Јов 31
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
1Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
1I made a covenant with mine eyes; how then should I look upon a maid?
2Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
2For what would be the portion of God from above, and the heritage of the Almighty from on high?
3Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
3Is it not calamity to the unrighteous, and disaster to the workers of iniquity?
4Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
4Doth not He see my ways, and count all my steps?
5Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
5If I have walked with vanity, and my foot hath hasted to deceit —
6Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
6Let me be weighed in a just balance, that God may know mine integrity —
7Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
7If my step hath turned out of the way, and my heart walked after mine eyes, and if any spot hath cleaved to my hands;
8Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
8Then let me sow, and let another eat; yea, let the produce of my field be rooted out.
9Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
9If my heart have been enticed unto a woman, and I have lain in wait at my neighbour's door;
10Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
10Then let my wife grind unto another, and let others bow down upon her.
11Јер је то грдило и безакоње за судије.
11For that were a heinous crime; yea, it were an iniquity to be punished by the judges.
12Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
12For it is a fire that consumeth unto destruction, and would root out all mine increase.
13Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
13If I did despise the cause of my man-servant, or of my maid-servant, when they contended with me —
14Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
14What then shall I do when God riseth up? And when He remembereth, what shall I answer Him?
15Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
15Did not He that made me in the womb make him? And did not One fashion us in the womb?
16Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
16If I have withheld aught that the poor desired, or have caused the eyes of the widow to fail;
17И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
17Or have eaten my morsel myself alone, and the fatherless hath not eaten thereof —
18Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
18Nay, from my youth he grew up with me as with a father, and I have been her guide from my mother's womb.
19Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
19If I have seen any wanderer in want of clothing, or that the needy had no covering;
20Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
20If his loins have not blessed me, and if he were not warmed with the fleece of my sheep;
21Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
21If I have lifted up my hand against the fatherless, because I saw my help in the gate;
22Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
22Then let my shoulder fall from the shoulder-blade, and mine arm be broken from the bone.
23Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
23For calamity from God was a terror to me, and by reason of His majesty I could do nothing.
24Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
24If I have made gold my hope, and have said to the fine gold: 'Thou art my confidence';
25Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
25If I rejoiced because my wealth was great, and because my hand had gotten much;
26Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
26If I beheld the sun when it shined, or the moon walking in brightness;
27И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
27And my heart hath been secretly enticed, and my mouth hath kissed my hand;
28И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
28This also were an iniquity to be punished by the judges; for I should have lied to God that is above.
29Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
29If I rejoiced at the destruction of him that hated me, or exulted when evil found him —
30Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
30Yea, I suffered not my mouth to sin by asking his life with a curse.
31Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
31If the men of my tent said not: 'Who can find one that hath not been satisfied with his meat?'
32Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
32The stranger did not lodge in the street; my doors I opened to the roadside.
33Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
33If after the manner of men I covered my transgressions, by hiding mine iniquity in my bosom —
34Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
34Because I feared the great multitude, and the most contemptible among families terrified me, so that I kept silence, and went not out of the door.
35О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
35Oh that I had one to hear me! — Lo, here is my signature, let the Almighty answer me — and that I had the indictment which mine adversary hath written!
36Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
36Surely I would carry it upon my shoulder; I would bind it unto me as a crown.
37Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
37I would declare unto him the number of my steps; as a prince would I go near unto him.
38Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
38If my land cry out against me, and the furrows thereof weep together;
39Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
39If I have eaten the fruits thereof without money, or have caused the tillers thereof to be disappointed —
40Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
40Let thistles grow instead of wheat, and noisome weeds instead of barley. The words of Job are ended.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.