Римљанима 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Или не знате, браћо (јер говорим онима који знају закон), да закон влада над човеком докле је жив?
1Ну штиць, фрацилор – кэч ворбеск унор оамень каре куноск Леӂя – кэ Леӂя аре стэпынире асупра омулуй кытэ време трэеште ел?
2Јер је удата жена привезана законом за мужа докле год он живи; а ако ли муж њен умре, разреши се од закона мужевљег.
2Кэч фемея мэритатэ есте легатэ прин Леӂе де бэрбатул ей кытэ време трэеште ел, дар, дакэ-й моаре бэрбатул, есте дезлегатэ де леӂя бэрбатулуй ей.
3Зато, дакле, док јој је муж жив бива прељубочиница ако пође за другог мужа; а ако јој умре муж проста је од закона да не буде прељубочиница ако пође за другог.
3Дакэ, деч, кынд ый трэеште бэрбатул, еа се мэритэ дупэ алтул, се ва кема прякурвэ, дар, дакэ-й моаре бэрбатул, есте дезлегатэ де Леӂе, аша кэ ну май есте прякурвэ дакэ се мэритэ дупэ алтул.
4Зато, браћо моја, и ви умресте закону телом Христовим, да будете другог, Оног што уста из мртвих, да плод донесемо Богу.
4Тот астфел, фраций мей, прин трупул луй Христос, ши вой аць мурит ын че привеште Леӂя, ка сэ фиць ай Алтуя, адикэ ай Челуй че а ынвият дин морць, ши ачаста, ка сэ адучем род пентру Думнезеу.
5Јер кад бејасмо у телу, беху сласти греховне, које закон рађаху у удима нашим да се смрти плод доноси.
5Кэч, кынд трэям суб фиря ноастрэ пэмынтяскэ, патимиле пэкателор, ацыцате де Леӂе, лукрау ын мэдулареле ноастре ши не фэчяу сэ адучем роаде пентру моарте.
6А сад, умревши избависмо се од закона који нас држаше, да служимо Богу у обновљењу Духа а не у старини слова.
6Дар акум, ам фост избэвиць де Леӂе ши сунтем морць фацэ де Леӂя ачаста, каре не циня робь, пентру ка сэ служим луй Думнезеу ынтр-ун дух ноу, яр ну дупэ векя словэ.
7Шта ћемо дакле рећи? Је ли закон грех? Боже сачувај! Него ја греха не познах осим кроз закон; јер не знадох за жељу да закон не каза: Не зажели.
7Деч че вом зиче? Леӂя есте чева пэкэтос? Ничдекум! Димпотривэ, пэкатул ну л-ам куноскут декыт прин Леӂе. Де пилдэ, н-аш фи куноскут пофта, дакэ Леӂя ну мь-ар фи спус: „Сэ ну пофтешть!”
8А грех узе почетак кроз заповест, и начини у мени сваку жељу; јер је грех без закона мртав.
8Апой, пэкатул а луат прилежул ши а фэкут сэ се наскэ ын мине, прин порункэ, тот фелул де пофте, кэч, фэрэ Леӂе, пэкатул есте морт.
9А ја живљах некад без закона; а кад дође заповест, онда грех оживе,
9Одиниоарэ, фииндкэ ерам фэрэ Леӂе, трэям, дар кынд а венит порунка, пэкатул а ынвият, ши еу ам мурит.
10а ја умрех, и нађе се да ми заповест би за смрт која беше дата за живот.
10Ши порунка, еа, каре требуя сэ-мь дя вяца, мь-а причинуит моартя.
11Јер грех узевши почетак кроз заповест превари ме, и уби ме њоме.
11Пентру кэ пэкатул а луат прилежул прин еа, м-а амэӂит ши, прин ынсэшь порунка ачаста, м-а ловит ку моартя.
12Тако је, дакле, закон свет и заповест света и праведна и добра.
12Аша кэ Леӂя, негрешит, есте сфынтэ, ши порунка есте сфынтэ, дряптэ ши бунэ.
13Добро ли дакле би мени смрт? Боже сачувај! Него грех, да се покаже грех добром чинећи ми смрт, да буде грех одвише грешан заповешћу.
13Атунч, ун лукру бун мь-а дат моартя? Ничдекум. Дар пэкатул, токмай ка сэ ясэ ла ивялэ ка пэкат, мь-а дат моартя принтр-ун лукру бун, пентру ка пэкатул сэ се арате афарэ дин кале де пэкэтос, прин фаптул кэ се служя де ачеяшь порункэ.
14Јер знамо да је закон духован; а ја сам телесан, продан под грех:
14Штим, ын адевэр, кэ Леӂя есте духовничяскэ, дар еу сунт пэмынтеск, вындут роб пэкатулуй.
15Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно шта хоћу, него на шта мрзим оно чиним.
15Кэч ну штиу че фак: ну фак че вряу, чи фак че урэск.
16Ако ли оно чиним шта нећу, хвалим закон да је добар.
16Акум, дакэ фак че ну вряу, мэртурисеск прин ачаста кэ Леӂя есте бунэ.
17А ово више ја не чиним него грех који живи у мени.
17Ши атунч, ну май сунт еу чел че фаче лукрул ачеста, чи пэкатул каре локуеште ын мине.
18Јер знам да добро не живи у мени, то јест у телу мом. Јер хтети имам у себи, али учинити добро не налазим.
18Штиу, ын адевэр, кэ нимик бун ну локуеште ын мине, адикэ ын фиря мя пэмынтяскэ, пентру кэ, че-й дрепт, ам воинца сэ фак бинеле, дар н-ам путеря сэ-л фак.
19Јер добро што хоћу не чиним, него зло што нећу оно чиним.
19Кэч бинеле, пе каре вряу сэ-л фак, ну-л фак, чи рэул, пе каре ну вряу сэ-л фак, ятэ че фак!
20А кад чиним оно што нећу, већ ја то не чиним него грех који живи у мени.
20Ши дакэ фак че ну вряу сэ фак, ну май сунт еу чел че фаче лукрул ачеста, чи пэкатул каре локуеште ын мине.
21Налазим, дакле закон, кад хоћу добро да чиним, да ме на зло нагони.
21Гэсеск дар ын мине леӂя ачаста: кынд вряу сэ фак бинеле, рэул есте липит де мине.
22Јер имам радост у закону Божијем по унутрашњем човеку;
22Фииндкэ дупэ омул динэунтру ымь плаче Леӂя луй Думнезеу,
23али видим други закон у удима својим, који се супроти закону ума мог, и заробљава ме законом греховним који је у удима мојим.
23дар вэд ын мэдулареле меле о алтэ леӂе, каре се луптэ ымпотрива леӂий примите де минтя мя ши мэ цине роб леӂий пэкатулуй, каре есте ын мэдулареле меле.
24Ја несрећни човек! Ко ће ме избавити од тела смрти ове?
24О, ненорочитул де мине! Чине мэ ва избэви де ачест труп де моарте?…
25Захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа Господа нашег. Тако, дакле, ја сам умом својим служим закону Божијем а телом закону греховном.
25Мулцумирь фие адусе луй Думнезеу, прин Исус Христос, Домнул ностру!… Астфел дар, ку минтя, еу служеск Леӂий луй Думнезеу; дар ку фиря пэмынтяскэ, служеск леӂий пэкатулуй.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.