Да противно одговараш Богу? Еда ли рукотворина говори мајстору свом: Зашто си ме тако начинио?
20O man, who art thou that repliest against God? Shall the thing formed say to him that formed it: Why hast thou made me thus?
21Или зар лончар нема власти над калом да од једне гуке начини један суд за част а други за срамоту?
21Or hath not the potter power over the clay, of the same lump, to make one vessel unto honour, and another unto dishonour?
22А кад хтеде Бог да покаже гнев свој и да објави силу своју, поднесе с великим трпљењем судове гнева који су приправљени за погибао.
22What if God, willing to shew his wrath, and to make his power known, endured with much patience vessels of wrath, fitted for destruction,
23И да покаже богатство славе своје на судима милости које приправи за славу;
23That he might shew the riches of his glory on the vessels of mercy, which he hath prepared unto glory?
24које нас и дозва не само од Јевреја него и од незнабожаца,
24Even us, whom also he hath called, nor only of the Jews, but also of the Gentiles.
25као што и у Јосији говори: Назваћу народ својим који није мој народ, и нељубазницу љубазницом.
25As in Osee he saith: I will call that which was not my people, my people; and her that was not beloved, beloved; and her that had not obtained mercy, one that hath obtained mercy.
26И биће на месту, где им се рече: Ви нисте мој народ; тамо ће се назвати синови Бога Живога.
26And it shall be, in the place where it was said unto them, You are not my people; there they shall be called the sons of the living God.
27А Исаија виче за Израиља: Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, остатак ће се спасти.
27And Isaias crieth out concerning Israel: If the number of the children of Israel be as the sand of the sea, a remnant shall be saved.
28Јер ће Он извршити реч своју, и наскоро ће извршити по правди, да, испуниће Господ наскоро реч своју на земљи.
28For he shall finish his word, and cut it short in justice; because a short word shall the Lord make upon the earth.
29И као што прорече Исаија: Да нам није Господ Саваот оставио семена, онда бисмо били као Содом и Гомор.
29And as Isaias foretold: Unless the Lord of Sabaoth had left us a seed, we had been made as Sodom, and we had been like unto Gomorrha.
30Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише правде докучише правду, али правду од вере.
30What then shall we say? That the Gentiles, who followed not after justice, have attained to justice, even the justice that is of faith.
31А Израиљ тражећи закон правде не докучи закон правде.
31But Israel, by following after the law of justice, is not come unto the law of justice.
32Зашто? Јер не тражи из вере него из дела закона; јер се спотакоше на камен спотицања,
32Why so? Because they sought it not by faith, but as it were of works. For they stumbled at the stumblingstone.
33као што стоји написано: Ево мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни; и који га год верује неће се постидети.
33As it is written: Behold I lay in Sion a stumblingstone and a rock of scandal; and whosoever believeth in him shall not be confounded.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.