2. Мојсијева 12
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1И рече Господ Мојсију и Арону у земљи мисирској говорећи:
1Now the LORD said to Moses and Aaron in the land of Egypt,
2Овај месец да вам је почетак месецима, да вам је први месец у години.
2“This month is the beginning of months for you; it shall be the first month of your year.
3Кажите свему збору Израиљевом и реците: Десетог дана овог месеца сваки нека узме јагње или јаре, по породицама, по једно на дом;
3Tell the whole congregation of Israel that on the tenth day of this month each man must select a lamb for his family, one per household.
4ако ли је дом мали за јагње или јаре, нека узме к себи суседа, који му је најближи, с онолико душа колико треба да могу појести јагње или јаре.
4If the household is too small for a whole lamb, they are to share with the nearest neighbor based on the number of people, and apportion the lamb accordingly.
5А јагње или јаре да вам буде здраво, мушко, од године; између оваца или између коза узмите.
5Your lamb must be an unblemished year-old male, and you may take it from the sheep or the goats.
6И чувајте га до четрнаестог дана овог месеца, а тада савколики збор Израиљев нека га закоље увече.
6You must keep it until the fourteenth day of the month, when the whole assembly of the congregation of Israel will slaughter the animals at twilight.
7И нека узму крви од њега и покропе оба довратка и горњи праг на кућама у којима ће га јести.
7They are to take some of the blood and put it on the sides and tops of the doorframes of the houses where they eat the lambs.
8И нека једу месо исте ноћи, на ватри печено, с хлебом пресним и са зељем горким нека једу.
8They are to eat the meat that night, roasted over the fire, along with unleavened bread and bitter herbs.
9Немојте јести сирово ни у води кувано, него на ватри печено, с главом и с ногама и с дробом.
9Do not eat any of the meat raw or cooked in boiling water, but only roasted over the fire—its head and legs and inner parts.
10И ништа немојте оставити до јутра; ако ли би шта остало до јутра, спалите на ватри.
10Do not leave any of it until morning; before the morning you must burn up any part that is left over.
11А овако једите: опасани, обућа да вам је на ногу и штап у руци, и једите хитно, јер је пролазак Господњи.
11This is how you are to eat it: You must be fully dressed for travel, with your sandals on your feet and your staff in your hand. You are to eat in haste; it is the LORD’s Passover.
12Јер ћу проћи по земљи мисирској ту ноћ, и побићу све првенце у земљи мисирској од човека до живинчета, и судићу свим боговима мисирским, ја Господ.
12On that night I will pass through the land of Egypt and strike down every firstborn male, both man and beast, and I will execute judgment against all the gods of Egypt. I am the LORD.
13А крв она биће вам знак на кућама, у којима ћете бити; и кад видим крв, проћи ћу вас, те неће бити међу вама помора, кад станем убијати по земљи мисирској.
13The blood on the houses where you are staying will distinguish them; when I see the blood, I will pass over you. No plague will fall on you to destroy you when I strike the land of Egypt.
14И тај ће вам дан бити за спомен, и празноваћете га Господу од колена до колена; празнујте га законом вечним.
14And this day will be a memorial for you, and you are to celebrate it as a feast to the LORD, as a permanent statute for the generations to come.
15Седам дана једите хлебове пресне, и првог дана уклоните квасац из кућа својих; јер ко би год јео шта с квасцем од првог дана до седмог, истребиће се она душа из Израиља.
15For seven days you must eat unleavened bread. On the first day you are to remove the leaven from your houses. Whoever eats anything leavened from the first day through the seventh must be cut off from Israel.
16Први дан биће свети сабор; тако и седми дан имаћете свети сабор; никакав посао да се не ради у те дане, осим шта треба за јело свакој души, то ћете само готовити.
16On the first day you are to hold a sacred assembly, and another on the seventh day. You must not do any work on those days, except to prepare the meals—that is all you may do.
17И држите дан пресних хлебова, јер у тај дан изведох војске ваше из земље мисирске; држите тај дан од колена до колена законом вечним.
