Приче Соломунове 29
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
1EL hombre que reprendido endurece la cerviz, de repente será quebrantado; ni habrá para él medicina.
2Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
2Cuando los justos dominan, el pueblo se alegra: mas cuando domina el impío, el pueblo gime.
3Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
3El hombre que ama la sabiduría, alegra á su padre: mas el que mantiene rameras, perderá la hacienda.
4Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
4El rey con el juicio afirma la tierra: mas el hombre de presentes la destruirá.
5Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
5El hombre que lisonjea á su prójimo, red tiende delante de sus pasos.
6У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
6En la prevaricación del hombre malo hay lazo: mas el justo cantará y se alegrará.
7Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
7Conoce el justo la causa de los pobres: mas el impío no entiende sabiduría.
8Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
8Los hombres escarnecedores enlazan la ciudad: mas los sabios apartan la ira.
9Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
9Si el hombre sabio contendiere con el necio, que se enoje ó que se ría, no tendrá reposo.
10Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
10Los hombres sanguinarios aborrecen al perfecto: mas los rectos buscan su contentamiento.
11Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
11El necio da suelta á todo su espíritu; mas el sabio al fin le sosiega.
12Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
12Del señor que escucha la palabra mentirosa, todos sus ministros son impíos.
13Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
13El pobre y el usurero se encontraron: Jehová alumbra los ojos de ambos.
14Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
14El rey que juzga con verdad á los pobres, su trono será firme para siempre.
15Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
15La vara y la corrección dan sabiduría: mas el muchacho consentido avergonzará á su madre.
16Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
16Cuando los impíos son muchos, mucha es la prevaricación; mas los justos verán la ruina de ellos.
17Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
17Corrige á tu hijo, y te dará descanso, y dará deleite á tu alma.
18Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
18Sin profecía el pueblo será disipado: mas el que guarda la ley, bienaventurado él.
19Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
19El siervo no se corregirá con palabras: porque entiende, mas no corresponde.
20Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
20¿Has visto hombre ligero en sus palabras? más esperanza hay del necio que de él.
21Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
21El que regala á su siervo desde su niñez, á la postre será su hijo.
22Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
22El hombre iracundo levanta contiendas; y el furioso muchas veces peca.
23Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
23La soberbia del hombre le abate; pero al humilde de espíritu sustenta la honra.
24Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
24El aparcero del ladrón aborrece su vida; oirá maldiciones, y no lo denunciará.
25Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
25El temor del hombre pondrá lazo: mas el que confía en Jehová será levantado.
26Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
26Muchos buscan el favor del príncipe: mas de Jehová viene el juicio de cada uno.
27Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.
27Abominación es á los justos el hombre inicuo; y abominación es al impío el de rectos caminos.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.