Јован 3

1Беше пак човек међу фарисејима, по имену Никодим, кнез јеврејски.

2Овај дође к Исусу ноћу и рече Му: Рави! Знамо да си ти учитељ од Бога дошао; јер нико не може чудеса ових чинити која ти чиниш ако није Бог с њим.

3Одговори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко наново не роди, не може видети царство Божије.

4Рече Никодим Њему: Како се може човек родити кад је стар? Еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се?

5Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије.

6Шта је рођено од тела, тело је; а шта је рођено од Духа, дух је.

7Не чуди се што ти рекох; ваља вам се наново родити.

8Дух дише где хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде; тако је сваки човек који је рођен од Духа.

9Одговори Никодим и рече Му: Како може то бити?

10Исус одговори и рече му: Ти си учитељ Израиљев, и то ли не знаш?

11Заиста, заиста ти кажем да ми говоримо шта знамо, и сведочимо шта видесмо, и сведочанство наше не примате.

12Кад вам казах земаљско па не верујете, како ћете веровати ако вам кажем небеско?

13И нико се не попе на небо осим који сиђе с неба, Син човечији који је на небу.

14И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба Син човечији да се подигне.

15Да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни:

16Јер Богу тако омиле свет да је и Сина свог Јединородног дао, да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни.

17Јер Бог не посла Сина свог на свет да суди свету, него да се свет спасе кроза Њ.

18Који Њега верује не суди му се, а који не верује већ је осуђен, јер не верова у име Јединородног Сина Божијег.

19А суд је овај што видело дође на свет, и људима омиле већма тама неголи видело; јер њихова дела беху зла.

20Јер сваки који зло чини мрзи на на видело и не иде к виделу да не покарају дела његова, јер су зла.

21А ко истину чини иде к виделу, да се виде дела његова, јер су у Богу учињена.

22А потом дође Исус и ученици Његови у јудејску земљу, и онде живљаше с њима и крштаваше.

23А Јован крштаваше у Енону близу Салима, јер онде беше много воде; и долажаху те их крштаваше.

24Јер још не беше Јован бачен у тамницу.

25Тада постаде распра међу ученицима Јовановим и Јеврејима око чишћења.

26И дођоше к Јовану и рекоше му: Рави! Онај што беше с тобом преко Јордана, за кога си ти сведочио, ево он крштава, и сви иду к њему.

27Јован одговори и рече: Не може човек ништа примити ако му не буде дано с неба.

28Ви сами мени сведочите да рекох: Ја нисам Христос, него сам послан пред Њим.

29Ко има невесту женик је, а пријатељ жеников стоји и слуша га, и радошћу радује се гласу жениковом. Ова дакле радост моја испуни се.

30Онај треба да расте, а ја да се умањујем.

31Који одозго долази над свима је; који је са земље од земље је, и говори од земље; који долази с неба над свима је.

32И шта виде и чу оно сведочи; и сведочанство Његово нико не прима.

33Који прими Његово сведочанство, потврди да је Бог истинит.

34Јер кога Бог посла, онај речи Божије говори: јер Бог Духа не даје на меру.

35Јер Отац љуби Сина, и све даде у руке Његове.

36Ко верује Сина, има живот вечни; а ко не верује Сина, неће видети живот, него гнев Божји остаје на њему.