17So you are to keep the Feast of Unleavened Bread, for on this very day I brought your divisions out of the land of Egypt. You must keep this day as a permanent statute for the generations to come.
18Првог месеца четрнаести дан увече почните јести пресне хлебове па до двадесет првог дана истог месеца увече.
18In the first month you are to eat unleavened bread, from the evening of the fourteenth day until the evening of the twenty-first day.
19За седам дана да се не нађе квасца у кућама вашим; јер ко би год јео шта с квасцем, истребиће се она душа из збора Израиљевог, био дошљак или рођен у земљи.
19For seven days there must be no leaven found in your houses. If anyone eats something leavened, that person, whether a foreigner or native of the land, must be cut off from the congregation of Israel.
20Ништа с квасцем немојте јести, него једите хлеб пресан по свим становима својим.
20You are not to eat anything leavened; eat unleavened bread in all your homes.”
21И сазва Мојсије све старешине израиљске, и рече им: Изберите и узмите себи јагње или јаре по породицама својим, и закољите пасху.
21Then Moses summoned all the elders of Israel and told them, “Go at once and select for yourselves a lamb for each family, and slaughter the Passover lamb.
22И узмите киту исопа и замочите је у крв, која ће бити у здели, и покропите горњи праг и оба довратка крвљу, која ће бити у здели, и ниједан од вас да не излази на врата кућна до јутра.
22Take a cluster of hyssop, dip it into the blood in the basin, and brush the blood on the top and sides of the doorframe. None of you shall go out the door of his house until morning.
23Јер ће изаћи Господ да бије Мисир, па кад види крв на горњем прагу и на оба довратка, проћи ће Господ мимо она врата, и неће дати крвнику да уђе у куће ваше да убија.
23When the LORD passes through to strike down the Egyptians, He will see the blood on the top and sides of the doorframe and will pass over that doorway; so He will not allow the destroyer to enter your houses and strike you down.
24И држите ово као закон теби и синовима твојим довека.
24And you are to keep this command as a permanent statute for you and your descendants.
25И кад дођете у земљу коју ће вам дати Господ, као што је казао, држите ову службу.
25When you enter the land that the LORD will give you as He promised, you are to keep this service.
26И кад вам кажу синови ваши: Каква вам је то служба?
26When your children ask you, ‘What does this service mean to you?’
27Реците: Ово је жртва за пролазак Господњи, кад прође куће синова Израиљевих у Мисиру убијајући Мисирце, а домове наше сачува. Тада народ сави главу и поклони се.
27you are to reply, ‘It is the Passover sacrifice to the LORD, who passed over the houses of the Israelites in Egypt when He struck down the Egyptians and spared our homes.’” Then the people bowed down and worshiped.
28И отидоше и учинише синови Израиљеви, како заповеди Господ преко Мојсија и Арона, тако учинише.
28And the Israelites went and did just what the LORD had commanded Moses and Aaron.
29А око поноћи поби Господ све првенце у земљи мисирској од првенца Фараоновог који хтеде седети на престолу његовом до првенца сужња у тамници, и шта год беше првенац од стоке.
29Now at midnight the LORD struck down every firstborn male in the land of Egypt, from the firstborn of Pharaoh, who sat on his throne, to the firstborn of the prisoner in the dungeon, as well as all the firstborn among the livestock.
30Тада уста Фараон оне ноћи, он и све слуге његове и сви Мисирци, и би вика велика у Мисиру, јер не беше куће у којој не би мртваца.
30During the night Pharaoh got up—he and all his officials and all the Egyptians—and there was loud wailing in Egypt; for there was no house without someone dead.
31И дозва Мојсија и Арона по ноћи и рече: Устајте, идите из народа мог и ви и синови Израиљеви, и отидите, послужите Господу, као што говористе.
31Then Pharaoh summoned Moses and Aaron by night and said, “Get up, leave my people, both you and the Israelites! Go, worship the LORD as you have requested.
32Узмите и овце своје и говеда своја, као што говористе, и идите, па и мене благословите.
32Take your flocks and herds as well, just as you have said, and depart! And bless me also.”
33И Мисирци наваљиваху на народ да брже иду из земље, јер говораху: Изгибосмо сви.
33And in order to send them out of the land quickly, the Egyptians urged the people on. “For otherwise,” they said, “we are all going to die!”
34И народ узе тесто своје још неускисло, умотавши га у хаљине своје, на рамена своја.
34So the people took their dough before it was leavened, carrying it on their shoulders in kneading bowls wrapped in clothing.
35И учинише синови Израиљеви по заповести Мојсијевој, и заискаше у Мисираца накита сребрних и накита златних и хаљина.
35Furthermore, the Israelites acted on Moses’ word and asked the Egyptians for articles of silver and gold, and for clothing.
36И Господ учини, те народ нађе љубав у Мисираца, те им дадоше; тако опленише Мисирце.
36And the LORD gave the people such favor in the sight of the Egyptians that they granted their request. In this way they plundered the Egyptians.
37И отидоше синови Израиљеви из Рамесе у Сохот, око шест стотина хиљада пешака, самих људи осим деце.
37The Israelites journeyed from Rameses to Succoth with about 600,000 men on foot, besides women and children.
38И других људи много отиде с њима, и стоке ситне и крупне врло много.
38And a mixed multitude also went up with them, along with great droves of livestock, both flocks and herds.
39И од теста које изнесоше из Мисира испекоше погаче пресне, јер не беше ускисло кад их потераше Мисирци, те не могаше оклевати, нити спремише себи брашњенице.
39Since their dough had no leaven, the people baked what they had brought out of Egypt into unleavened loaves. For when they had been driven out of Egypt, they could not delay and had not prepared any provisions for themselves.
40А бавише се синови Израиљеви у Мисиру четири стотине и тридесет година.
40Now the duration of the Israelites’ stay in Egypt was 430 years.
41И кад се наврши четири стотине и тридесет година, у исти дан изађоше све војске Господње из земље мисирске.
41At the end of the 430 years, to the very day, all the LORD’s divisions went out of the land of Egypt.
42Та се ноћ светкује Господу, у коју их изведе из Мисира; то је ноћ Господња, коју треба да светкују синови Израиљеви од колена на колено.
42Because the LORD kept a vigil that night to bring them out of the land of Egypt, this same night is to be a vigil to the LORD, to be observed by all the Israelites for the generations to come.
43И рече Господ Мојсију и Арону: Ово нека буде закон за пасху: ниједан туђин да је не једе;
43And the LORD said to Moses and Aaron, “This is the statute of the Passover: No foreigner is to eat of it.
44а сваки слуга ваш купљен за новце, кад га обрежете, онда нека је једе.
44But any slave who has been purchased may eat of it, after you have circumcised him.
45Дошљак или најамник да је не једе.
45A temporary resident or hired hand shall not eat the Passover.
46У истој кући да се једе, да не изнесете меса од ње из куће, и кости да јој не преломите.
46It must be eaten inside one house. You are not to take any of the meat outside the house, and you may not break any of the bones.
47Сав збор Израиљев нека чини тако.
47The whole congregation of Israel must celebrate it.
48Ако би код тебе седео туђин и хтео би светковати пасху Господњу, нека му се обрежу све мушкиње, па онда нека приступи да је светкује, и нека буде као рођен у земљи; а нико необрезан да је не једе.
48If a foreigner resides with you and wants to celebrate the LORD’s Passover, all the males in the household must be circumcised; then he may come near to celebrate it, and he shall be like a native of the land. But no uncircumcised man may eat of it.
49Закон један да је и рођеном у земљи и дошљаку који седи међу вама.
49The same law shall apply to both the native and the foreigner who resides among you.”
50И учинише сви синови Израиљеви како заповеди Господ Мојсију и Арону, тако учинише.
50Then all the Israelites did this—they did just as the LORD had commanded Moses and Aaron.
51И тај дан изведе Господ синове Израиљеве из земље мисирске у четама њиховим.
51And on that very day the LORD brought the Israelites out of the land of Egypt by their divisions.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.